Journal preporuka: Autobiografska knjiga Olivera Stouna “U poteri za svetlom“

Ovonedeljna preporuka za čitanje: knjiga U poteri za svetlom genijalnog Olivera Stouna.

Autobiografija U poteri za svetlom scenariste i režisera Olivera Stouna jeste direktan, živopisan i izuzetno zanimljiv prikaz njegovog razvoja kao umetnika. Odnosi se na prvih četrdeset godina njegovog života. Iako je ova knjiga na prvi pogled posvećena prvenstveno ljubiteljima njegovog lika i dela, sasvim je sigurno da nećete pogrešiti ukoliko knjigu odaberete čak i u slučaju da pre nje niste detaljno bili upoznati sa Stounovim stvaralaštvom jer ova autobiografija prevazilazi književni žanr i prerasta u autentično štivo puno smelosti i šarma.

Autobiografije i memoari jesu književni žanrovi koji u mnogim momentima inspirišu, bude duboke emocije, zabavljaju i menjaju naš pogled na svet jer je u njima gotovo svaki segment života određene osobe opisan potpuno iskreno i upravo im ta činjenica pruža izuzetnu popularnost kod velikog broja čitalaca.

Detinjstvo, mladost i dobrovoljni odlazak u rat

Na samom početku autobiografije Stoun nas upoznaje sa svojom porodicom i junacima svog detinjstva. Prvenstveno piše o poznanstvu majke Francuskinje i oca Amerikanca pred kraj Drugog svetskog rata u okupiranom Parizu. Ubrzo se iz njihove velike ljubavi rađa sin kojeg su nazvali Oliver i činilo se da ništa ne može da poremeti njihovu idiličnu porodicu. Međutim, nakon petnaest godina braka Oliverova majka saznaje za brojne preljube supruga i odlučuje da ga ostavi. Oliver je u tom periodu studirao na Jejlu i vest o iznenadnom razvodu roditelja imaće veliki uticaj na mnoge nepromišljene odluke koje donosi.

Nakon ove porodične drame on odlučuje da ode u Vijetnam, prvo kao učitelj, a zatim i kao vojnik jer u tim trenucima nije nalazio nikakvu svrhu svog postojanja. Rat i neprestana borba za život uticaće na život, a kasnije i stvaralaštvo Olivera Stouna na mnogo načina. Godinu i po dana posle Vijetnama Stoun se vraća u Ameriku i tu biva suočen s ozbiljnim optužbama jer su mu na granici pronašli određenu količinu LSD-a. Nekako otac uspeva da ga izbavi iz zatvora i tako zapravo kreće prava avantura, jer je Stoun neprestano pokušavao da pronađe sebe kroz mnogobrojna zanimanja.

Filmska škola

Godine prolaze, Stoun srlja iz propasti u propast sve dok mu u jednom trenutku prijatelj ne predloži da upiše filmsku školu Njujorškog univerziteta u kojoj je jedan od predavača bio Martin Skorseze, tada još uvek neafirmisani režiser. To je period sredine sedamdesetih, Stoun neprestano pokušava da snimi film, ali bez većeg uspeha. I to se nastavlja sve do trenutka dok se u njegovim rukama nije našla autobiografija Bilija Hejsa pod nazivom Ponoćni ekspres o momku koji uspeva da pobegne iz pakla turskog zatvora.

Ponoćni Ekspres, Lice sa ožiljkom, Salvador i Vod

Ekranizacija knjige Ponoćni ekspres pokazala se kao pun pogodak, jer je film zaradio sto miliona dolara širom sveta i uz to bio nominovan za nagradu Zlatni globus u nekoliko kategorija. Najzanimljiviji deo u knjizi odnosi se na veče dodele prestižne filmske nagrade, gde je i sam Stoun bio nominovan za najbolje adaptirani scenario. Međutim, on ni u jednom trenutku nije ni slutio da će dobiti nagradu, te je veče provodio u konzumiranju alkohola i kokaina. U momentu kad su pročitali njegovo ime, on potpuno obeznanjen izlazi na scenu da primi nagradu, te nastaje veliki skandal jer je održao govor bez smisla o kojem se danima pričalo.

Filmsko stvarakaštvo Olivera Stouna

Nakon uspeha koji je postigao ovim projektom za Stouna opet počinje težak period, pun neuspeha koji će trajati punih pet godina, sve dok nije dobio ponudu da napiše scenario za film Lice sa ožiljkom. Zanimljivo je da ovaj film u trenutku premijere nije dostigao veliku popularnost i jedva je uspeo da vrati uloženi novac, iako je bio sniman u najnovijoj tehnici, a kako bi se dočarala dobro poznata atmosfera bio je angažovan najbolji stručnjak za svetlo i fotografiju. Proći će gotovo dvadeset godina, nakon čega film Lice s ožiljkom konačno dobija kultni status.

Karakteristično za filmsko stvaralaštvo Olivera Stouna jeste prisustvo anti-heroji poput Montane iz Lica sa ožiljkom koji neprestano žude za bogatstvom po svaku cenu, a kasnije se iz ove preteče razvijaju i filmovi Volstrit i Rođene ubice koji nemilosrdno ismevaju ideju američkog sna.

Početak osamdesetih je za Stouna bio prilično težak jer je zajedno sa suprugom duži period proveo na odvikavanju od kokaina, a uz to njegov scenario za film Vod koji je govorio o ratu u Vijetnamu bio je gotovo deset puta odbijen. Tu Stoun nikako nije želeo da poklekne, već je njegova upornost dovela do toga da snimi prvo film Salvador o građanskom ratu u Latinskoj Americi, a zatim i Vod koji je osvojio Oskara za najbolji film i upravo tim trijumfom on završava poslednje poglavlje prve knjige, čiji se nastavak očekuje sredinom sledeće godine.

U poteri za svetlom

Stoun svojim autobiografskim prvencem pokazuje da spada u red najvećih pripovedača svog vremena, a svaki red je potpuno originalan i direktan baš poput njegovih filmova. Životna putanja Olivera Stouna, nije bila nimalo jednostavna, štaviše predstavljala je svojevrsnu poteru za svetlom i pravim trenutkom. I koliko god se ta potera na početku činila nedostižnom, vremenom  je oblikovala jednog od najcenjenijih režisera današnjice koji i dalje odoleva stubu vremena i otvoreno pokazuje da je čak i u osmoj deceniji života spreman da ostavi još koji neizbrisiv trag  poput ove autobiografije.