Šta je zajedničko Mikinoj Nepovratnoj, Cohen-ovom Famous Blue Raincoat i savremenoj poeziji Rupi Kaur. Na prvi pogled ništa. Književni kritičari bi verovatno rekli da dvoje iz ove ekipe nisu “pravi” spisatelji. Ali jedna stvar im je ista. A to je osećaj slobode. I prepoznavanje istine, dok čitate ili slušate njihovu umetnost.
Poezija služi da se kaže ono što se ne može izgovoriti. Valjda zbog toga u njoj leži najveća istina. Nekad nas plaši. Nekad oslobadja. Ali je istina. Iako je alat isti, iako je slovo isto, čini nam se da ona ima tu “nekoliko grama veću težinu”, koja nas dok je čitamo više usmerava na osećanje i prihvatanje, nego na razumevanje.
Mi nismo književni kritičari. Nismo kompetentni da ocenjujemo, još manje da sudimo. Mi samo osećamo. I volimo tih nekiko redova emocija koje se formalno zovu reči. I koje svi prepoznajemo, ali nekako ne znamo da formulišemo u iste. Upravo zbog toga danas predstavljamo mlade lokalne pesnikinje koje kroz svoju poeziju govore / i osećaju / tako mnogo. I to na nama omiljeni način. Slobodno i istinito. Na način koji menja svet. Ili bar perspektivu na isti.
M A R I N A B U G A R Č I Ć.
Ako u duši nemaš rahatluk, džaba ti sve. Ovom rečenicom Zuka Džuhmara bi se na najbolji način mogla opisati poezija koju stvara Marina Bugarčić.
Zadovoljstvo za dušu / i oči / ogleda se u njenoj iskrenoj poeziji kao i fotografijama koji je prate. Marina je spisateljica, fotografkinja, umetnica i autorka zbirke pesama Beograd je moje more. Sam naslov zbirke nas je kupio već na prvu. Jer, Beograd, kao naša najveća ljubav i inspiracija. A more kao sinonim za slobodu, limun i smokve u cegeru, smeh, snove na vertikali, igru… Znate već. Međutim, Marinin Beograd i njeno more su mnogo dublji od toga. U njemu se kroz niz slika pred očima prožima ljubav. Prema moru, prema životu, prijateljima i ona najteža – ljubav prema sebi. I prihavatnje iste..
// Marinina umetnost je šarenolika, iskrena, puna pitanja, i života. Kao što kroz objektiv foto-aparata ume da uhvati plodan trenutak, tako i u poeziji Marina Bugarčić ukazuje na slikovitost sveta oko sebe, sa posebnim akcentom na voljeni grad. //
Mi vam predstavljamo neke od naših omiljenih stihova, a na vama je da kroz iste pokušate da pronađete svoje more.
Danas mi se ide na more
Danas mi se ide na more. Verovatno će mi se i sutra ići. U subotu ću shvatiti
da mi se išlo iz
sopstvene kože
ali
ima još do subote.
Do subote te možda
zagrlim još jednom
pa shvatim da
si
ti
moje more.
// iz zbirke pesama Beograd je moje more //
Od svih pesnika i pesnikinja sa kojima smo se susreli Radmila Petrović na najiskreniji način oslikava taj krik u prostor o onome što je muči. Bez lepog pakovanja i umotavanje u celofan. Njene pesme su ona. Njeno odrastanje, razmišljanje, strahovi. Njena neprilagođenost. Njena istina. Zastrašujuće lične, bez zamisli da se svide i prilagode masi. To je autentičnost koja stoji iza njenih pesama i zbog kojih im se iznova vraćamo.
Ova mlada spisateljica autorka je zbirke pesama Moja mama zna šta se dešava u gradovima. Zbirke koja govori o jednoj pre svega nekonvencionalnoj devojci koja dolazi iz sela, ali koja svojim stavovima i razmišljanjem potresla tlo na kome stoji. Na kome stojimo svi mi u ovoj zemlji. I regionu.
// Radmila Petrović ne preza od bilo koje teme, oštro se suprotstavlja opšte prihvaćenim idejama o ravnopravnosti, porodičnoj hijerarhiji i večitoj, potresnoj dinamici vrednosti između sela i grada. //
Kako nije moguće izdvojiti jednu, ostavljamo ovde nekoliko njih za koje smo sigurni da vas neće ostaviti ravnodušnim, da će vas zamisliti i navesti na preispitivanje.
A to nam ovih je dana i te kako potrebno.
Sanjam oca i noževe, noževe, noževe
sećam se, zajedno smo slušali vesti:
u Crnoj Gori donet predlog zakona
o istopolnim brakovima
kako si ustao, prekrstio se i rekao
Crna Goro, postala si još crnja
opet si psovao Ameriku, ali, tata
nije ljubav Lidl da dođe sa Zapada
obići ćeš sve vračare da me spasiš
nema vajde, ja ću misliti o njoj
ti o ženi na koju inače misliš
kad slušamo Šabana Šaulića
hej, tata, imaćeš divnu snaju
ta delija devojka zna da puca iz puške
možeš u nebesa da vineš jabuku
da, tata, imaćeš snaju čak iako nemaš sina
vidiš koliko je domišljat Bog
// iz zbirke pesama Moja mama zna šta se dešava u gradovima //
