Journal preporuka: Istorijski roman
„Plodovi na vetru“

U svetu koji je u svakom trenutku podložan brojnim promenama, i koji se neprestano razvija brzinom koje ponekad nismo ni svesni, jedino sredstvo koje nas može odvesti na putovanje kroz neku davnu epohu jeste upravo kvalitetan istorijski roman. U ovom književnom žanru dugi niz godina najuspešnije se ističe književnica Trejsi Ševalije.

Počevši od romana ,,Devojka sa bisernom minđušom’’ kojim je stekla naklonost brojne čitalačke publike, pa sve do romana ,,Izuzetna stvorenja’’ karakteristična je njena veština umeća da stvori autentičnu priču i likove koji su puni života.

Ukoliko ste i vi raspoloženi za jedno putovanje Amerikom kroz 19. vek, ove nedelje vam preporučujemo knjigu „Plodovi na vetru’’.

Višegeneracijska saga o porodici Gudinaf

Život u močvarnom predelu severozapadnog Ohaja opasan je i grub. S jedne strane preti nedovoljno plodno zemljište, a s druge strane preti močvarna groznica koja svake godine odnese i po nekoliko ljudskih života. Džejms Gudinaf primoran je da napusti svoj dom u Konektikatu, i sa ženom i petoro dece odlazi u nenaseljeni deo Crne močvare. Džejms i Sejdi naporno se trude da započnu novo poglavlje u životu međutim surova klima i izopštenost od sveta uvode nemir u skladnu porodicu.

Džejms je od malena nasledio posebnu ljubav prema uzgajanju jabuka, te odlučuje da sav novac uloži u stabla kiselih jabuka koje bi kasnijim kalemljenjem pretvorio u slatku vrstu zlatni pipin, koja ima ukus ananasa. Sejdi nikako ne može da se navikne na život u Crnoj močvari i oseća zavist jer je njen muž pronašao mir u voćnjaku. Ona nastoji da upropasti sve što on proizvede i stalni sukobi među njima dovode do velike tragedije koja zauvek razdvaja porodicu. Prvi deo romana se odnosi na prošlost i saga o nesrećnom braku je samo uvod u priču. Sejdi i Džejms upadaju u toksičan odnos, i zapravo postaju ljutiti neprijatelji koji koriste sva sredstva kako bi uništili jedno drugo.

Drugi deo romana i napuštanje Crne močvare

Drugi deo romana u fokus stavlja Roberta, najmlađeg sina porodice Gudinaf koji nakon tragedije odlučuje da napusti Crnu močvaru. Robert luta američkim predelima u potrazi za stalnim poslom. U jednom momentu put ga navodi u Kaliforniju, koja je sredinom devetnaestog veka bila centar sveta zbog Zlatne groznice. Robert tamo upoznaje simpatičnu prostitutku Moli u koju se istog trena zaljubljuje. Međutim, vođen nasilnim odnosom roditelja on nastoji da izbegne stvaranje vlastite porodice. Asketski način života sasvim slučajno ukršta životne puteve Roberta Gudinafa i baštovana iz Engleske, Vilijema Loba, koji stiže u Kaliforniju kako bi uzeo seme iz gigantske šume sekvoja. Robert počinje da radi za Loba i porodična istorija se ponavlja, jer sin baš poput svog oca svoju životnu svrh pronalazi u prirodi, među stablima.

Nakon osamnaest godina u Robertov život ponovo dolazi mlađa sestra Marta koju je davno napustio. Ali, postavlja se pitanje da li je moguće nakon nesrećnih događaja koji su obeležili detinjstvo nadoknaditi sve propuštene godine ili je ipak prekasno za sve?!

Šta je autorku inspirisalo za nastanak romana „Plodovi na vetru“?

Podrobno upoznavanje sa istorijskim činjenicama omogućilo je autorki da sasvim autentično prikaže period i mesta na kojima se odvija radnja iz romana. Trejsi Ševalije tako verodostojno rečenicama oslikava močvarni predeo Ohaja, zatim Kaliforniju u doba Zlatne groznice i naposletku šume sekvoja u okrugu Kalavers da čitaoci sasvim sigurno imaju pravi osećaj da su i oni sami verni pratioci porodice Gudinaf kroz mnogobrojne stranice ove knjige.

Ideja za nastanak romana ,,Plodovi na vetru’’ javila se sasvim slučajno dok je autorka istraživala istorijske činjenice tokom pisanja romana ,,Poslednji begunac’’. Tom prilikom je došla u kontakt sa knjigom koja je sadržala opise o uzgajanju jabuka i već se u tom trenutku javila ideja o mužu i ženi koji su u stalnom sukobu zbog stabla jabuke. Zatim je počela da istražuje istoriju Amerike s početka 19. veka, i tu je došla do saznanja da je država Ohajo u tom periodu bila gotovo nenaseljena i skoro sva okružena močvarnim predelom. Sve ovo bilo je sasvim dovoljno da stvori nezaboravnu priču o jednoj porodici i posledicama roditeljskih odluka koje se odražavaju na njihovu decu.

Roman Plodovi na vetru u isto vreme ispunjen je melanholičnim tonom, i dirljivim momentima, kao i putovanjem kroz život koje se sastoji od stalnog bežanja i ponovnog vraćanja u potrazi za sopstvenim putem. A, ključna poruka romana je najbolje opisana kroz rečenicu ,,da se ponekad treba vratiti korak unazad, kako bi se napravio korak napred.“

Foto: Instagram; Pexels