Nakon uspeha romana Jefimija žena koja čeka, Minja Marđonović, javnosti poznata i kao 100glava aždaja, čitalačkoj publici predstavlja nastavak ove priče. Romanom Jefimija žena koja neće autorka nastavlja lično-političku storiju balkanske feministkinje i pesnikinje Jefimije, nakon njenog povratka s ostrva ljubavi – Balija. Proslavljena pesnikinja, aktivistkinja, feministkinja ostaje dosledna težnji da kroz svoj literarni opus, koji opisuje kao spoj beletristike i anarhofeminizma, obradi društveno angažovane teme u okvirima savremenog sveta.
Journal je imao uvid u njen novi roman, i s obzirom na to da je u pitanju roman koji na vešt način oslikava borbu svake žene, ekskluzivno donosimo nikada objavljen odlomak romana Jefimija žena koja neće.
Novi dan doneo je novo pitanje:
Šta to imam da oprostim sebi?
Kako se samooprašta?
Opraštam sebi sve ovozemaljske i nebeske grehove. Oprastam sebi Raida i bezumnu telesnost, okićenu slepom zaljubljenošću. Opraštam sebi nezaštićen seks i nimalo odgovornosti prema sopstvenom telu i životu. Opraštam sebi lakovernost i naivnost, nemarnost i neodgovornost. Opraštam sebi sve strahove, padove i lomljave, i molim sebe za malo milosti. Milostiva sam i opraštam sebi! Opraštam sebi prezir i bes koji osećam. Želim sreću drugima i puštam Raida oprostom da ode od mene i ploda u meni. Opraštam sebi sto nikada do sada nisam u sebi vela molitvu samooprosta. Pomilovaću se! Hoću! Amin.
Smisao pokajanja leži u neponavljanju lukavoga. Grehovi se opraštaju onda kada korom hleba pogodiš zlotvora koji te kamenuje, zakopanu do grudi, poseed čela. Grehovi se opraštaju onda kada ljubimo sebe poput Boga i time dajemo smisao zapovednom ljubljenju bližnjega svoga kao sebe samoga. Kad oprostimo sebi, otkrrićemo začarani krug oko kog se sve i vrti kao oko Sunca. U tom krugu krije se čovek, začaran u skupu, često lišen svesti o dobru i zlu u kom se koprca u svim svojim pokušajima da se spasi.
Duša dolazi na red tek kada se namiri telo. Ne zato što je telo važnije, već zato što sve potrebe u ovom životu postaju fizičke, fiziološke i biološke. Od vode do hrane.
O čemu mašta čovek bez doma, gladan i žedan?
Koga briga za dušu kad se izgubi egzistencijalno dostojanstvo.
Žensko dostojanstvo je na silu zaposednuto. Zato je ženska politička borba i samoartikulisala kao borba za dostojanstvo, za jubav, slobodu i jednakost pred Bogom i čovekom.
Jefimija je želela svoje dostojanstvo natrag.
Znala je da ono ne pripada nijednom muškarcu.
Niko mi ne može oteti ono što mi pripada! – ponavljala je u ime svoje lične borbe koja je, od ostrva do trudnoće, bila i ostala politička.
Vratila se molitvi samooprosta.
Ko zna koliko je puta potrebno ponoviti molitvu da bi ona bila krajnje delotvorna. Ko zna koliko je puta potrebno poverovati u svaku reč ne bi li autosugestija učinila svoje i umesto očaja nam nametnula vedro-umnost koja skače po kaljanom staklu, a ne puca.
Bilo je važno pronaći put isceljenja i dočekati kraj trudnoće na nogama.
Bilo je nemoguće odvojiti stomak koji raste od očaja koji se teško smanjuje.
Kako da verujemo sebi i drugima ukoliko ne poverujemo u verovanje? Nikako. Verovanje je osnovni koncept života. Da naše pretkinje nisu kroz istoriju verovale i poverovale da, kao žene, zaslužujemo sve ono sto nam je oteto i zabranjeno, Jefimija danas ne bi raspravljala sa sobom sve svoje slobodne izbore. Sreća pa je poželela da ih raspravlja, a ne da medveđim snom spava u podrumu i nebirano broji dane do kraja svog zatočeništva. U svakoj nesreći mnogo je sreće za one koje, poput Jefimije, svesno koriste svoje privilegije u lično-političkim borbama za izbavljenje. Licemerno je zahtevati da menjamo jedni s drugima cipele i kože.
Ne nosimo svi isti broj.
Da, logoraški broj. Neko je trideset sedam, a neko trideset devet. Licemerno je zahtevati od ljudi da čine ono što ne osećaju. Licemerno je zahtevati od ljudi da budu ono što nisu ili ne mogu biti. Pravedno je verovati da svaki čovek može pojmiti kako je onome drugom, tu pored ili tamo daleko. Da je Jefimija mogla zameniti kožu s pacijentkinjom koja boluje od karcinoma grlica materice, zasigurno ne bi vrhunac svog očajanja osetila sujetna u trudnoći, koju je pritom sama i odlučila da isprati do kraja. Saosećanje nas ne dovodi do transcedencije, ali nas osposobljava da putem emocionalne inteligencije stignemo do kognitivne logike. Ko upšte veruje da emocije nemaju logične sledove sopstvenog razvitka? Šta je neempatičnost do glupost? Nećemo ni pukom empatijom prevazići domete sopstvenog iskustva i potpuno oslušnuti dušu onog drugog.
Ali ćemo sigurno, zahvaljujući osećanju drugog, dosegnuti još jedan kvocijent sopstvene inteligencije, koja jedino i mora poslužiti za dalje zdravorazumsko merenje sebe na svojoj lestvici bola od o do 10, gde je smrt uvek -1 ili 11. Mrtav/a ne možeš ništa, sem da umreš još jednom – od zaborava. U zaboravu ne možeš ništa, čak ni da postojiš u maglovitom sećanju.
O knjizi:
Jefimija, žena koja neće je politički roman kojim se nastavlja lično-politička storija balkanske feministkinje i pesnikinje Jefimije, nakon njenog povratka s ostrva ljubavi – Balija. U nastavku sopstvenog života, svesna da svaki izbor sa sobom nosi određene posledice, Jefimija doživljava najličniji prevrat. Pakao na zemlji postaje njena realnost. Trudna, ostavljena i nesrećna pokušava da spase sebe samu, pozivajući se uporno na ljubav svojih najbližih. Na tom putu spasenja doživljava bolan duševni i telesni pad, ali bez ideje da zaista odustane od života. Da li je glava kruna tela ili je telo nosilac glave jeste jedno od ključnih pitanja koje Jefimija u svom nastavku života pokušava da dokuči. Svoje telo najzad do srži oseća kao polje mučne ženske političke borbe za oslobođenje. Šta je majčinstvo, a šta očinstvo? Je li nesrećna žena srećna majka? Koliko nam je važna samopomoć, i da li je čovek zaista metafizičko biće jesu Jefimijine dileme koje nadalje raspetljavaju njeno suštinsko postojanje kog nema bez njene najličnije istorije i emprije kao devojčice i žene. Na ivici suicida, Jefimija ipak uspeva da se vrati među žive, voskrsne i upali svetlo u svom mračnom tunelu. Nakon 9. oktobra roman će biti u prodaji na sajtu stoglavaazdaja.rs.
Foto: Stefana Mijatović @mala.noodla
