Koliko znate o istini, koliko puta ste se pozivali na nju? Tu navodnu tvoriteljku, pravde i života? Da li bar jednom dnevno izgovorite Da to je istina ili to nije istina? Znači poznajete materiju? Jednostavno rečeno, živite je? Ne lažete, ne muljate, ne varate? Ne mislim na izgovore oko kašnjenja na sastanke, još manje na floskule kojima deci mažemo oči da pravda uvek pobedi. Pričam o nama, nama u ogledalu.
Pred Novu godinu me uvek uhvati hrišćanska panika. Nema verske osnove, već zaista postulate hrišćanstva. Da li sam bila dovoljno dobra, da li sam dovoljno pomogla sebi, pa drugima, koliko sam puta slagala? Potom, da li sam nekoga obmanula, svesno dovela u situaciju da zbog mene pati? Koliko sam puta zaobišla istinu zarad lične koristi? Da li sam ćutala ili rekla premalo? Sve ovo ume da odradi na štitnu žlezdu, na san i na kožu lica.
PROSLAVE
Prednovogodišnje proslave su lep ogled okruženja. Kao ona koja posmatra i vrlo lepo osuđuje, nisam dobar gost. Osećam se kao ikebana i skup ukras za stolom. Izbor pića mi najčešće ne odgovara, ne volim da žvaćem, jer ne mogu da pričam, ne konzumiram drogu. Dakle, ja sam ikebana. Na tim proslavama, gde se svi uredno usvinje, poneko i ispravi magičnim prahom, ja posmatram. Istinu, laž i ono između.
O da, ono između je ona tanka linija između flerta sa kolegom, bez Vidimo se u sobi 103, to između je uvek naša istina. Ona koju ujutru možemo da umijemo sa malo sapuna, ona koja nikoga neće povrediti, a nama je nahranila sujetu. Zona koju prezirem, je ta međuzona. Zašto? Zato što je to najveća laž svih laži ikada izmišljenih, da bi nama bilo lakše. Verujte sve najveće tragedije mog emotivnog života, dogodile su se u međuzoni. Na ničijoj zemlji. Tačnije na toj lokaciji su počele.
NIČIJA ZEMLJA
Da li ste pokušali da držite stvari pod kontrolom? Ako ste ikada došli u situaciju da morate to da radite, verujte, već ste je izgubili. Da, kontrolu. Kratko ste se dopisivali, bezazleno ćaskali, malo očima flertovali, ništa ozbiljno, zar ne? Pa svi to rade? Ionako provodite više vremena na poslu nego kod kuće, prosto namestilo se. Vi ste u malo kolotečina fazi, kolega ili poslovni partner se malo smorio u braku, šta može da škodi, par WhatsApp poruka ili Viber secret chat prepiski. Ništa, dok te iste poruke, ne počne da dobija vaš partner, jer i on je u sivoj zoni.
Vidno zapostavljen, opterećen poslom i obavezama oko dece, svakako ćete zajedno otići na zimovanje, pa bar da ima o čemu da mašta. Dok u apatmanu predivnog zimskog hotela u kom se čuje i muva kada proleti. Sa vama i decom ode do kupatila da se istušira, može bar malo da se opusti online? I tako malo po malo, svaka vaška obaška. Vi odjednom imate šifre na telefonu kao da radite za NASA-u, a on svoj nosi i u kupatilo. I tek tako, počinjete da živite u ničijoj zemlji. Ujutru ste oprhvani krivicom, ali jebiga svi to rade, a vi niste uradili ništa. Soba 103 je ostala prazna posle proslave firme, vi ste pobednica. Vi se bar ne seksate po hotelskim sobama, a posle ne uvlačite tiho u spavaću sobu i usporavate puls preljube ksanaksom? Jer to svi rade. Od mene nećete dobiti savet, kako da se vratite u svoju zemlju, ja nisam terapeut, ali znam da sam zbog sobe 103, mnogo patila. Ne zato što sam prespavala u njoj, već jer sam bila ona koja je mislila da svi to ne rade. Istina…
ISTINA
Kažu da je život težak, da je teško sačuvati porodicu, da deca uništavaju intimu, takođe da svi to rade, i sve je to istina.
Međutim, koliko ima ljudi toliko ima i istina. Zašto uporno živite tuđe? Imajte svoju. Jednu jedinu i niko ne mora da vam se pridruži. Vi birate da li ćete se potruditi da zavedete svog kolegu ili da ponovo zavedete zapostavljenog supruga, vi birate da li ćete na proslavi popiti hektolitar džina da biste ujutru imali opravdanje, za onaj prljavi ples sa poslovnim partnerom, vi birate svoju istinu. Ničija zemlja može biti svačija, ali da li vam zaista treba ono šta svi mogu da imaju? Ono šta je skoro nedostižno jedino i vredi.
Koliko ste se borili za krov nad glavom, za vaša dugogodišnja prijateljstva, za poslovne uspehe? Koliko ste truda uložili, da stignete do cilja? Zar nije vaša ljubav iznad toga? Zar nije to jedina istina koju treba da živite? Zar se za nju ne treba boriti? A, boriti se lažima za istinu je isto kao seksati se za nevinost, zar ne? Ne dozvolite da vam masa formira život, jer ta masa ujutru ne stoji ispred vašeg ogledala. Pokušajte samo da zamislite koliko nas ne radi to. Tišina je uvek glasna, kada ima ko da je sluša. Kada neko mnogo urla, mi pokrivamo rukama uši, ali kada tiho govori naprežemo se da ih čujemo. Bežite, bežite glavom bez obzira od preglasnih, potrebna im je podrška za lične nesigurnosti. Podržite sebe u svojoj istini. Jer čak i reči pesme Ace Lukasa istina je da te lažem su istina.
2025.
Kao i uvek ja sa vama delim moje misli, one su moja istina. Znam, ova reč se ni malo literarno ispravno pojavila u ovom tekstu bezbroj puta, ali njen kontekst će uvek biti isti(nit). Ona jeste samo jedna i univerzalna, ali za svakoga od nas. Nemojte dozvoliti da vas uvlače u priče o tim famoznim belim lažima ili sivim zonama, jer one po pravilu vode u crnilo. Kažu da je najveći uspeh đavola, taj da je uspeo da ubedi čoveka da ne postoji. A, verujte mi postoji i živi baš na ničijoj zemlji u toj spektakularno zaštićenoj sivoj zoni ništavila.
Jer oni koji vas uveravaju da to svi rade zaboravljaju da su nekada bili NEKO, a sada su SVI.
Ako vam je potrebna jedna jedina odluka u Novoj godini, neka to bude da živite istinu. Baš tu lepu i tešku, istovremeno moćnu i poražavajuću, ali oslobađajuću.
