Weird World: Listamo analogne
fotografije Vuka Vidora

Gde je dobra knjiga, tu je Journal.rs, još ako je reč o, skoro pa, coffee table knjizi fotografija — i to analognih — onda smo prvi u redu. I dok offline prelistavamo Weird World novu knjigu autorskih fotografija Vuka Vidora, jednog od naših najistaknutijih stvaralaca u sferi vizuelnih umetnosti koji živi i stvara na relaciji Srbija – Francuska, pomislili smo da bi bilo veoma sebično da je ne podelimo sa vama.

Reč je o autorskim analognim fotografijama koje je Vidor tokom godina sakupljao i sada objedinio u ovu, veoma autentičnu, vizuelnu knjigu u kojoj se preispituje stvarnost savremenog momenta i digitalno filtriranih slika, ali i prizora sveta i ljudi u njemu. Njegovi radovi su angažovani, neretko bremeniti istorijskim referencama, a njegova vizija umetnosti je često kontroverzna.

Postavljanjem u levo-desnom rasporedu, stvara se dijalog i iniciraju moguća čitanja. Podstaknuti tim vizuelnim pričama u foto-knjizi bez reči, zanimalo nas je kako bi se vizuleni narator, Vuk Vidor, verbalno referirao na naše tumačenje. I tako je, potpuno neplanirano, baš kao i fotografije u knjizi, nastao dijalog monolog u sledećim redovima.

Ne tako davno, fotografije su snimane foto-aparatom, a slike izrađivane u laboratorijama. Neke od njih su imale oznaku „tehnički neispravne“, te ih fotografske radnje nisu naplaćivale. Kolekcija je zasnovana je na tim odbačenim fotografijama koje stvaraju čudne vizuelne sekvence neuravnoteženih trenutaka i detalja života.

/ self portrait /

Self portret je uvek bio deo umetničke prakse jer se uglavnom bavite “sobom”, bilo to kroz teme koje vas interesuju ili zato što iskazujete svoje vizije ili tumačenja. Ako pričamo o reprezentaciji samog sebe u tom procesu, to je uvek iz praktičnih razloga — lakše i brže je koristiti sebe nego nekog drugog. Svejedno da li je to u obliku fotografije, slikarstva ili instalacije, često je lakše osloniti se na samog sebe za realizaciju nekih ideja ili projekata. Ja sam tada, pre 30 godina, radio ono što se danas zove selfie, a sad je to postalo deo neke digitalne kulture između narcisizma i projektovanja samog sebe u neki idealizovan život. Psihološki i društveno je to poražavajuće na duge staze. U umetnosti je to samo deo neke tradicije.

/ preduslov za uspeh /

Karijere, ako može tako da se umetnička praksa nazove, su sklop rada, sreće i drugih parametra kao što su mesto i vreme u kom sve to razvijate. Važno je imati fokus i ne odustati od nekog cilja, ma kakav bio put do njega — prava linija ili slalom.

/ gradovi (se) menjaju /

Svi gradovi se menjaju, neki na bolje, neki na gore. Gube dušu, originalnost i identitet i postaju deo nekog globalnog sela gde svaka avenija ima iste radnje, prate se isti trendovi, jede ista hrana, vide iste izložbe. To je tragedija globalizacije koja na kraju isisava duh gradova i poravnjava ih uglavnom na neku srednju liniju konzumerizma i potrošnje. Stari gradovi sa istorijom se pretvaruju u otvorene muzeje gde se lokalna stanovništva sve više osećaju izbačeni zarad turizma. Gubi se pripadnost nekom kraju i kvartu. To je Uberizacija društva i to u suštini nije dobro.

/ Pariz više (ne) sija /

Pariz je jasan primer grada koji se već godinama uništava u ime suludih pojmova i postaje nepraktičan i nepodnošljiv, osim ako mislite da ste u Netflix seriji koja barata klišeima koji realno ne postoje. Sve postaje forma bez sadržaja.

To je greška koju mnogi gradovi prave u svom takozvanom razvoju. Pretvaraju ih u zone servisa i turizma na štetu građana i realnog života ljudi koji u njima žive. Zato ljudi i napuštaju Pariz masovno i to od starosedeoca do taksiste koji ne može više da radi jer su sve ulice postale neprometne. Žao mi jer se umesto neke opuštenosti i lagodnosti, sad oseća agresivnost i napetost. Zato sam i otišao.

/ Berlin vs. Beograd/

U tom pogledu su poređenja Beograda sa Berlinom iz 90-ih realna. Ali ako gledamo kako je Berlin od evropskog jezgra alternativne kulture postao sad korporativni centar gde su svi ti kontrasti ispeglani, onda se nadam da nećemo ići istim putem.

U Berlinu, kvart Mitte, nekad je ličio na Dorćol, sad je kao Soho gde su hipsterska mesta i gentrifikacija preuzeli sve što su umetnici stvarali tokom 80-ih i 90-ih, od punka do tehno scene. Sve to nestaje.

Videćemo kako ce ići kod nas, jer je ovde ipak sve donekle drugačije. Imamo prostora za napredak, ali moramo da sačuvamo svaki deo našeg identiteta. Prvenstveno taj duh koji nas odvaja od drugih.

/ BEOGRAD/

Beograd mi je uvek bio drugi dom, sada sam više u njemu i gledam kako se razvija. Nekima smeta, ali sa druge strane krećemo od mnogo niske tačke. Imamo mnogo toga da popravimo, a to se ne dešava uvek kako želimo ili kako treba. Deficit je bio ogroman u urbanom smislu i to se neće rešiti još godinama.

Ostaje još neki duh koji je jak i originalan i zato mislim da može da bude atraktivan, jer je još uvek sklop kontradikcija i kontrasta.

/ Journal finds: Weird World /

Ako nas pitate, bilo bi zaista nepromišljeno da ne obogatite svoju arhivu knjiga ovim kolekcionarskim primerom. Weird World knjiga autorskih analognih fotografija savremenog umetnika, u izdanju Mascom, jedna je od onih stvari koje će vremenom samo dobijati na vrednosti.

Foto: Vuk Vidor, Jovana Ilić