Svojom autentičnošću, jezičko-stilskim senzibilitetom i upečatljivim temama, predvodnica novog talasa japanske književne scene Nacuko Imamura, kroz psihološki nijansiranu novelu, Žena u Ljubičastoj Suknji, studiozno prožima motiv društvene otuđenosti – koja u savremenom dobu poprima sve veće razmere.
Dve žene i sveopšti princip usamljenosti
Žena u Ljubičastoj Suknji, većinu dana provodi usamljena u lokalnom parku i njena svakodnevica uvek se odvija po ustaljenom principu. Ona živi jednolično. Uvek jede kiflice s kremom iz lokalne pekare i tek ponekad odlazi na posao. Jedina karakteristika, koja ovu ženu izdvaja iz okoline jeste upravo upečatljiva izbledela ljubičasta suknja. Svaki detalj iz života misteriozne junakinje romana saznajemo kroz perspektivu koju nam pruža anonimna naratorka, samoprozvana – Žena u Žutom Džemperu.
Između linije stvarnog i imaginarnog
Očima naratorke čitaoci polako ulaze u intimnu životnu rutinu Žene u Ljubičastoj Suknji i vremenom ovo uhođenje prelazi u svojevrsnu opsesiju koja briše granice racionalnog postupanja. Žena u Žutom Džemperu je poput predmeta svoje žudnje (Žene u Ljubičastoj Suknji), izopštena iz društva i usamljenički način života polako ulazi kroz svaku poru ličnosti navodeći njene misli u patološkom načinu poimanja stvarnosti. Žena u Žutom Džemperu uskoro dolazi do zaključka da je Žena u Ljubičastoj Suknji neodoljivo podseća na blisku osobu s kojom već dugi niz godina nije ni u kakvom kontaktu. To samo dodatno navodi anonimnu naratorku da iz senke, na suptilan način po svaku cenu inscenira njihovo upoznavanje.
Kako radnja u romanu teče, opsesija koju naratorka razvija prema drugoj ženi postaje na više nivoa uznemirujuća. Posredstvom Žene u Žutom Džemperu, njena (platonska) prijateljica dobija posao čistačice u istom hotelu gde i sama radi. Ova promena pomaže Ženi u Ljubičastoj Suknji da se adaptira unutar društva i na taj način postaje omiljena u kolektivu. Međutim, to izaziva dodatnu zavist kod Žene u Žutom Džemperu, i na taj način ona ostaje potpuno zarobljena u lavirintu patološke žudnje.
Poruka koju roman nosi
Roman Žena u Ljubičastoj Suknji, napisan je u ujednačenom tonu. Ne sadrži elemente trilera ili misterije, već se oslanja na psihološke aspekte i prati tok svesti naratorke u žutom džemperu. Ona usled osećaja usamljenosti počinje da uhodi drugu ženu kako bi s njom ostvarila neku vrstu prijateljskog kontakta.
Savremena japanska književnost
Dela savremene japanske književnosti nude fascinantan uvid u društvo koje se često znatno razlikuje od našeg. Na taj način autorka Nacuko Imamura, pruža uznemirujući pogled na neke od problema s kojima se suočavaju Japan i japansko društvo, uključujući usamljenost i društvenu izolovanost u prvom redu, a odmah zatim i seksizam i nezavidan položaj radničke klase. Ovi motivi naišli su na pozitivan odjek kod književne kritike, te je Imamura, neposredno nakon objavljivanja romana Žena u Ljubičastoj Suknji, nagrađena prestižnom nagradom Akutagava.
Foto: Instagram, Laguna
