Journal kolumna: ALIMENTACIJA

Dan 1. Sreda

Sreda je, nikada nisam volela sredu, obe strane vikenda su mi daleko. Onaj koji je prošao je iščezao već u ponedeljak, a ovaj koji dolazi daleko je, čini mi se, koliko i jul. Sredom najčešće lažem. Izmišljam da imam neke obaveze oko dece, odlaske kod advokata ili malu temperaturu. Međutim ove srede se nalazim sa Milicom, koja takođe ima obaveze oko malog deteta, razvedena je i organizujemo sjajnu dobrotvornu akciju, za Mame jesu same (jer jesu).

Poručile smo proseko, bacile kratak osvrt na neke političke teme, pa se vratile u realnost. Ovu našu, jer politika jeste samo jedna paralelna horor priča koja se dešava uporedo sa životom, nažalost.

Baviti se dobrotvornim radom ujedno znači baviti se tuđim problemima.

Motivacije mi ne manjka, ali vremena svakako da, pa da pretrčimo sve šta možemo uz proseko i čips. Nema veze, otaljaćemo te kalorije u petak na treningu. Dakle, tema nam je alimentacija. Tako zastrašujuća reč u Srbiji. Vratiću se kasnije na tu reč, ali pre toga…

Njen bivši suprug je avio inženjer, njegova plata je ogromna, po ugovoru radi za strane firme, ali ta primanja su sakrivena od zakona. Tačnije – zakon žmuri. Rastali su se zbog preljube (njegove), nakon 11 godina braka. Uplaćuje alimentaciju od 18.000 dinara za dvogodišnje dete, koje viđa retko. Miličina plata jedva pokriva troškove života, iako je uspešna u svom poslu. Nema vremena za zaljubljivanje, izlaske ili putovanja. A, nema ni novca, jasno. Imati dvogodišnje dete, koje je tek prohodalo i u najboljem slučaju krenulo u vrtić, zaista ne daje opcije za ludo zezanje i zabavu, verujte mi. Recimo da ni narednih pet godina neće imati vremena za sebe, ali to nemam srca ni da joj spomenem.

Naravno, tata živi punim gasom i ne osvrće se.

Ni ova mama ne želi muža, već samo ispunjenu materijalnu obavezu tate njihovog deteta. Da živi u Italiji, Švedskoj ili Holandiji, njoj bi pripadalo sedamdeset posto njegovih primanja kao i stan koji se vodi na njegovo ime, jer, zamislite, poklonili su mu ga mama i tata. Da, lepo bi bilo da zakon postoji. Doći ćemo i do toga, nekada.

Nekom magijom većina žena sa kojima smo počele da sarađujemo jesu advokatice, a neke čak i visoko pozicionirane sudije. Miličina majka nam je prekinula sastanak, jer nije bila sigurna da li mali ima blagu temperaturu ili samo želi mamu pored sebe. Naravno, otac deteta je negde na putu.

Dan 2. Četvrtak

Nije mi najomiljeniji dan, ali je malo bliži petku, shodno tome – prihvatljiviji mi je. Nalazim se sa Irenom, takođe samohranom majkom dve ćerke. Jedna od njih ide sa mojom u školu. Irena je vlasnica kompanije za građevinski materijal, saradnica na ovom projektu, konkretno – potpuno samostalna finansiski i emotivno. Naravno, potpuno sama, jer odgajati dve devojke i voditi kompaniju sa sto zaposlenih nije lako. Šali se da jedino u crkvi može nekoga da upozna, jer samo do crkve stigne da svrati.

Sve prijateljice su u dugogodišnjim, kako ona kaže, prejadnim brakovima, pa nema sa kim ni u kafanu da ode.

Takođe se rastala zbog preljube (njegove) nakon devet godina braka. Njen bivši suprug je odlučio da bude na birou, te ne plaća ništa. Kako bi pristao da viđa ćerke dobija alimentaciju od Irene, iako kao IT stručnjak zarađuje dovoljno da na svojoj jedrilici provede dva meseca na Jonskom moru. Naravno, dokazi o prihodima ne postoje. Stan koji je kupio nakon razvoda se vodi na njegovog brata. Ćerke viđa kada nije u vikend provodu, jer on je u najboljim godinama. Irena jeste u najboljim godinama, izgleda mnogo bolje od njega, ali nema vremena. Samo razvesti dve devojčice na aktivnosti, pripremiti im doručak, ručak i večeru. Popričati sa njima o proteklom danu, saslušati njihove tinejdžerske probleme, teško da ostavlja prostora za romansu.

Naravno, devojčice nikada nisu prišle jedrilici, jer još su male, pa kada porastu (nikad). I kada bi moja sagovornica i imala nekog romantičnog dasu, koji bi prihvatio tu vezu sa tri osobe, kako bi otišli na sedmodnevno letovanje bez dece? Nikako, jer deca imaju oca na papiru. Irena i ja smo se rastale jer je mlađu ćerku morala da odbaci na ples, a stariju kod zubara na dotezanje gumica na fiksnoj protezi. Obe znamo da će naše malo udruženje biti mnogo jako, jer smo mnogo ljute.

Dan 3. Petak

Moj omiljeni dan. Ja imam tu ludačku sreću da su mi mama i tata živi i živahni. Obožavaju moju ćerku, tako da ja po želji imam vikende za sebe. Petkom obilazim kafane gde se toči moja šljivovica, pa sam Jeleni zakazala ručak u Maloj Zvezdari. Mnogo je bitno da naglasim da Jelena izgleda kao milion dolara i poprilično je ljuta. Naravno da je poslovno ostvarena, jer nekako se namestilo da su najljuće žene one koje su preko trnja stigle do zvezda, ali platile visoku cenu emotivnog života.

Nakon 17 godina hroničnih preljuba (njegovih) odlučila je da ode. Troje dece različitih uzrasta, mnoštvo ljubavnica i jedan muškarac kog je novac opasno lupio u praznu glavu. Jelena vodi svoje dve firme koje prihoduju okvirno deset puta manje od njegove. Njegova prijavljena plata je veća od minimalca. On živi sam u ogromnoj kući koju su zajedno kupili, njoj je prepustio njen devojački stan za nju i troje dece. Letovanja plaćaju pola-pola, iako on sa novom devojkom pola leta provodi na Ibici, pola na Mikonosu, a zimi se ogreju u Dubaiju. Naravno da njegovi automobili, skupi satovi i garderoba nisu ni 3% alimentacije, ali to zakon ne prepoznaje. Jer, ako bi neko zaista pravno probao da objasni kako neko sa platom od hiljadu evra, vozi automobil od sto hiljada evra, mnogi u ovoj zemlji bi zaplakali.

Da, baš kao što plaču majke koje:

1. Svaki dan ustanu spreme doručak i isprate decu u vrtić/školu/fakultet.
2. Idu u nabavku i sabiraju koje meso je jeftinije, a koji deterdžent na akciji.
3. Sede na roditeljskim sastancima.
4. Spremaju kuću, peru veš, peglaju, kuvaju, rade domaće zadatke.
5. Kontrolišu mobilne telefone.
6. Odgovaraju na hiljadu poruka raznih školskih i vanškolskih Viber grupa.
7. Vode svoje firme ili rade za nekoga.
8. Slušaju probleme svoje dece i teše ih.
9. Odlaze na lekarske preglede, lekarske intervencije ili nešto mnogo gore.
10. Potpuno zapostavljaju svoj život, jer su mame.
11. Na sve načine pokušavaju da održe odnose sa preljubnicima i škrticama sa kojima su nekada razmenile reči i u dobru i u zlu.
12. Glume sreću i kada su najnesrećnije na planeti.
13. Brišu suze, povraćke i usrana dupeta, dok im se život pred očima raspada.
14. Putovanja ili izlaske organizuju prema obavezama preljubnika i nedužnih potomaka.
15. Otkazuju poslove i sastanke ako neko od dece ima glupi virus.
16. Pre svakog izlaska iz kuće napišu spisak kako da podgreju hranu ili naprave sendvič.
17. I ako uspeju da sa drugaricama odu na večeru, neizbežna su bar tri telefonska poziva na temu preslišaj me preko telefona, pas se upiškio, nestalo je struje, (nastavite niz)…
18. Nikada, ali nikada nisu nedostupne na telefonski poziv, a,vi, tate?
19. Pričaju bajke o ljubavi, da deci ne sruše snove.

One snove koje su sa njihovim očevima sanjale.

Snove koji su bili zajednički ciljevi, dvoje koji se vole. One koji nisu sadržali podelu imovine, i rečenicu 30% od plate. Nama (mamama) se učinilo da se ljudi više bore za pse u azilima nego za majke. I zato smo sele i odlučile da Mame JESU same. Neće postojati broj sa SMS-om, jer milostinja nikome ovde ne treba. Samo jedna obična reč – pravda. Jer, nijedna, ali baš nijedna majka ne treba da moli za ono šta njenom porodu pripada.

I stidite se, da baš tako, stidite se vi svi donatori spermatozoida koji majke svoje dece dovodite u situaciju da vas bilo šta mole. Stidite se, jer svoju decu učite da imaju cenu, a nemaju je. Nemaju je i nikada je neće imati. A, to bi shvatili baš onog momenta kada bi neko trebao da pošalje SMS za vaše dete. Stidite se što ne znate da cenite blago koje vam je tek tako dato.

I da pre svega stidite se, jer misliti da si muško i biti muško nije isto.