Nedavno je u sklopu izdavačke kuće Laguna objavljen autobiografski prvenac eminentne švedske novinarke Elaf Ali. U knjizi, Ko je pomenuo ljubav?, ona otvara mnoga važna pitanja o normama zasnovanim na časti, religiji, pravima žena i deteta – i na taj način stimuliše svaku jedinku da se izbori za svoje mesto u porodici i društvu.
Tri narativne linije
Knjiga je podeljena u tri narativne linije. Prva je, ujedno, autobiografska. Druga, pisana u formi intervjua. Dok treća narativna linija ima dokumentarističku pozadinu i upoznaje čitaoce s različitim studijama o nasilju zasnovanom na časti. Iako, sam naslov, asocira na romantičnu priču i lagano čiklit štivo koje biramo u momentima razbibrige, ubrzo uviđamo da su stranice ove knjige sačinjene od surove realnosti. Prolog nas odvodi u dom iračke porodice u Švedskoj, čiji, naizgledni, mir narušava telefonski poziv. Dolazi do porodičnog sukoba, a najstariju ćerku, Elaf, otac optužuje da je uprljala porodičnu čast tako što je stupila u zabranjenu komunikaciju s mladićem. Ovakva situacija postaje neka vrsta okidača, usled kojeg Elaf sitnim koracima počinje da se bori za osvajanje potpune slobode.
Ingeniozno ispripovedana priča o odrastanju – satkana je od normi zasnovanim na časti koje se prenose generacijski. Te norme prekidaju svaki napredak jedinke i kodiraju njenu budućnost koja, ujedno, postaje zavisna od porodice. Kako ne bi izgubile ugled, porodice slepo odlučuju da slede stroga životna pravila. Dok onaj ko ih prekrši biva podvrgnut isključenju iz zajednice, a neretko i smrtnoj kazni.
Ko je pomenuo ljubav?
Elaf Ali zaranja u sećanja, lična i kolektivna. Samim tim, oslobađa duboko ranjenu unutrašnjost koja se nakupljala, preko, dvadeset godina. Teške životne okolnosti ni u jednom trenutku ne zaustavljaju Elafinu želju za napretkom, već je znatno jačaju. Zahvaljujući snazi duha uspeva da odbaci svaki vid kontrole i obeležja nasilja zbog časti – što se odražava i na njene mlađe sestre kojima je, naposletku, omogućeno da odrastaju u znatno boljim uslovima. Ovom publicističkom delu posebnu dimenziju daju delovi u formi intervjua. Tu autorka postavlja pitanja ocu – koji zahvaljujući njenim težnjama postepeno uspeva da izmeni jednoličan pogled na svet.
Zbog čega treba pročitati knjigu?
Ova autobiografija se bavi problematikom odrastanja jedne devojčice, u porodici, čiji je život strogo iscrtan normama koje nastoje da uskrate svaki vid slobode. Poglavlja su kratka, napisana jednostavnim stilom i ispunjena snažnim emocijama. Istovremeno se sastoji i, iz važnih poruka koje mogu usmeriti tinejdžerke, ali i ostale pojedince, da uprkos okruženju izraze svoju samosvesnost i krenu željenim putem.