Svaki pogled koji usmerimo ka nečemu ili nekome i koraci koji nas svakodnevno vode do različitih mesta beleže se duboko u nama i, samim tim izazivaju različita raspoloženja ili razmišljanja, koja se kreću od osećanja radosti do alijenacije. Ukoliko bi poput autorke Džumpe Lahiri odlučili da zabeležimo svako osećanje ili sliku – dobili bismo niz meditativnih crtica iz svakodnevnog života.
Sledstveno tome u daljem tekstu vam predstavljamo knjigu Prebivališta.
Šta je ono čime mnogobrojne čitaoce autorka Džumpa Lahiri uvek osvoji na prvu? To je definitivno neodoljivi minimalizam koji se istančano probija kroz sve pore našeg tela i izaziva niz egzistencijalnih promena. Kroz četrdeset šest kratkih sličica u ovoj knjizi pratimo četrdesetogodišnju neimenovanu naratorku, koja svakodnevno posmatra brojna mesta nepoznatog italijanskog grada kao i ljude koje stalno susreće. Ona se kreće duž svetlih trotoara, prelazi preko mostova, obilazi brojne restorane i stanice. Ova knjiga može se posmatrati i kao lični dnevnik glavne junakinje, jer sadrži njene najdublje intimne misli.
Neimenovana naratorka i pogled na život oko nje
U većini slučajeva, novo poglavlje donosi nam i određeno raspoloženje, te se smenjuju osećaji nesigurnosti, sumnje, neodlučnosti i anksioznosti. Sve se odigrava u sadašnjosti, a s vremena na vreme imamo prelaske na pojedine događaje iz prošlosti, koji nam još bolje daju uvid u život glavne junakinje. Na osnovu prve slike koja se odigrava na pločniku, saznajemo da ona svakodnevno prolazi kraj improvizovanog spomenika koji je podignut zbog čoveka koji je stradao u automobilskoj nesreći na tom mestu. Na osnovu drugog poglavlja saznajemo da naratorka romana radi kao profesorka na univerzitetu, i da ne podnosi gužvu koja se stvara prilikom predavanja. Svaka naredna slika intimnije sklapa slagalicu iz života ove žene, te tako na osnovu susreta u knjižari s bivšim partnerom saznajemo da ju je pet godina varao i vodio dvostruki život.
Ovde imamo i jednu komičnu sliku koja detaljno opisuje kako su ona i druga žena njenog bivšeg verenika saznale jedna za drugu. Koraci koje svakodnevno pravi odvode je ponekad i na bolna mesta, u ovom slučaju u majčinu kuću. Sa njom nema najbolje izgradjen odnos, i iz te priče vidimo da iz tih porodičnih odnosa sežu brojni lični neuspesi i odluka da kroz život ide samotno, bez želje da zasnuje svoju porodicu. Brojna poglavlja iz knjige tokom čitanja sve vreme nas navode na brojna razmišljanja, te ova knjiga, iako broji tek sto pedeset stranica, zahteva punu pažnju. Takodje, idealna je za ljude koji vole dublje da promisle o svakoj, pa i najobičnijoj situaciji iz svakodnevice.
Šta autorki predstavlja pojam prebivališta?
Svako poglavlje je vrlo precizno napisano, i što se više bližimo krajnjim delovima postajemo svedoci brojnih promena u samom toku misli neimenovane žene. Pred sam kraj postavlja se i važno pitanje: šta u stvari predstavlja pojam ,,prebivalište’’ za jednu osobu. Da li je to nešto vezano za mesto gde se osoba nastani, ili je ipak ,,prebivalište’’ nešto mnogo veće, vezano za osećanja koja se kriju duboko u njoj?
Prebivališta je stilski besprekorno napisana knjiga, a glavna teritorija kojom nas Džumpa Lahiri vodi jeste um, koji oštro zapaža i prodire duboko u dušu čitaoca.
Foto: Unsplash; Instagram