Odavno sam se svikla sa novogovorom. Kada živite sa troje dece potpuno različitih uzrasta, saznajete na dnevnom nivou nepotrebne informacije. Međutim, u poslednje vreme slušam moje vršnjakinje, kako u žaru razgovora koriste hajp, krindž, koma, trans i još mnogo meni poznatih i nimalo dragih reči. Šta ću, prilagodila sam se tim izrazima za kućne prilike. Ali, ne mogu da se saživim sa njima. Kao što ne bih volela da sa decom pričam na italijanskom, ako to već ne moram.
Meni je naš jezik prelep.
Bogat sam po sebi, komplikovan odvajkada i sasvim dovoljan. Međutim, naša deca koja ne znaju šta znači reč lotre ili buđelar, misle zaista da im je potrebna reč krindž za nešto što se bar jednostavno zove blam ili hajp (oko nečega ili nekoga) što je vrlo jasno uzbuđenje.
Poznati po tome da lako usvajamo tuđe, a ujedno zapostavljamo svoje, mi kao narod svemu pristupamo kao onoj zelenoj travi iz tuđeg dvorišta. Tako smo lako zamenili našu pljeskavicu nekim burgerom iz restorana brze hrane, teleću čorbu raznoraznim potažima, a pilav sa pilećim batakom, rižotom. Povodljivi kakvi jesmo, orasnice, vanilice i padobrance, zamenismo dosadnim makarunsima, popkejkovima i nekim kvazi eklerima.
Veze sa pameću nemamo, ako smo jednu Reforma tortu hteli pošto-poto zameniti Sahericom. Baš me zanima šta bi Bečlije kazale, da im napravimo reformu našom Reformom? Cenim da bi se dogodile demonstracije duz cele Filharmoniker Strasse.
Ručak
Sedim na Vračaru, u ni malo krindž, ali vrlo hajpovanom restoranu Faro. Sreća ovaj hajp ima razloga, dan je oktobarski, ali kao da smo u sred Barselone, ljudi su suncem uveseljeni, konobari ljubazni, a hrana modifikovana domaća. Pileća pašteta, domaći hleb, ima i pola zeca ko voli, cvekle i domaćeg sira, supe. Po redu ima i krompira iz rerne, pa malo telećih obraza, domaće bajadere ako ste za slatko.
Marija ulazi i traži naočare za vid, koje joj uredno stoje na sred glave, tačnije na kosi. Uzbuđeno mi pokazuje prstom na ekran mobilnog. Ni dobar dan, ni kako si, ni vidi kako je sunčano, ma čak ni da li si pogledala onu tugu od Victoria’s Secret revije?
Nekako sam baš želela da izogovaramo propast brenda, kom sam sigurno isplatila bar jedan butik u Njujorku u pokušajima da sačuvam brak. Ne, ona je lupkala po ekranu i vikala: Ćao su. Ok novogovor, to znači da se nešto završilo, znam.
Trudim se da ispratim celu fabulu.
Za početak, Mariju je muž napustio zbog neke druge žene. Ta žena je strankinja, njegova poslovna saradnica – malo mlađa. Dakle, ne vulgarno mlada. Malo rasterećenija, jer nema troje dece i poprilično vešta u čekanju. Načekala se da do Marije dođu mali signali, velike preljube. Mi žene kad odlučimo da žmurimo ni igla u dupetu nam oči neće otvoriti.
U celoj toj ni malo simpatičnoj postkorona razvod etapi (u kojoj se i ja nađoh zaraženom virusom razvoda) i njen brak je bio ćao. Dakle, svi smo bili ćao. Ali, za moju dragu prijateljicu, odustajanje nije bilo opcija. Odlučila je da čeka bolje od Ane. Sa velikim zadovoljstvom joj je prepustila supruga, dosta često i sve tri ćerke, a ponekad i psa. Izmislila je svog novog dečka, koji je vespom vozao uvek u blizini stana bivšeg supruga, na Instagramu je svoje bukete cveća (poslate od sebe sebi) sa osmehom grlila. Kada je odlučila da želi psa, Ivan (ovaj što glumi dečka, dok krije od roditelja da je gej) joj je kupio preslatku aprikot pudlu.
Marija je napravila scenario koji u najgorem slučaju može samo da pomogne Ivanu. I dok je bivši polako shvatao da i Ana (nezahtevna ljubavnica) želi da se samo uda, da njena divlja priroda polako postaje davno prošlo vreme, Marija je upala u izmišljenu ulogu zaljubljene ispunjene šiparice.
Osim mene i njene mame niko nije znao da i njen dečko želi dečka.
Delovalo je da je bivši shvatio šta je izgubio. Počeli su ponovo tajno da se viđaju, sve to je pratio divlji preljubnički seks. Da, varao je devojku sa bivšom ženom. Za bitne datume je kupovao poklone, interesovao se za njenu vezu, koliko je ozbiljna.
Nakon nekog vremena, Ana je jasno na društvenim mrežama objavila da je ostavljena, čak i knjigu Okruženi lažovima Tomasa Eriksona, jasno aludirajući na Marijinog bivšeg muža.
Šta očekuju švalerke, da oni koji su varali nas, njima budu verni? Da oni koji su nas bezočno lagali, njima govore istinu? Da oni koji su decu koja su kraj njih prohodala napustili, tu novorođenu sutra isprate na fakultet?
Razmišljam koliko su te reči tačne. Jednom lažov, uvek lažov. Ili, babina sjajna i zauvek održiva: Veruj keru, ne veruj švaleru. I tako, Ana beše ostavljena, a Marija je odlučila da igra igru. Da, boriše oko jednog olinjalog mačora. Iskreno o tom njenom tipu sam uvek imala mišljenje da mu se diže samo na dramu.
Kadar nevera
Sećate se ulaska u restoran moje drage prijateljice, mahnitog lupkanja po ekranu telefona? Ok. Na ekranu je njen bivši, Anin bivši i Mijin sadašnji. Da, Mija je na fotografiji poprilično trudna, a on poprilično nasmejan. Kadar nevera, izgovara očajno, dva puta sam za malo poginula na onoj prokletoj vespi, za cveće sam skurcala garsonjeru, Ivanu sam kupila ceo oraman garderobe da izgleda kao mačo drvoseča, a ovaj napumpa konobaricu iz svog kafića.
Delovalo je da će je strefiti kap, Brzo sam naručila rakiju, jer mislim da u ovoj situaciji koja bi se mogla u novogovoru podvesti pod vanseblje, nema drugog leka. On je sve vreme pripremao teren, jer samo se kašalj i trudnoća ne mogu sakriti Ja, onako sluđena ne znam da li da je zagrlim ili da puknem od smeha. Jer, zaista, u njenom scenariju nije ispisana trudna konobarica.
I eto ja ću se zabavljati sa pederom do kraja života, a on će dobiti unuče, šta drugo dobijaš sa 53 godine, a moje ćerke će postati tetke, svojoj sestri. Da, cela priča je scenario za telenovelu. Onaj momenat kada shvatimo da nam je sestra u stvari majka, koja nas je prerano rodila, pa nas je baka zajedno odgajala, tako nekako.
Nakon sat vremena ni malo terapeutskog razgovora, počele smo da se smejemo.
Marija je raskinula sa Ivanom, čestitala bivšem na budućem unučetu, a i mami javila da će narednih par dana biti na putu. Maskara se slivala u potocima što od smeha, što od suza, a zaključak je da u svakom takmičenju neko izgubi. Kakve sam sreće, čuvaću im bebu dok su na medenom mesecu, izgovara zagrcnuta suzama i smehom istovremeno.
Ako ste u ovoj priči očekivali srećan kraj, pa dobili ste ga. Jedna Ana se spasila, jedna Marija osvestila, jedan Ivan oslobodio. Mija bar više neće morati da nosi ajncer osam sati, ali koliko se sećam bebe su dosta teže i nemaju radno vreme, a otac bebe sa sedom bradom. Klasičan krindž.
