Međutim!
Svi mi imamo neku kraljicu komšinicu, koja uleće kada je frka, bar je ja imam. Zove se Goca, a ja je zovem kamen mudrosti.
Donela mi je neku teglu sa kilo belog luka i kurkumom, da mi ubrza izlečenje, naravno da je ušla na čašicu razgovora. Zakukah onako pošteno nad sudbinom, usput se diveći njenom petodecenjiskom stažu braka. „Bože, bože dete, pa da li si ti krštena?“ Razmišljam u sekundi, pa jesam, još kao beba!
„Jasmina, to je bilo hipotetičko pitanje i da jesi i da nisi, isto ti je. Nas žene naše gluposti ni Bog, ni Buda, ni osmo svetsko čudo ne mogu spasiti! Vidi ovako, u moje vreme razvod nije postojao kao opcija. Razvodile su se kurve, da da, tako su nas učili. Ćuti, trpi, imaš sreće da si se udala.“ Prevrće očima kao da će šlogirati ispred mene, duboko udiše pa nastavlja. „Čuj imam sreće, što ću nekom Peri iz Pribojske Goleše da perem gaće, rađam decu i kuvam ručkove? A, Pera lep k’o lutka, pa može da bira, a izabrao mene? Vau, kakva čast! I nema veze što sam se rodila na Terazijama, što sam svilene čarape nosila kada ih nije bilo ni na zubima svilenih buba, ma ni to što sam završila klavir i učiteljski fakultet! Ma jok, bitno da sam se udala. Pih, jebem ti ja sudbinu. Varao me, bahatio se, samo mi nijedna nije dovukla neko kopile na vrata! I evo ti prođoše godine, a on k’o olinjala mačka, ja kao avion. I sada kada je moderno da se lepo razvedeš, ja ga gledam, sav k’o suva šljiva, gde bre sada da ga ostavim?“
Pravi kratku pauzu, a meni kao da je spala temperatura
Smejala bih se, ali ovaj stand up, upriličen samo za mene ne želim da prekinem. „A, tek to, deca i oni će brinuti o nama, molim te, na vreme shvati! To su pijavice, koje dokle god ima krvi u tebi – uzimaće, prvo te zaista sisaju, onda ti živce pokidaju dok ih odškoluješ, onda odu za nekim suknjama, koje im kažu da li im mama valja ili ne! Onda je mama dobra, da pripazi unučiće, jer kakva baka ide na planinarenje sa drugaricama, a sin i snaja ne mogu bar za vikend da se opuste? Evo ja ću ti reći, pametna! Malo je što sam njihove pelene otkuvavala u loncu godinama, sada još treba da gajim njihovu decu? Aaa, ne! E, a onda čekaju da capneš da naslede neki stan, vikendicu, ušteđevinu. Posle sve to raskurcaju da odvedu onu suknju na Maldive. E, zato sve svoje lepo troši dok si živa, njima ništa ne ostavljaj.“
Opet kratka pauza, vadi džoint iz džepa, „Jedino mi je moja Marija malo pomogla, ona mi nije dala da se od tuge razbolim, znaš da je ona doktorka.“ Klimam potvrdno i pohvalno istovremeno, svi mi volimo te titule, šta ćeš takvi smo. „Kada sam shvatila da mi ceo život prođe u ispunjavanju tuđih hirova za malo da skrenem. Marija je dugo na onkologiji istraživala optimalnu dozu THC-a protiv bolova i depresije, a ja sam joj bila dobrovoljni pokusni kunić, to je neka mala dozica, ali taman da me spasi onih lekova koji te pretvaraju u zombija. Ja u šali kažem da žene koje piju antidepresive postaju muškarci. Bez mozga i emocija, milina! Srećom, moja ćerka je učila na mom lošem primeru, pa vrti ovog njenog upeglanog kao lastiš. Dva dana ga voli, tri joj nešto nije po volji, da kuva ne ume, od posla je premorena, ali uvek nosi čipkaste tange. Malo, malo, on se pita za koga, zbog koga, a ne sme da pisne! Oni bre vole da su na prstićima, da osvajaju, da žele!“
Sada već moram da postavim pitanje…
Šta ću, sama ga je nametnula. Krećem izokola da opipavam taj momenat nemanja seksa u braku. Goca uzima dim njene biljkice, smeje se na sav glas! „Ma nije problem seksa, daleko bilo, kad muškarac može, a žena hoće, tu nikoga ne boli glava! To u moje vreme nije bilo. Pera je, čini mi se, opsluživao i mene, a i one čiji muževi nisu mogli. Šta ćeš, takav tip, izgleda da je do Pribojske Goleše. Evo, gledam danas, da im nije onih plavih pilula, ne bi im se osim roletni ništa jutrom podiglo. Seksaju se online na Instagramima i Fejsbucima, a kod kuće kao nesrećne domaćice imaju grudobolje, glavobolje, muka živa. Posle juju, prevari me žena, ma jelte? Jedini problem je što se žene u svoj toj zavrzlami, zanesu, probaju da igraju mušku igru, seks bez emocija, a mi to ne možemo! Drugačije smo, osim nimfomanki što je, priznaćeš, retkost, žene bez emocija ne šire noge i tačka! Mislimo da možemo, isplaniramo i onda bam, dva dobra seksa i jedno ljubavno pismo, eto ti razvoda u najavi. Žalosno je što ispade kurva, a nije, samo je ovaj njen zaboravio na staru rimsku poslovicu Penis Bonus Pax in Domus!“
Čorba je odavno gotova, ali mi se čini da sam mnogo bolje, sklanjam onu teglu, sa na oko neprijatnim sadržajem i pitam se, da li da vam, dok je sveže sećanje, napišem ovaj tekst. Možda nekome pomogne, nekoga nasmeje, a nekoga osvesti. Po savetu mudre komšinice, da deci ne treba ostaviti ništa, poručila sam par dobrih kaubojki, na vrata je stigao prelep buket ljubičastih lizijantusa, sa porukom „Dolazim da te preznojim“ i tek tako, nekome je petak 13. postao srećan dan.
