Vreme u Beogradu je klimavo. Ne sećam se kada se dogodilo ovo klimatsko klimakterično ponašanje, ali već dugo traje. Znam, sami smo krivi, ali zar nismo za sve na ovom svetu? Hiljadu puta sam rekla da bi trebalo da prestanemo da hronično spočitavamo sebi i drugima, već da krenemo mišjim koracima da se popravljamo. Naravno neću vas smarati ni štednjom vode, struje, reciklažom, ma čak ni skupljanjem izmeta za vašim psima. Neću vas opominjati da koristite cegere umesto platičnih kesa, neću jer to sve već znate i realno nije vas briga.
Setite se svega kada se dogodi grad veličine teniske loptice usred juna, ali nema veze, auto vam je Kasko osiguran, a niste samo vi krivi za ovo sranje od klimatskih promena, kriva je planeta! Jeste, vi ste ovde još toliko da ćete preživeti, a posle vas… Ma, koga briga. Ako vas neću moriti ekologijom, čime ću, pitate se? Šta je ono šta možemo da promenimo, a da nam bude dobro danas, sada i odmah?
Kukanje.
Nisam sigurna da li nam je to usađeno, učitano u genetskom kodu, ali još na svetu ne upoznah naciju koja toliko kuka! Gradacije kreću od debela sam, a idem na more za sedam dana, do kupila sam zelenu lubenicu, na mene je bačena kletva. Takođe u to kukanje ćemo obavezno ubaciti nezadovoljstvo drugima. Mi jednostavno za sve krivimo druge! Sistem, roditelje, drugarice koje su nas podržale u pogrešnim odlukama, decu jer su nevaspitana… Pa odakle početi? Debela si jer si jela, jela si mnogo nezdrave hrane pune šećera i aditiva u vreme kada se ne jede… Debela si jer možda imaš i hormonski disbalans, moguće i probleme sa štitnom, ali svakako si debela jer ne vodiš računa o sebi.
Znam, grozna sam, to i sama sve znaš, ali, jebiga, ti jednostavno konstatuješ činjenicu, iskukaš se i ostaješ debela? Onda, brate, ne smaraj! Ili smori sama sebe i reši da jedeš zdravo, malo gladuješ, kreneš na terapiju da skontaš zašto se kriješ iza slojeva sala, možda i malo da šetaš ili treniraš. Daj sebi vremena da se dogovoriš sa sobom, napravi neki plan koji nije sedam dana gladovanja i laksativa. Ali, pre svega prestani da KUKAŠ! Niti je produktivno, niti ima benefite.
Kletve i ostale budalaštine plemenskog matrijarhata.
Mi deca devedesetih zaista smo se kao nijedna generacija, naslušali raznoraznih budalaština. Imali smo gomilu belih magova, takođe i crnih, proročica, vračara, hodža koji rade zapise, gledačica u listiće čaja, šolje kafe, karte i ostale zaostatke primitivnih društva koja više ne postoje… Logično da od zelene lubenice, do sina koji se razvodi od divne supruge, zbog neke tamo kurve bile su krive kletve, magije, a dosta često i porodična prokletstva. Malo kome je na pamet padalo, da je voćka jednostavno nezrela, baš kao i sin koji je samo imao mnogo bolji seks sa tom nekom ženom lakog morala…
Ne, ona na njega nije bacila magiju, ali nešto drugo jeste radila magično, jednostavno rečeno. Taj resor magije i posledica se prenosio i kada deca posrnu, to vam je već, porodično prokletstvo. Mnogo vremena kasnije, nakon poseta svim vračarama i gatarama, kada shvatimo da nam je dete razmaženi idiot, kukamo na sistem. Školstvo nam je katastrofa, lekcije su preobimne, nastavnici su nervozni… I dalje ne kapiramo da sve vreme pričamo o onom detetu, koje smo rodili, gajili, hranili i oblačili, ali zaboravili da ga vaspitamo! Ovde i nemam bolji savet osim, ne kukaj i ne blamiraj se. Do tebe je! Dobro?
Zavist.
Naš sindrom da komšiji crkne krava bih stavila na fakultete da se izučava. Koja količina malomozgaštva je potrebna da verujete da, ako nekome bude loše, vama može biti bolje? Koja je tačno mera ljudske gluposti, da ako ja vozim stari i neispravan automobil, imam želju da takav isti vozi i neko drugi? Nikada nisam shvatala takvo ponašanje. Analize, da li je neko zaslužio luksuz u kome živi, vezu u kojoj je srećan ili putovanja na koja ide prečesto, mogu dovesti samo i isključivo do zavisti!
Jer, zamislite da ste ta dva sata opservacije tuđeg zelenog travnjaka posvetili planiranju. Kako da otputujete negde sa svojom najboljom prijateljicom ili dečkom? Naravno to ne moraju biti ti prelepi Maldivi, ali Zaovinsko jezero ima božanstvene kućice i prirodu! Ok, znam, moraćete da malo uštedite, nečega da se odreknete, sasvim moguće i da se zadužite…Da, lakše je sedeti i zavideti!
Njoj je neko sve to poklonio, eto, a vi?
Vi morate da se vozite busom, budete nesrećni u iznajmljenom stanu i jedva i za limunadu na terasi imate? Užas.
Utrošeni sati na ogovaranje neke kojoj je sve poklonjeno mogli su biti takođe sati provedeni u spremanju stanova, a novac uložen u lepo putovanje? Ma, jok sedite i zavidite, besplatno je. Uostalom nikom nije gorela do zore, pa kada tu neku otpali frajer, kada joj propadne biznis ili je neka druga nevolja snađe, vi ćete biti srećni. Vama će biti bolje? Jer, stan će se stvoriti kada protrljate čarobnu lampu, kola će vam neko dovesti na parking po želji koju će vam ispuniti zlatna ribica, a do Maldiva ćete nekom magijom stići u treptaju oka na Aladinovom letećem ćilimu, zar ne? Pa ne. Zavist je izlečiva, samo sređivanjem svog dvorišta. Probajte, i vi i dvorište ćete mi biti zahvalni…
Eto ukratko, možda ne možete da menjate klimu, ali sebe svakako možete. Leto je svakako tu za par dana, a ova kiša što pada, pa neka je, bar će trava biti duže zelena. Mislim ova vaša, kojoj ćete se posvetiti i brinuti o njoj. Baš kao što ja brinem o svojoj…
I pre svega, prestanite da kukate i zavidite, ovo prvo ne troši kalorije, a ovo drugo svakako ne donosi novac.
