Journal utisci: Roman
„Ostrvo stakla“

Američka autorka, Trejsi Ševalije, zakoračila je na književnu scenu, 1997. godine uz očaravajući roman Devičanski plavo. Dve godine kasnije, usledio je istorijski roman, zasnovan na priči o nastanku Vermerove slike, Devojka sa bisernom minđušom – zahvaljujući kojem postaje jedan od najznačajnijih savremenih književnih glasova. Posle tog uspeha, nastavila je da niže bestsellere, a čitaoci su uživali u raznolikim istorijskim periodima i junacima koji se ne zaboravljaju. Samim tim, nimalo nas ne čudi što se najnoviji roman Trejsi Ševalije, odmah po objavljivanju, pozicionirao na vrhu svih relevantnih književnih lista. U pitanju je Ostrvo stakla, složena porodična saga koja govori o Veneciji, Muranu i staklarskom zanatu.

Tematska raznolikost

Trejsi Ševalije poseduje bujnu maštu koja čitaoce, gotovo uvek, povede na uzbudljivo literarno putovanje. Takođe, kroz njene dosadašnje romane centralno mesto zauzimala su raznolika zanimanja. Tako je Devojka sa bisernom minđušom donela nezaboravnu priču o slikarstvu i nastajanju jednog umetničkog dela. Potom je roman Dama i jednorog svedočio o srednjovekovnim tapiserijama. Dok porodična saga Plodovi na vetru vešto pripoveda o uzgajanju i kalemljenju voća i retkim biljnim vrstama. Nakon ovog razgranatog opusa, njen najnoviji roman Ostrvo stakla u fokus stavlja još jedan zanat – a to je staklarstvo.

Protok vremena

Venecija je grad koji se vekovima ne menja, a ostrva koja je okružuju upotpunjuju vanvremensku lepotu. U tom pogledu, Trejsi Ševalije svoj novi roman, koji je napisala nakon petogodišnje spisateljske hibernacije, eksperimentalno podvrgava vremenskom protoku alla Veneziana. Ovde je sve zaustavljeno u vremenu i ima za cilj da funkcioniše prema sopstvenom časovniku.

Radnja se najpre odvija tokom 1486. godine u Veneciji i obližnjem ostrvu Muranu. Trgovački grad je na vrhuncu svoje slave, a istaknuto mesto na zanatskoj skali zauzimaju muranski duvači stakla. Iako su ovaj zanat tradicionalno izučavali samo muškarci, buntovna Orsola Roso odlučuje da prkosi ograničenjima, i tajno nastavlja da pravi staklene perle nakon očeve smrti. Uslediće brojne prepreke na njenom putu. Međutim, ona postaje, gotovo, otporna na protok vremena – te njena umetnost uspeva da trijumfuje i sačuva bogato porodično nasleđe.

Ambiciozna igra istorijskim periodima i narativna linija duga petsto godina

Roman Ostrvo stakla počinje kao i prethodna dela Trejsi Ševalije. Imamo konkretan istorijski period, radnja se odvija ured renesansne Venecije, a prisutna je i junakinja koja prkosi tadašnjim društvenim pravilima. Zaplet nastaje nakon iznenadne smrti najstarijeg člana porodice Roso, te ćerka odlučuje da nastavi da izučava zanat. Uslediće još jedan važan zaplet, a to je epidemija kuge. Na taj način, autorka vešto vodi čitaoce kroz davni period i realističnim opisima stvara atmosferu i osećaj za vreme i mesto. Sve deluje skladno do drugog dela knjige koji, sasvim iznenađujuće, donosi prvi vremenski skok. Glavna junakinja skoro da nije ostarila, a novi događaji ubrzano se nižu. To nije sve, već treći deo unosi još jednu vremensku razliku, koja se, ni manje ni više, odvija u jeku pandemije COVID-19.

Iako je radnja prilično ambiciozna, nakon čitanja, stekli smo utisak da vremenski zaokreti, bez obzira na metaforu o protoku vremena, samo postaju zbunjujući. U tom pogledu, dobijamo razbacane fragmente kroz vekove, dok celokupna priča ostaje u neskladu.

Naposletku, ističemo da je stil pisanja poetičan, zanosan, istorijski detalji zaista oživljavaju tadašnju Veneciju koja pulsira poput živog organizma, a nastanak stakla opisan je s posebnom pažnjom. Ipak, kraj ne ostavlja snažan utisak jer su vremenski okviri labavo povezani. Samim tim, roman preporučujemo da pročitate – ali, isto tako, imajte u vidu da je mogao biti znatno bolji.

Journalova ocena: 3.5/5

Foto: Instagram @veneti.a; @laguna