Piče me hormoni.
Rečenica koju sam u prethodnih trideset i nešto godina izgovorila nebrojeno puta. To u suštini znači, treba da dobijem ciklus, oprostićete mi sve minijaturne histerije, svađe, suze, promene raspoloženja. Ja nemam noćne posete frižideru, ne pojedem 250 grama čokolade Najlepše Želje. Ali, zato, svi oko mene bar jednom budu oterani u organ iz kog su izašli. I garantujem da će neko čuti lupanje vratima ili ono tečno srpski Ma terajte se BRE svi, ali baš svi u tri lepe, kad sam vas ni rodila.
Da, piče me hormoni. Ali u ovom periodu mog života uz sve slasne psovke upućene najbližima, sve suze koje se kotrljaju zbog nepostojećih i umišljenih nepravdi ja slavim. Smešno, zar ne? U mojim godinama, u slučaju nedolaska mesečnog ciklusa, ne znači samo da ću možda sebi roditi unuče, već ono najstrašnije, da ulazim u menopauzu, takoreći da mi je vreme za unuče… Pih! Kada me sudbina ipak počasti još jednim krugom mladosti, koju su moji jajnici isprosili, kada materica krene da se grči i slepoočnice da pulsiraju, a stomak otekne kao kod trudne mišice, tada hrabro kunem žene. Jeste, upravo sam rekla da sam licemerna hormonski prolupala žena.
Kako bi bilo divno da su nam bar malo bogovi raspodelili uloge.
… Pa da oni (muškarci) imaju menstruaciju, a mi da im rađamo potomke. Šta bi im pa falilo? Nikada nećemo saznati, zar ne? Ili možda i hoćemo? Kako je svet krenuo da se okreće u svim pogrešnim smerovima, cenim da će moj unuk možda moći da ima ciklus i eventualno rodi i dete (ne daj bože).
Danas su me prijateljice zvale na nudističku plažu.
Nisam nikada bila, pa ko veli, hajde malo da se hrabro skinem. Kao da inače u bundi sedim na plaži…
Srela sam sinoć na večeri Kod Ranka i jednu prijateljicu glumicu. Kaže, moraš obavezno to da probaš, poseban osećaj oslobađanja. Duhovno, telesno, jednostavno moraš da probaš… Razmišljam nešto, pa ne spremam se da popijem ajauasku ili pečurke ludare, treba samo da skinem ova dva mikro sintetička komadića sa sebe?! Bodrim sebe, kako ću skoro pedeset ljeta, a da se nikada nisam razgaćila. Nisam stidljiva, nagledala sam se golotinje onoliko, čak nisam ni ona koja neprijatno zija u pregojazne ili premršave ljude. Nisam nezadovoljna ovim mojim telom, a nije ni da mislim da bi baš svima oči ispale da ga ogolim. Hrabrim se, ali kažem razmisliću.
Kada je Pamela Anderson lagano sa crvenom bovom trčala…
Kao čuvarka plaže dok joj poprsje poskakuje u ritmu uvodne špice, cenim da su svi zamišljali šta se krije ispod tog minijaturnog parčeta tkanine. Ok, ne baš svi, više muški deo populacije… Pa da, ne treba baš sve da se razotkrije… Uostalom, zašto bi meni oko glave vitlali tuđi penisi? A tek ženska međunožja me ne zanimaju. Misli mi ne daju mira. Mozak vapi za tišinom.
Obećala sam da sutra, ovo moje bogom dano, a od majke rođeno telo ide na javno prikazivanje. Istinu da kažem – i da imam privatno ostrvo, plašila bih se nekog drona… Ok, preterujem, znam.
U glavi mi je naslov iz Daily Mail-a. Onaj da su Olimpijske Igre umrle onog momenta kada je testis jednog od performera iskočio iz uskog šortčića. Taj je valjda bio neki trans tip. Ne mogu da procenim preko slike. I jes ta loptica ispala, ali da li je to baš najodvratnije na tom otvaranju bilo? Ne bih rekla… Meni je to otvaranje tako bitnog sportskog događaja više ličilo na skupu paradu ponosa, nego na nešto šta bi i jedan iole kršten čovek smeo da vidi.
Kada kažem smeo – mislim želeo da vidi. Da, moja doza zgražavanja je bila poprilično pojačana, ali to sam pripisala PMS-u. Bucmasti transvestiti, jahači apokalipse i pali anđeli. Zaista nisu ni na jedan način simboli ljudi koji od svoje pete godine nemaju dan odmora, koji su svoj život i porodice podredili unapređivanju svojih performansa. Oni koji su postali na mnogo načina žrtve svojih ambicija, smatrajući se modernim gladijatorima, ponosima svojih malih ili velikih država, jedan testis koji ih svečano najavljuje, zaista nije potreban. Sigurna sam da im je fantastična Céline Dion, koja po meni zaslužuje medalju, bila sasvim dovoljna. Ona je pokazala šta znači POBEDITI sebe na sve načine.
Elem, sve naslove logično lošeg marketinga pobrali su ovi pali anđeli neodređene seksualnosti.
A kakve sve to veze ima sa sportom? Običnim stanovnicima planete neće biti jasno, niti će se neko potruditi da im to objasni. Nažalost, nisam stručna da taksativno kao neke moje kolege objasnim, koliko je gej populacija dobila ovim OI. Ne razumem zaista koga zanima da li je neki plivač gej ili strejt, jer zaista svi plivaju u istom bazenu, svak sa svojim telom i stečenom fizičkom spremnošću. Bili strejt ili gej isto vam je.
Zato ne kapiram potenciranje te jednakosti koja je neupitna i nikada dovedena u pitanje. Mnogo smarate, a i brate počeli ste da nas nervirate! Toliko da su Imane Khelif koja je rođena kao osoba ženskog pola, sa izuzetnom snagom (od boga joj danom) umalo postala trans žena koja prebija sve u roku od minut, jer je muško??? Ok, dajte sjašite i dogovorite se. Hoćete od svega praviti cirkus i smarati nas sa WOKE kulturom? Ili nas ostaviti da bar sport bude neka vrsta svetla na kraju tunela gde su bitni jedino rezultati? Bez parade kiča i šunda, bez potenciranja polova ili buđenja svesti? Zaista dosta!
Onaj ko želi da bude probuđen probudiće se i bez da mu testis našminkanog muškarca odenutog u šljokice lupa o glavu. Onaj ko ne želi, samo će čvrsto zatvoriti oči, kao u nekoj sceni filma o Fredi Krugeru. Sport nije mesto ni za atinske ni rimske orgije, a mi zaista ne živimo u 776 godini pre nove ere? I nisam morala, kao za vreme Eurosonga, nikome da poklapam oči od mojih potomaka. Oni su mislili da je otvaranje OI u Parizu neka jeftina Disney parada, pa čak nisu ni zastali da pogledaju.
I evo – upravo odlučih. Neću danas otići na nudističku plažu. Neka obećanja su i za da se prekrše. Uostalom, ne volim da gledam gole starce, samo me podsećaju na prolaznost života, a mene ipak još uvek piče hormoni, kao što rekoh…
Dobila sam.
