Japanska književnost smatra se jednom od najbogatijih i najfascinantnijih književnosti – prvenstveno zbog delikatnog istraživanja ljudskog društva i odnosa koji individua uspostavlja u tom društvu – samim tim reflektivno prikazujući kulturološku i istorijsku pozadinu Japana.
Mart u duhu japanske knjževnosti
Na taj način i ove nedelje nastavljamo s predstavljanjem japanske literarne scene i posredstvom romana Nečovek minuciozno upoznajemo književnika Osamui Dazaija – koji u delimično autobiografski ispisanom romanu zalazi u razorne tunele ljudskog uma.
Tri naličja ljudskog lika
Knjiga počinje tako što neimenovani narator pronalazi tri fotografije i tri zapisa, na osnovu kojih upoznajemo različita lica protagoniste romana Nečovek. Fotografije su zastrašujuće, one svedoče o psihičkom, fizičkom i moralnom propadanju. A tri zapisa baš kao i fotografije zalaze duboko u složenost ljudskog uma i tmurnom, usamljeničkom atmosferom opisuju do kojih je razmera zapravo moguće izgubiti samopoštovanje.
Maska i skrivanje emocija
Pripovedan u prvom licu, što mu daje intimnu liniju, roman Nečovek čitaoce u potpunosti uvlači u svet dvadesetsedmogodišnjaka Obuo Jozoa – koji je gotovo uvek zaokupljen mračnim mislima i osećajem društvene izolovanosti. U najranijem detinjstvu kako bi na neki način prikrio pravu prirodu svoje ličnosti, Obu stavlja klovnovsku masku i sledstveno tome postaje dežurni zabavljač u svetu koji ga okružuje. Obu spretno kroz usiljenu vedrinu i duhovitost maskira nesigurnog i anksioznog dečaka kroz čiju unutrašnjost lebde različiti strahovi. Međutim, postavlja se pitanja: da li je moguće kroz život ići s maskom i šta se dešava u trenutku kada ta maska spadne i ogoli krhku ljudsku prirodu do tančina?
Dublji pad
Nepovezanost književnog protagoniste s ljudima je nepremostiva i kraj prvog zapisa na neki način otkriva da je surovo seksualno zlostavljanje kome je Obu bio izložen i za koje niko od uže porodice nije saznao zapravo doprinelo da Dazaijev književni junak postane nepoverljiv prema ljudima. Na taj način se njegova ličnost razvija u sasvim drugu krajnost i svakim sledećim korakom Obu postaje korak bliži ambisu. Drugi zapis prati put glavnog junaka tokom srednje škole i studija, a poznanstvo s Masaom Horikijem, protagonistu odvodi u svet alkoholizma, prostitucije i marksizma.
Neuspeh marksizma i samouništenje
U marksističkim idejama Obu Jozoa na prvi pogled pronalazi neku svrhu i interesovanje, međutim ispostaviće se da neuspeh marksističke ideologije samo na višem stupnju pravi razdor unutar njegove ličnosti. Dodatno mimoilaženje sa svetom Obu pokušava da ublaži uz alkohol, a spokoj na neki način pronalazi kraj izmučenih žena za jednu noć, koje su baš poput njega zauvek emocionalno oštećenje. Treći zapis donosi svedočanstvo o potpunom samouništenju i književnog nečoveka prikazuje u stanju potpune monotonije bez ikakvih emocija.
Autobiografski delovi u romanu
Osamu Dazai, pseudonim je svetski priznatog književnika koji je rođen 1909. godine kao Suđi Cušima. Odrastao je u prosperitetnoj porodici od ranog detinjstva iskazujući veliku ljubav prema pisanju i književnosti. Bio je vredan učenik, kasnije student. Međutim, sve se izmenilo u trenutku kada je njegov književni heroj, istaknuti japanski modernistički pisac Rjunosuke Akutagava izvršio samoubistvo. Neposredno nakon tog ispostaviće se – sudbonosnog samoubistva, Osamu Dazai svojevoljno polazi stranputicom, zapostavlja studije, odaje se alkoholu, utehu pronalazi u prostitutkama i marksističkoj ideologiji. Uporedo s tim kolokvijalno rečeno, cvetao je njegov spisateljski dar, zahvaljujući kome počinju da izlaze vrlo zapaženi kraći romani.
Život piše romane
Kraj Drugog svetskog rata, propadanje represivne političke ideologije u koju je verovao, Osamu Dazaija gura u novi sunovrat, i on zatim pokušava čak četiri puta da izvrši samoubistvo uvek u paru s nekom ženom. U romanu Nečovek pojavljuju se gotovo istovetne scene koje su se odigravale u realnom životu poznatog književnika. Stara izreka „Život piše romane“ u slučaju japanskog književnika ispostavlja se kao istinita, jer upravo nakon objavljivanja romana Nečovek 1948. godine, Osamu Dazai zajedno sa svojom ljubavnicom Tomie Jamazaki odlazi u smrt – a nekoliko dana kasnije pronalaze njihova isprepletena tela na dnu kanala, čime se teatralno završava teskobna životna priča tragičnog književnika.
(Ne)čovek
Ova knjiga predstavlja životno putovanje jednog (ne)čoveka, putovanje puno straha, nesigurnosti. Nečovek u ovom romanu zapravo jeste običan čovek koji samo ne uspeva da razume društvene protokole i na taj način ostaje marginalizovan. U vreme kad je objavljen roman Nečovek malo se znalo, a još manje pričalo o mentalnim bolestima.
(Ne)čovek danas
Danas se Nečovek smatra pravim remek-delom japanske književnosti, a u prilog tome govori i činjenica da upravo poslednji roman koji je za života napisao Osamu Dazai, zauzima drugo mesto na listi najprodavanijih romana u poslednjih trideset godina u Japanu.
Foto: Unsplash, Instagram
