Sinoć sam gledala Nije lako sa muškarcima, bilo je kasno, ali je bilo i pretoplo, nisam mogla da zaspim… Beograd, taj moj zauvek te volim i mrzim grad trenutno u fazi usijanja, ja njegova ćerka kao i svakog jula svoj znoj isparavam kroz tastaturu. Ako niste gledali kako Milena Dravić u ovom filmu kao prava prolupala beograđanka sa svoje tri razmažene ćerke slučajno odlazi na letovanje, obavezno pogledajte… Da se vratimo na sinoć i na usijali asfalt.
Šta treba da znate?
Ako ste imali tu čast da se rodite u Beogradu, naučili ste sledeće…
Beograd ima dve reke, Savu i Dunav, takođe i jednu Adu Ciganliju. Ako ste počastvovani rođenjem u Zemunu, dobili ste privilegiju da letujete na Lidu, da jedete girice kod Juge i da se prvi put poljubite pored restorana Venecija sakriveni između čamčića. Takođe ste imali tu privilegiju spuštanja sankama sa Gardoša ili vožnje bajsom od Majmunskog Ostrva do Galenike. Zemunci su oduvek bili opasni šmekeri, nisu se nikada deklarisali kao Beograđani, a odlaske do Kneza u kupovinu novih Nike Air Max patika smatrali su manje više putovanjem u inostranstvo… Takođe devojke iz Zemuna su imale poseban šmek, nisu imale taj damski vajb, niti stil gospojica sa recimo Dorćola, ali su imale ono nešto… Dozu umerenog bezobrazluka i nedodirljivosti.
Kada neka devojka manekenskog izgleda u kafani obrne turu za sve, govorili su Mora da je Zemunka! i verujte retko su grešili. Malo Beograđana ima tu neodoljivu potrebu da se hronično diči lokacijom kao Zemunci. Naša pijaca je najbolja, naše kafane najlepše, šetalište najsređenije, crkve najposećenije. Kada opisujemo Zemun, ne postavlja se pitanje da li je to možda opština. Ma taman posla, to je poseban grad.
U moju odbranu ja sam zaista 1976. po najvećem snegu došla u posetu ovoj planeti baš u zemunskom porodilištu. Kao i moj brat osam godina kasnije baš u julu. Takođe vlast nam nikada nije valjala, uvek nam je prethodna bila bolja, a buduća najbolja. Oko pijace u kafićima se bistre teme isključivo o politici i cenama na pijaci. Najbolji sir je kod Žike Prevaranta, kore kod Mice, a paradajz volovsko srce kod Dike dilera. O tome kako je nekada bilo bolje, najviše se priča kod Naje u kafani, a verujte uvek je bilo isto, ni bolje ni gore…
Da mogu da biram gde ću da zaklopim oči to bi bio Zemun. Jer nam čak i groblje ima pogled ka reci. A okolo je sve zeleno i mislim da je baš lepo mesto i za zbogom zauvek.
Nešto između
I dalje ne mogu da zaspim, a imam još nešto da vam ispričam. Kada sam iz Zemuna autobusom migrirala u Ekonomsku školu, shvatila sam da postoji još neki deo grada. Jako sličan mom. A nalazi se takođe na reci… Dorćol!
Čula sam da isto kao i mi imaju reku, doduše ne tako lepu, ali je ipak reka. Da su im frajeri baš šmekeri, a ribe onako damski namazane. Nisu grube kao Zemunke, nego onako nežne, zavodljive, a opasne. Takođe mi je naglašeno da ne vole da se mešaju sa ostalim lokalnim stanovništvom, baš kao i Zemunci. Ok, možda bi mi se i dopalo. Za razliku od mog habitata, kafići su bolji, ali taj njihov Kej je nekako kratak. Ne možeš da stigneš ni da se poljubiš, već si stigao do kraja…
Fakat je da im je Knez Mihajlova na pet minuta ili kako sam ja tada merila, jedna Modern Talking pesma na Sonijevom vokmenu i već si kod Konja. Kališ je sasvim prihvatljiv za šetnju ili sankanje (i cmakanje), ali nešto mi je to tesno. Ne bih da im dižem cenu, ali njihov glavni adut je Zoo vrt! Jedan, jedini, pravi svetski…
Takođe su Dorćolski mužjaci manje srdačni od naših Zemunskih. Ali nismo ni mi baš šarmantne, kao ove njihove treptačice (dok ne pokažu zube). Uostalom nemaju Dorćolsko porodilište, molim lepo! Ma ni pijaca im nije nešto…
I tako sam ja tih devedesetih pokušavala da ne volim Dorćol ni zrno više nego Zemun. A volela sam ga! Volela sam blizinu svega, a udaljenost od novopridošlih, usijani julski asfalt i noć u kojoj možeš sresti više ljudi nego na pijaci ujutru. Avangardu koja ne osuđuje mejnstrim. Dorćol je uvek bio bez sukoba interesa. Teritorijalno ograničen, kulturološki širok kao reka koja ga dodiruje. Volela sam Dorćol. Tu sam se prvi put i zaljubila… Nesrećno jako, julski. Žao mi je, ali nisu imali Lido, a ni girice! Šta dalje da vam pričam.
Nešto pozajmljeno
Novom migracijom, koju zovem bračna, kofere sam spustila na Banovom Brdu. Ni malo laka tranzicija, jer mnogo mostova je udaljeno i od Zemuna i od Dorćola.
Nekako mi je bliže Obrenovcu, a dalje srcu…Raspakovala sam kofere, obrisala suze, odlučila da zavolim novo mesto. Da, neko će reći da dramim bez veze, ali šta ću lokal patriota sam i tako je kako je. Budim se uz cvrkut ptica, prstom dodirujem četinare na Košutnjaku, šetam Adom… Ali u duši ništa! Prazno!
Nema ni girica, nema ni šmekera, nema lokalaca da me gledaju popreko. Pijaca je mala i bez šarma, a ta Ada mi je nekako pa veštačka. Da, znam da pričam o veštačkom jezeru, ali nije do toga. Do ljudi je. U julu asfalt ne gori, nego onako malko žeže.
Dosadno je. Imaju i groblje, sa lepim pogledom, ali ne bih tu volela da se pozdravim sa ovim svetom. Zvučim dramatično, ali eto, ima šume ima vode, ima pijace, ali nema dušu. I posle toliko godina, i toliko julova nisam naučila da volim Brdo. Čak se nisam nikada ni zaljubila tamo. Lepo kažem nema šmekera. Naljutiće se neki, jasno, ali šta da vam kažem u julu me pukne lokalpatriotizam, a i godine.
Kod mene kriza srednjih ne traži plastičnu hirurgiju, brza kola ili novu tetovažu… Sve sam to izguštala odavno, duša traži svoje. Volim ja moj grad, moj grad ima tri mora, pa svak nek bira na koje će. Zemunsko, Dorćolsko ili Novobeogradsko. Ko ne voli reku čeka ga Ada… Nemojte se žaliti na vrućine i besparicu u julu, to je rezervisano za nas iz Zemuna. Nama nikad ništa ne valja.
Nego lepo, kupite lubenicu i breskve, ohladite vino ili pivo kako ko želi, pa pravac reka ili jezero.
Avgust
Nije jul tako strašan, tek u avgustu valja begati iz grada. Avgust je noćna mora svih Beograđana bez obzira na opštinu na kojoj su. U avgustu ćete na ulicama sresti samo klince koji su kljoknuli na avgust iz matiša ili biosa, one koji su odmor koristili amaterski u julu i one koji nemaju čak ni tetku na Avali. U avgustu asfalt gule samo amateri.
Ne znam da li je ovih 34 stepena u dva izjutra ili to što sam danas bila na zemunskoj pijaci, ali morala sam sve ovo da vam ispričam.
Mesec mi namiguje…
Lepo spavaj grade moj.
Foto: Instagram / @mojebanovobrdo, @focuanphotography, @vladanbg, @belgrade.journal, @kathi.daniela, @andrejb_photo, @mary.a.n, @lebenwinner /
