Umetnička dela koja se nalaze u muzejima širom sveta imaju svoj istorijat. Nijedna slika nije naslikana tek tako, već skriva poruku koju je umetnik veštim potezima četkice utkao u nju. Samim tim, uloga istoričara umetnosti, između ostalog, jeste da odgonetne kada je delo nastalo, šta predstavlja i objasni zbog čega zauzima počasno mesto u istoriji umetnosti. Naša nova književna preporuka je roman Monine oči. Napisao ga je Toma Šleser, stručnjak za umetnost XIX veka, koji čitaoce na jedinstven način upoznaje sa najznačajnijim umetničkim delima iz pariskih muzeja. U nastavku donosimo utiske.
Književna tura kroz najznačajnije pariske muzeje
Jednog, naizgled običnog, jesenjeg dana, desetogodišnja Mona nakratko ostaje bez vida. Sat vremena i tri minuta slepila unose potpuni nemir, a doktori ne umeju da objasne zbog čega je devojčica upala u to neobično stanje. Nakon što sazna za celokupnu situaciju, Monin otuđeni deda odlučuje da ulepša njenu turobnu svakodnevicu, i to tako što će jednom nedeljno prirediti šetnju kroz najznačajnije pariske muzeje.
Anri je napravio pronicljiv plan, jednom nedeljno, njegova unuka i on, posmatraće samo jedno umetničko delo – s tim što će njihove ture obuhvatiti tri muzeja i tačno pedeset dva remek-dela svetske umetnosti. Naposletku, ako Mona, kojim slučajem, zaista oslepi, njen mozak postaće skladište puno neizrecive lepote koja ne bledi. Da li muzeji mogu imati terapeutsko dejstvo? Otkrijte zahvaljujući romanu Monine oči.
Zbog čega treba pročitati roman?
Ovo je jedna od onih knjiga koje se iznova čitaju. Autor je spojio imaginarno i realistično, a stranice postaju vešto ucrtane mape do najznačajnijih umetničkih dela koja se nalaze u Parizu. Počevši od Luvra, preko muzeja Orse, sve do Bobura – Mona i Anri postaju kustosi i živopisni tumači umetnosti. Zahvaljujući njima, podsetićemo se kako je nastala Da Vinčijeva Mona Liza, Mikelanđelov Umirući rob ili Tarnerov Pejzaž s rekom i zalivom u daljini. Osim toga, pružena nam je prilika da upoznamo i umetnike i umetnice kao što su: Mari-Gijmin Benoa – koja je 1800. godine naslikala prvi portret crne žene, Rozu Boner i Vilhlema Hamersheja. Jedno je sigurno, kroz Monine oči videćemo umetnost koja, bez obzira na vreme, mesto i perspektivu, pulsira životnom snagom.
U ovoj srceparajućoj priči podjednako će uživati i ljubitelji romansiranih knjiga. Autor koristi lirski književni jezik, poglavlja su protkana emocijama, a radnja ostavlja bez daha od prve do poslednje stranice. Preporučujemo da ovaj roman neizostavno pročitate tokom hladnih jesenjih večeri.
Ko je Toma Šleser?
Toma Šleser je istoričar umetnosti, profesor i stručnjak za umetnost XIX veka, naročito za Gistava Kurbea. Napisao je brojna referentna dela, a Monine oči je njegov debitanski roman. Preveden je na više od trideset jezika, postavši međunarodni izdavački fenomen.
Foto: Instagram @katushalobanova; @laguna