Reč na k nije ona na koju ste prvo pomislili. Klitoris je. Izvinjavam se svima koji su pogodili. Sećate li se kako ste i kada prvi put saznale za klitoris? (jedini organ u telu koji nema drugu funkciju sem zadovoljstva, obožavam to da ponavljam posebno pred puritancima) Nedavno sam to upitala svoje drugarice i razgovor je postao 100 puta zanimljiviji.
Znam da nije umesno ali nisam birala mesta na kojima pričam o seksu. U ginekološkoj ambulanti beogradske onkologije reklo bi se opušteno je pričati o seksu. Ne znam u stvari koliko je opušteno ali s obzirom na to da pregled izgleda kao dvostruka penetracija – ne znam ni zašto bismo bili lažno moralni. Često se sa lekarima šalim kako jedini oni znaju moje unutrašnje vrednosti. Nije svima smešno, znam. Iskustvo teške bolesti me je još više učvrstilo u uverenju da nemam vremena za gluposti. Zažmuri i reci sve što je teško, bolno, sramno.
Kada sam stisnula petlju i pitala sve što me zanima dočekalo me je neočekivano.
Da li mogu da znam kada ću smeti da ima seks? Kako će seks izgledati sada kada sam bez materice i pola organa? Izvinite ali da li nekako može da se… rašije?
Pričali smo i nije se svet srušio. Saznala sam da je nekim ženama seks bolji i da treba da pogledam na American Cancer Society. Saznala sam isto tako da mnoge žene i ne pitaju.
Žene prosto ne razgovaraju sa ginekolozima o seksu, posebno ne o zadovoljstvu u toku seksa. Prestup je da se govori o seksu posle operacije, jer smatra se da je dovoljno za ženu da je živa. Kod nas ne postoje stručnjaci koji se bave pitanjima seksualne funkcije ili disfunkcije kod žene. Ali sad dok ovo prepisujem iz jednog ranijeg intervjua – zanima me koliko znate muškaraca koji redovno idu kod urologa ili kardiologa. Koliko znate onih koji se ne samomedikuju vijagrom nego imaju mišljenje lekara.
Imala sam sreće više nego pameti.
Tek uz savremene operacije čuvaju se nervi vagine i bešike. U operaciji koja postoji od 19. veka – tek pre dvadeset godina neko je počeo da se bavi pitanjem očuvanja ovih nerava. Ali to ne čudi jer je do pre 10 godina postojala naučna zabluda da uklanjanje materice poboljšava seksualni život žene, bez obzira na to što se pri radikalnoj histerektomiji presecaju autonomni nervi koji vode do bešike i vagine. Ovakav zaključak nastao je jer su žene u stanju da godinama trpe grčeve ili bolove koji potiču od različitih ginekoloških tegoba. Već je nestanak tih bolova posle operacije značio poboljšanje – subjektivni osećaj zadovoljstva.
Tek su neurolozi koji se posebno bave ženskim orgazmom u drugoj dekadi 21. veka otkrili da većina žena retko i doživljava vaginalni orgazam. Ispravka, to nisu otkrili neurolozi već neurološkinje. Znam da je mnogima nebitno korišćenje ženskog roda, ali samo je žena mogla da se zapita “Hej, dovraga ovde nešto ne štima”. Hvala feminizmu što bar u drugoj deceniji 21. veka imamo žene da izmisle nežniji ginekološki pregled, manji spekulum, ali i otkriju tajne ženskog orgazma. Ne postoji tačka G. Ne postoji tačka A. Svaki je orgazam klitoralni orgazam. I vaginalni je klitoralni, da. Klitoris nije veličine zrna graška. Zapratite me za više saveta rekla bih da sam blogerka.
Kako je moguće da žene odsustvo neurološkog odgovora ne primećuju kao disfunkciju već ocenjuju kao zadovoljstvo? Zamislite da vam mozak nije povezan sa vaginom i vulvom niti sa bešikom? I da to ne primetite kao nešto loše? To nije šala. Jednom mi je tetka pričala da je posle iste intervencije imala potrebu da “malo pogura rukom” kad treba da piški. Naravno nije rekla doktoru (muškarcu). Žene se snalaze kako znaju i umeju same. Poguraju.
Tako je kako je.
Žene ne govore o seksu ali ni lekari ne poznaju do kraja žensko telo, normalizuje se nenormalno – kao što je ekstremni bol – pri odnosu, pri menstruaciji, pri porođaju. A za ogroman broj žena seks predstavlja stalni izvor bola. Samo su naučene da to tako treba.
Kao nekog ko mrzi bol i mrzi bolnice, začudilo me je da se u samo jednoj bolnici u Beogradu godišnje obavi oko 1000 histerektomija – hirurškog odstranjivanja materice koje sa sobom nosi mnogobrojne komplikacije. Zašto me to čudi u zemlji koja seks posmatra kao reproduktivnu funkciju. Tu žene često nemaju pristup kontracepciji – za mnoge koje već imaju decu je odstranjivanje materice neka vrsta spasa, pre svega od neželjenih trudnoća i brojnih skupih, nekad i opasnih ilegalnih abortusa: A tu su i bolovi kojima se ne zna uzrok, krvarenja koji potiču od mioma ili drugih patoloških stanja. I na kraju to je efikasan sistem radikalnog lečenja brojnih predkanceroznih stanja koja se ponavljaju budući da se uobičajeno praktikuje nezaštićen seks, a telo ne stvara prirodni imunitet na seksulano prenosive infekcije koje uzrokuju rak kao što je to HP virus.
Seks se temelji na poverenju
Nedavno sam to čula izgovoreno. I pomalo sam se nasmejala. Nedavno sam mladima u školi držala predavanje. I rekla sam – ne dajte da vas farbaju.
Da ilustrujem samo kratko. Ljudi ne mogu biti iskreni sa vama ukoliko ni sami ne znaju recimo svoj HPV status. Eto u zemlji u kojoj se niko ne testira šta znači što vam neko kaže “Veruj mi – neću ti preneti HPV koji nećeš ni znati da imaš a onda ćeš samo dobiti rak”. Naravno da se najbolji seks temelji na poverenju ali temelji se i na odgovornosti. Zbog toga samo odrasli mogu da imaju seks.
Znam, znam da sam naivna.
Ali pokušajte da izgovorite sa partnerom neku od ovih rečenica:
Znaš, nisam imala seks pet godina. Hej pomalo mi je dosadan naš seks. Da li želiš seks? Ne, ja ne želim penetrativni seks sada. Zaljubila sam se. Ne želim seks, samo bih se mazila. Ne mogu da doživim orgazam. Da li imaš erektilnu disfunkciju? Baš bih volela orgazam sada.
I meni su se sve te rečenice činile kao uvrede. Sebe ili drugih. A danas potpuno normalno i rasterećeno govorim te ili neke slične.
Čini mi se svi nešto eto kao ubiše se od iskrenosti
Sve vrvi od zavođenja od poverenja a suštinski ništa od vrlo trivijalnih pitanja ne mogu da izgovore. Kao nije to red. Kao ubija romantiku. Ubija želju.
Ne znam, koliko god terapeuti govorili ljudima jednostavne istine kao što je da prava ljubav ne boli… Ili da se ljubav pokazuje delima a ne priča rečima mi stalno obilazimo oko suštine. I nekako mislimo da neko ko stavlja svoje zadovoljstvo ispred svog ili tuđeg zdravlja sutra može da se pokaže kao vanredno odgovorna osoba. Uh kako da ne. Ali svako svojim tempom usvaja istine. Neko manje ili više bolno.
Pre nekoliko godina sam učestvovala u pripremanju drame “Manifest udruženja za uništenje muškaraca” i bilo mi je veoma milo što predstavljamo komad Valeri Solanas, poznatije kao “ona što je pokušala atentat na Endi Vorhola”. I bilo mi je baš uživanje što postoji neko kao ona – kao cela kontrateža današnjem feminizmu koji se ubi da dokaže da ne mrzi muškarce.
Koliko samo puta sam čula to pitanje “Da li je istina da vi feministkinje mrzite muškarce?” i poželela sam da kažem
Ne, ali tako nas prikazuju. Da, ali ne one dobre. Ne, volimo bezopasne. Da, mrzimo i planiramo uništenje uz jutarnju kafu svaki dan.
I da onda kažem onu otrcanu frazu – šta ste se usrali i mi se nekad šalimo, ta prokleta politička korektnost nam je uzela svaku šalu.
Kakve veze imaju kiseli krastavčići?
Nisam još imala ni prvi seks a sećam se da sam za klitoris saznala iz neke opskurne knjige grafita gde su ga uporedili sa kiselim krastavcem – kao zelen je, vlažan i kiseo. Bila sam mala, ali ubeđena da su ženske genitalije užasne i užasnog ukusa. Da je oralni seks praktično čin vrhunske posvećenosti i prevazilaženja te odvratnosti koja je eto svim na svetu poznata samo sam ja živela u zabludi. Potrudite se da se setite. Ko vam je kada i kako ogadio pičku? I sama ta reč podseća na nešto preteće: pičkaaaaa bauk za dobre dečake i devojčice. Crna rupa koja neodređeno postoji između nogu bez da se o njoj išta detaljnije zna.
Kad se govori o postiđivanju žena zbog izgleda – pa najveća je postiđenost “tamo dole” na mestu koje se i ne spominje. I onda se desi nešto sasvim magično.
Tamo dole tamo daleko
Pre nekoliko meseci dobijem poziv da moderiram razgovor o prevodu knjige Laurie Mintz Becoming Cliterate. I šta više – uz nekoliko drugara i drugarica učestvovala sam u glasanju hoće li to biti Klitopismenjavanje ili Oklitorismenjavanje. Kakva sreća! (Đurđa je rekla posle kako sam ja pokazala izvesni suvišni entuzijazam – što odmah da kažem nije netačno). I da!
Konačno je došao taj dan da možemo drugaricama i sestrama i drugarima, i partnerima i deci i roditeljima i čitavim porodicama delimo knjigu koja se šali na temu klitorisa. I ima hiljadu slika vulve i klitorisa a opet nije prostačka kao vicevi o krastavčićima, breskvama i bananama. Knjiga koja se deli za kolko daš na festivalu i u knjižari Beopolis a odgovara na jedno od najvažnijih pitanja koje niko nikad ne pominje.
Zašto je orgazmička ravnopravnost važna i kako je postići
A autorka kaže Zdravo i želim da svršite. I da, možda to zvuči čudno i bezobrazno. Imala sam negde oko 20 godina kada sam prvi put čitala Vaginine monologe Iv Ensler i saznala da postoje žene koje nikad nisu videle svoje spoljašnje genitalije. O orgazmu da ne govorim. I onda vidim Iv Ensler kako kaže:
„Odličan, temeljan, inspirativan i preko potreban vodič do izvorišta naše dublje energije, zadovoljstva i moći – klitorisa. Svako bi trebalo da pročita ovu knjigu i oklitopismeni se.“
I kako da nemam entuzijazma. Naravno taj entuzijazam eksponencijalno opada kad se prisetim kako bi se neki od muškaraca koje znam uvredili da im neko pokloni knjigu. Kao šta ja imam da učim? A svako može da nauči. Evo recimo ja nisam nikad ranije čula za reč bulbus.
Znate li šta je bulbus?
(Neću reći, namerno.)
Znam milion žena koje će odmah da zinu kako ni njima ne treba ništa. I sve one pick me Slavice koje ponavljaju izmišljeni latinski “Penis Bonus Pax in Domus” da se što više ušlihtaju muškarcima kojima i nije do toga. Jao sad se sećam i jedne moronke koja u razgovoru o seksu kaže “Ali najbitnija je spiritualna povezanost” – jeste super strava si a mi smo proste i prizemne. Razmišljam kako je svet toliko zglajznuo od ludih radikalnih feministkinja koje su bar bile zabavne kao današnje stand up komičarke. (Šulamit Fajerston je rekla kako je za ženu da se porađa isto ko da sere bundevu). Mi smo zglajznuli na stranu da 2023. godine razgovaramo kako žene da dožive orgazam jer smo konačno shvatili da je većini žena i ta sirotinjska zabava seksa nedostižni ideal. A orgazam – super bonus ekstra.
Jutros sam se probudila u 4 ujutro da bih stigla na aerodrom i ugledala sam članak na jutarnjem u kome je objavljeno deset minuta iživljavanja muža nad ženom. Ona ponavlja „nisam to zaslužila“ i potpuno je u pravu. Iako smo sve zaslužile da budemo ravnopravne članice društva, princeze na zrnu graška, stvarnost je surovo drugačija. Većina žena ni ne zna kako izgleda ta ravnopravnost. I sve je povezano. To što se seks računa kao muška ejakulacija dok je ženski orgazam predigra a ne glavno jelo isto ima veze sa neravnopravnošću. Počinje šalama, imenima za genitalije ili profesije, prelazi nežno preko nejednakih zarada i kućnih obaveza a kulminira razbijenom glavom ili smrću. Žene. Ili muškarca.
Dan mi je preseo pre nego što je i počeo
Mudrice su se javile drugarici koja je podelila informacije o brutalnom nasilju koje će proći nekažnjeno zbog korumpiranog sudstva i nepotizma da kažu da porazmisli pre nego nešto podeli. Da meri reči, da sagleda obe strane. Nije sve baš tako kao što izgleda. Nego kako je?
Ne bih zato više o seksu, dramama, feminizmu i knjigama. I mada u knjizi koja opismenjava ima 109285 saveta za fenomenalan seks, ovde bih sada izdvojila jedan ipak vezan za komunikaciju. Neka vam rečenice počinju sa Ja, umesto sa Ti. je najbolji savet od svih koje sam čula u poslednjih 20 godina. Možda smo previše brinule o drugima. A drugi premalo o o nama. Možda je došlo vreme da prestanemo da zadovoljavamo svet, i da svršimo. Tu počinje revolucija. Baš tako kao što kaže Lori Minc: Zdravo i želim da svršite.
Super bonus ekstra track:
- Neka vam rečenice počinju sa Ja, umesto sa Ti. Započinjanje rečenice zamenicom ti je maltene garancija da će uslediti neproduktivan razgovor. To zvuči kao optužba i tera osobu da se brani. Zamislite kako biste vi reagovali da vam partner/partnerka kaže: „Ti mene nikada oralno ne zadovoljavaš!“, a kako biste reagovali da vam kaže: „Voleo bih da me češće oralno zadovoljiš“. Pretpostavljam da bi izjava koja započinje sa ti učinila da se osetite napadnuto, defanzivno ili krivo. Izjava sa zamenicom ja na početku, sa druge strane, ima šanse da vas uvede u konstruktivan dijalog.
- Takođe, maskirati ti-rečenice u ja-rečenice izmenom načina kako ih započinjete nije isto što i zaista govoriti iz ja-pozicije. Da ilustrujem: „Ja mislim da se ponašaš kao šupak!“ i dalje predstavlja ti-rečenicu. Ja-rečenica bi glasila: „Osećam se stvarno povređeno kada ti…“ (pa popunite rečenicu ponašanjem koje vas nagoni da ga vidite kao šupka). Zato vas molim da, počev od danas, pokušate da što više rečenica započinjete sa ja. Izražavanje svojih potreba putem ja-izjava u svakodnevnom životu pomoći će vam da to činite i u seksualnom životu.
- Komunicirajte o komunikaciji. Psiholozi to zovu metakomunikacija. Posebno je korisna kada započinjete razgovor zbog koga se brinete. Na primer, možete da kažete nešto poput: „Volela bih da pričamo o nečemu, ali se plašim da bi mogao da se osetiš povređeno ili da se naljutiš na mene“, ili: „Hoću da pričamo o nečemu, ali se bojim da ćeš to doživeti kao kritiku pa se braniti, umesto shvatiti da otvaram to pitanje zato što mi je stalo do tebe i do naše veze“. Započinjanje komunikacije metakomunikacijom omogućava vama da iznesete svoja strahovanja, dok dugoj strani generalno pomaže da obrati više pažnje na svoje reakcije – kao i da, zahvaljujući vašoj brižnosti i ljubavi, izbegne reakciju od koje ste vi isprva strahovali.
Fotografija: charlesdeluvio on Unsplash
