Journal kolumna: ISTINITA PRIČA
Journal kolumna: ISTINITA PRIČA

Journal kolumna: ISTINITA PRIČA

Još samo sjaj za usne i mogu da krenem. Okej, da li da sažvaćem i jedan Persen, zlu ne trebalo? Za svaki ručak sa Ivanom mi je potrebna neka smirela. Ne znam da li vi imate te neke predivne prijateljice, sa kojima se vidite jednom u pola godine, obožavate ih, ali su toliko intezivne da je tajming od dva puta godišnje dovoljan? Da, sažvakaću jednu smirelu, jer već osećam blago pulsiranje u slepoočnicama.

Ta moja Ivana, moram reći takođe, ne ume da primi kompliment. Recimo ja kažem: “Koliko ti je lepa kosa!”, a ona će: “E, zabole me za lepu kosu, od ovih hormonskih injekcija mi je nabujalo i dupe i butine, sva sam kao sremica, koja bre kosa.” I onda vi lepo ne znate gde da gledate, pred vama je i dalje lepa kosa, ali vas je ona uputila na sve ostale delove tela, koje naravno samo ona primećuje!

Poslednji put u strahu da pohvalim njen izgled, pohvalila sam psa

“Bože kako je lep. Je l’ sada idete od frizera?” Kreće lavina: “Jao, mučeni moj Lazar (avganistanski hrt), dobio je alopeciju od stresa, ova budala (bivši muž) traži podeljeno starateljstvo. Da, da, posle svega šta mi je uradio, hoće i psa da mi otme!” Plašim se da pomenem koliko mi se dopadaju njene cipele, jer sam negde sigurna da je Vladimira baš njima gađala kada je došao po ostatak stvari. Pošto sam u zadnjih godinu dana naučila lekcije, kratko je zovem da potvrdimo mesto ručka…

„Bistro Grad?“

Čujem neko šuštanje celofana: “Na Kaleniću sam, evo samo da spakujem cveće u gepek. Bistro, naravno, rezervisala sam sprat.” Razmišljam otkud sprat, uvek smo sedele u prizemlju, jer – kako je govorila – ona je žrtva PTS-a (posttraumatskog sindroma) od kada joj je bivši muž na spratu restorana saopštio da mu je ljubavnica trudna! Da, njegova zamenica u kompaniji, ljubavnica, je uspela da zatrudni pre Ivane… Borba za potomstvo je u njenom slučaju poslala rod u tuđu matericu. Gospodin muž je radio na dva projekta, pa koji uspe. Znam, znam, meksička serija, ali uživo! Život piše romane, zar ne, pomislićete sa, lošim krajem? 

Međutim…

Gospodin muž kao i svaki zec sa malim srculencem i još manjim – nečim što se u nas Srba zove muda, je nakon dugog niza godina vantelesnih oplodnji, hormonskih injekcija, tempiranja seksa, preplakanih crvenih fleka na gaćicama i spontanih pobačaja, skontao da se umorio. Umorio se i smorio i potražio relaksaciju u kancelariji do svoje. Okej, nećemo mu zameriti, baš se namučio. Opisno, taj preslatki sin jedinac je samo želeo starmajki da ispuni jednu želju pre njenog odlaska Bogu na ispovest, a to je naravno – unuče. Jer, bože moj, čemu sva bogatstva i nasleđa, ako je snaja jalova?

I tako…

Dok se Ivana zalivala čajem od macine trave, Vladimir se na poslovnim putovanjima zalivao šampanjcem i sladostrastima sa dvadeset godina mlađom budućom suprugom. U međuvremenu su našli utehu u gorepomenutom Lazaru, koji je doneo malo sunca u Ivanin tmuran, hormonski detoniran život. Kada se potuljeni Vladimir ohrabrio da otkrije ono šta se sakriti ne može, jer kašalj i trudnoća se sakriti ne mogu, učinio je to na javnom mestu. Valjda u svrhu zaštite od fizičkog napada.

Naš hrabriša se odselio u roku od 24 sata i nastavio da živi srećno. Avaj, nije prošlo dugo, a on je shvatio da voli Ivanu, da mu dete sa drugom nije trebalo, da ne poznaje ženu koja će biti majka njegovom detetu. Zamislite, Ivana im, izgleda, nije dala dovoljno vremena da se upoznaju. 

Dolazim na zakazano mesto…

Ispred mene je neka druga žena. “Bože koliko si lepa”, hvatam sebe u potpuno neplaniranom komplementiranju, stiskam zube čekajući lavinu uvreda koje će ispaliti, a ja neću znati gde da gledam! “Hvala, i ti blistaš.” Zapanjeno gledam. Ako je oteta, neka trepne dva puta!

Istinita priča

Prekoputa mene sedi žena, koja je izgleda prošla ubrzani kurs života. Oči joj cakle, smeje se naglas, oko nje je nevidljiv oreol sreće. Nema više ni traga one nesigurne isfrustrirane nesrećne žene. 

Od mog do njenog rođendana ima tačno deset meseci i deset dana. Za to vreme, istrčala je sve maratone, preselila se kod novog dečka kojeg je upoznala u svojoj zgradi, živi sprat ispod! Pas ih je spojio – uleteo je u njegov stan kada se useljavao, i jedan pogled je bio dovoljan. Svoj stan je pretvorila u arhitektonski biro, jer oboje su – zamislite – arhitekte. Njegova ćerkica iz prethodnog braka im pravi rusvaj svakog vikenda. Putuju po Srbiji, idu zajedno na planinarenje i uživaju sa Lazarom. A Vladimir? Pa, Vladimir živi sa gospođom mamom. 

Pravilo broj jedan: Sreća se ne gradi na tuđoj nesreći – to će vam svako pametan reći.

A ovo? Ovo je istinita priča.

Vaša J.

Foto: Instagram

Učitati još
Zatvori