Klanica pet – Kurt Vonegat
Radnja romana smeštena je u nelinearnim (skokovitim) vremenskim nizovima, kako bi se na što realističniji način predočilo stanje bivšeg ratnog zarobljenika Bilija, koji tek dvadeset godina kasnije, usled potisnutih emocija biva suočen s posttraumatskim stresnim sindromom. Sam početak knjige nagoveštava čitaocu kako ova svojevrsna mentalna odiseja glavnog junaka počinje i kako se završava. Međutim, to u osnovi nije bitno, jer ovo putovanje, bez početka ili kraja, iznad svega upozorava.
Centralna tema u romanu jeste sećanje Bilija Pilgrima na boravak u nemačkom logoru i bombardovanje Drezdena. Roman je zasnovan na ratnom iskustvu samog autora, koji je kao i njegov protagonista preživeo bombardovanje savezničkih snaga. Vonegat i Pilgrim preživljavaju zahvaljujući podzemnoj klanici, a ova epizoda ispričana je uz dozu crnog humora i baš iz tog razloga izaziva još upečatljivije emocije kod čitalaca. Haotične evokacije na Drezden pratiće Pilgrima kroz dalji tok života, sve dok se u jednom trenutku ne dogodi eksplozija u njegovom umu, te on postaje putnik kroz vreme. Pilgrim, između ostalog, postaje ubeđen da su ga zarobili mali zeleni ljudi s planete Tralfamador. Narativni nizovi menjaju se poput filmske trake, a glavni junak postaje istovremeno komična i tragična ličnost. Rat je ipak uspeo da oduzme racionalnu stranu njegove ličnosti. Ukoliko ste ljubitelji američke književnosti, ovo antiratno remek-delo neizostavno pročitajte.
Stakleno zvono – Silvija Plat
Stakleno zvono, prvi i poslednji, roman američke pesnikinje Silvije Plat objavila je 1963. godine u Velikoj Britaniji pod pseudonimom Viktorija Lukas. Iako je prvo izdanje ostalo u senci njenog suicida, reizdanje koje je usledilo nekoliko godina kasnije stavlja Silviju Plat u sam epicentar svetske književnosti.
Godina je 1953. Glavna junakinja ovog elegičnog romana zove se Ester i upravo je pobedila na konkursu koji je raspisala redakcija časopisa Ženski dan. Sa jedne strane, Ester Grinvud iskazuje sveopštu euforiju zbog odlaska u Njujork. Sa druge strane, usled depresije, ona polako klizi u nepovrat. Na vrhuncu stvaralačke moći, Platova je napisala autobiografsko remek-delo. Nakon toga se, poput Ester, svojevoljno prepustila smrti. No, stranice Staklenog zvona obezbedile su joj nešto najvrednije – besmrtnost. Ako ste propustili, pravo je vreme da pročitate kultno delo velike američke pesnikinje.
Put revolucije – Ričard Jejts
Iako je ovo književno delo objavljeno davne 1961. godine, veliku popularnost dostiže tek nakon istoimene filmske ekranizacije u kojoj su glavne uloge tumačili Kejt Vinslet i Leonardo Dikaprio.
Uprkos tome, Ričard Jejts se ubraja u red najvažnijih američkih književnika XX veka – a Put revolucije portretiše porodicu, brak, prividno savršenstvo i krah američkog sna. U središtu radnje nalaze se Frenk i Ejpril Viler, bračni par koji odlučuje da živi izvan tadašnjih društvenih pravila. Oni su mladi, šarmantni i buntovni. Međutim, uprkos svim nastojanjima, postaju ono što nisu želeli – tipična američka porodica. Uskoro, Ejpril odlučuje da promeni njihovu sudbinu, i smišlja plan o odlasku u Pariz. Da li su njihove sudbine nepovratno izgubljene?
Tuđa pravila – Džon Irving
Kao jedna od preporuka stiže i roman – Tuđa pravila. U središtu radnje nalazi se, Homer Vels, mladić odrastao u sirotištu nadomak Sent Klaudsa. Ovo neobično sirotište vodi doktor, Vilbur Larč, koji na zahtev svojih pacijentkinja obavlja abortuse. Ujedno, on pruža i jedinstvenu šansu da sva napuštena (i neželjena) deca odrastaju unutar ove institucije. Od najranijeg detinjstva Homer Vels postaje miljenik nekonvencionalnog doktora. Vilbur samim tim gaji određenu nadu da će ga upravo ovaj dečak jednog dana naslediti u obavljanju ginekološke prakse. Homera, nešto kasnije, životni put navodi na sasvim drugu stranu, te isprva ne prihvata ponuđeni posao. Međutim, da li je zaista tako jednostavno napustiti mesto koje je snažnim nitima utkano u svaku poru Homerove ličnosti?
Romani Džona Irviga izazivaju pravi emocionalni rolerkoster i prenose snažne životne pouke. Uz specifične likove i radnju, dugo nakon čitanja, ostaju zabeleženi kao najlepše literarno iskustvo. Zbog toga, roman čuvenog američko-kanadskog književnika stavite na must–read listu.
Foto: Instagram @martineakversveen; @laguna; @delfi.rs
