Grčki mitovi oduvek su bili polazna tačka za mnoge književne interpretacije. Ova klasična predanja u fokus stavljaju muškarce i njihovu moć, dok su žene, kako boginje tako i smrtnice, uglavnom ostajale u senci. S tim u vezi, eminentne autorke prave prvi iskorak i kroz svoja književna dela donose savremene verzije čuvenih mitskih priča u kojima ključno mesto zauzimaju prvenstveno žene.
Novi književni žanr uvela je najpre Madlin Miler putem romana Kirka, dok su ostale autorke vešto sledile njen put. Tako smo u poslednjih pet godina slojevito upoznali još i kraljicu Briseidu, Meduzu, Arijadnu i Helenu. Ovom nizu pridružuje se i Klitemnestra, a njenu nezaboravnu životnu priču pripoveda književnica Kostanca Kazati.
Ko je zapravo Klitemnestra?
Kostanca Kazati je svoj debitanski roman posvetila spartanskoj princezi Klitemnestri, koju su mnogi osudili i okarakterisali kao ozloglašenu, pritom ni ne zapitavši se o surovom spletu okolnosti koji ju je doveo do krajnjeg čina osvete.
Narativna linija najpre odvodi čitaoce kroz detinjstvo spartanske princeze. Već od najranijih godina ona postaje spretna i hrabra, učena da bude ratnica, a svakodnevni lov na divlje životinje dodatno izoštrava Klitemnestrinu neustrašivost. Samim tim, opisi antičkog sveta iz savremenog ugla deluju još privlačnije, dok posebnu notu daju porodični odnosi koje Kazatijeva vešto gradi. Kako se poglavlja smenjuju tako i Klitemnestra raste, od devojčice, preko devojke i princeze, postaje mikenska kraljica i supruga Agamemnonova. Narativ od tog momenta postaje umnogome mračniji i ujedno na pravi način ukazuje na nesreće koje predstoje. Gubitak kćerke Ifigenije, koju otac predaje bogovima kako bi ih umilostivio, uvodi je u stanje neizdržive tuge. Naposletku, nenadoknadivi gubitak prelazi u gnev – usled kojeg se Klitemnestra odlučuje na osvetu, bez obzira na posledice. Ubrzo, njena deca, Elektra i Orest sprovode identičnu osvetu – Klitemnestra umire, dok za njom ostaje glas – koji hrabro i vanvrenenski odzvanja.
Ko je zapravo Klitemnestra – da li je ona samo Helenina starija sestra, supruga mikenskog kralja, Orestova i Elektrina majka ili pak osvetnica? Ovaj roman briše sve dosadašnje odrednice i prikazuje jedno neviđeno lice žene koja je koračala daleko ispred svog vremena.
