Nakon romana, Pedeset cigareta za Elenu, koji je odmah po objavljivanju osvojio domaću čitalačku publiku – stigao je novi roman hrvatske književnice Marine Vujčić. Međutim, Sigurna kuća nije tek obična priča koju ćemo iščitati u momentima dokolice, ovo je jedan vid ohrabrenja za žene, ali i opomena za sve one ljude koji svesno prolaze pored žrtve, bilo psihičkog ili fizičkog nasilja, i tako pasivno utiču na tragičan epilog.
Dnevnički zapis kao hronologija višegodišnjeg nasilja
U romanu se nalazi dnevnički zapis. Zapis koji od početne stranice izaziva nelagodu. Iz ugla Lade Lončar dobijamo ogoljeni prikaz višegodišnjeg nasilja. U jednom momentu ona odlučuje da prekine fizičko i psihičko maltretiranje. Međutim, šta se dešava onda kada žena u samoodbrani usmrti muža?
Odgovor je jednostavan, ta žena postaje izložena novom krugu nasilja – koje unedogled vrši okolina, ali i društvo u celini. U redovima Ladine ispovesti nailazimo na ljubavnu priču kakva se sreće u holivudskim romantičnim komedijama. On je profesor na fakultetu, ona devojka sa tek stečenom diplomom. Onda sledi venčanje iz snova i, tu se sve lepo uglavnom završava. Uslediće višegodišnje fizičko i psihičko zlostavljanje. Kako stranice odmiču, imamo uvid da muškarac na efikasan način uspeva da navede svoju žrtvu da se oseća krivom za sve što joj se dešava – dok naposletku ne izgubi i poslednji delić samopoštovanja.
