„Bistro Grad?“
Čujem neko šuštanje celofana: “Na Kaleniću sam, evo samo da spakujem cveće u gepek. Bistro, naravno, rezervisala sam sprat.” Razmišljam otkud sprat, uvek smo sedele u prizemlju, jer – kako je govorila – ona je žrtva PTS-a (posttraumatskog sindroma) od kada joj je bivši muž na spratu restorana saopštio da mu je ljubavnica trudna! Da, njegova zamenica u kompaniji, ljubavnica, je uspela da zatrudni pre Ivane… Borba za potomstvo je u njenom slučaju poslala rod u tuđu matericu. Gospodin muž je radio na dva projekta, pa koji uspe. Znam, znam, meksička serija, ali uživo! Život piše romane, zar ne, pomislićete sa, lošim krajem?
Međutim…
Gospodin muž kao i svaki zec sa malim srculencem i još manjim – nečim što se u nas Srba zove muda, je nakon dugog niza godina vantelesnih oplodnji, hormonskih injekcija, tempiranja seksa, preplakanih crvenih fleka na gaćicama i spontanih pobačaja, skontao da se umorio. Umorio se i smorio i potražio relaksaciju u kancelariji do svoje. Okej, nećemo mu zameriti, baš se namučio. Opisno, taj preslatki sin jedinac je samo želeo starmajki da ispuni jednu želju pre njenog odlaska Bogu na ispovest, a to je naravno – unuče. Jer, bože moj, čemu sva bogatstva i nasleđa, ako je snaja jalova?
I tako…
Dok se Ivana zalivala čajem od macine trave, Vladimir se na poslovnim putovanjima zalivao šampanjcem i sladostrastima sa dvadeset godina mlađom budućom suprugom. U međuvremenu su našli utehu u gorepomenutom Lazaru, koji je doneo malo sunca u Ivanin tmuran, hormonski detoniran život. Kada se potuljeni Vladimir ohrabrio da otkrije ono šta se sakriti ne može, jer kašalj i trudnoća se sakriti ne mogu, učinio je to na javnom mestu. Valjda u svrhu zaštite od fizičkog napada.
Naš hrabriša se odselio u roku od 24 sata i nastavio da živi srećno. Avaj, nije prošlo dugo, a on je shvatio da voli Ivanu, da mu dete sa drugom nije trebalo, da ne poznaje ženu koja će biti majka njegovom detetu. Zamislite, Ivana im, izgleda, nije dala dovoljno vremena da se upoznaju.
Dolazim na zakazano mesto…
Ispred mene je neka druga žena. “Bože koliko si lepa”, hvatam sebe u potpuno neplaniranom komplementiranju, stiskam zube čekajući lavinu uvreda koje će ispaliti, a ja neću znati gde da gledam! “Hvala, i ti blistaš.” Zapanjeno gledam. Ako je oteta, neka trepne dva puta!
