Chanel OPET digao cene?
Međutim, dok se trese planeta, Pariz pulsira kao da sutra ne postoji, mreže blinkaju kao Times Square za novogodišnju noć, iskače mi tik tok o NOVOM povećanju cena u Chanel kući!
Oni koji prate modu, znaju da Hermes, LV i Chanel to rade brutalno i bezobzirno, sa malom razlikom, a Chanel to radi prečesto i to već postaje uvredljivo i drsko. Da, sve ove reči sam iskoristila u istoj rečenici uz Chanel. Ako mene neko vređa, ne vidim razlog zašto bih se ja uzdržavala da uzvratim. Jasno da je mišljenje kao i dupe, svi ga imamo, ali ako imamo i činjenice, onda postoji i slučaj. Kao da se i u modi izgubilo čojstvo i junaštvo. I ne ne smatram da nama neko vređa inteligenciju, ona je odavno upitna i degradirana, ovo je neki novi nivo igrice.
O čemu ja to, pitate me?
Kada sam rodila prvo dete, oprostite na ovakvoj vrsti vremeplova, ali shvatićete poentu, moja prva Chanel torba je koštala 2300 eura, kada sam rodila drugo dete ista takva torba samo u drugoj boji koštala je 4800 eura, nakon trećeg porođaja stigli smo do 5800 eura.
Nisam kupovala torbe sebi kao nagradu za doprinosa natalitetu, potpuno slučajno sam u tim periodima sebe obradovala, no ništa nije slučajno! Lagala sam sebe, koga bih drugo, da su to odlične investicije, brata sam ubeđivala da je bolja investicija ta moja famozna torba nego njegov automobil koji kada se izveze iz salona gubi na vrednosti, dok mojim torbama vrednost RASTE!
Jednorog
Istini za volju, bila sam i u pravu, avaj. Zašto bih prodala torbu za neki novac, ako ista takva DANAS košta 8500 eura??? Uvek će nam ono šta je teško dostupno, biti predmet želja, ali sve ima svoje limite, da neko sutra proizvede 1000 jednoroga, a ja sam oduvek želela jednog, teško da bih za njega dala 8500 eura i prošetala ga Terazijama.
Ovde se ne radi ni o nedostupnosti proizvoda, već o pomućenoj konzumentskoj svesti. Sa tugom u srcu ću izgovoriti sledeće: Granice moje inteligencije su se prilično pomerale, postale su toliko fleksibilne da sa dozom ironije priznajem, postadoh i glupa, no sve to manje boli kada se osvestite.
Prihvatam da živimo brzo, da nam je u živote uplivao i bitcoin, da plaćamo račune prislanjanjem smartwatch-a uz uređaj za kartice, ali ja ne pišem ovo sa „onog sveta“ , tako da rečenica u moje vreme ne prolazi! Dovoljno sam mlada da znam da je parče od pola kvadrata kože bilo mnogo skuplje pre 23 godine, mnogo više je truda uloženo u izradu i mnogo teže je bilo doći do njega, pa zašto onda košta pet puta više?
Da li smo toliko nesrećni? Ono šta nas ne ubije čini nas jačim, ja bih pre rekla, ono što nas ne zaglupi potpuno, čini nas kvalitetnijim! Na današnji dan u ovom javnom dnevniku moje duše, kažem DOSTA!
Lepe događaje i lične pobede proslaviću uz flašu nekog vintage vina, a vi kako hoćete.
Foto: Profimedia
