Možda vam sve ovo trenutno zvuči kao hipi uputstvo za upotrebu života ili Give peace a chance pesma, međutim…
Sve mi godinama unazad zajedno gledamo Eurosong više da bi se uz piće i kokice glasno smejale, komentarisale modne momente, nego zaista zbog stručnog ocenjivanja pesama! Ove godine je bilo više ćutanja i šokiranih faca nego blebetanja i nazdravljanja. U nekim momentima nam se zablokirao i video poziv, verujem da je za vreme izvođenja Irske pesme. Nakon toga sam okadila kuću, sa grčem u stomaku… Aniku sam poslala u krevet na početku španske numere, kada su sevnule guzice dva bradata krupna gospodina u korsetima (ili gospođe ili dva TO). Momci iz UK koji su imali svoj mali porno performans od svoje publike su dobili tačno 0 bodova. Dva lika iz Finske (jedan fiktivno bez gaća) su se jurcali po bini i izgleda ujurili nešto slično bodova kao i ovi prethodni.
Nemo, ovogodišnji pobednik je u roze suknjici i kratkoj bundici, sa dugim lepo manikiranim noktima i anđeoskom šminkom šiparice iz predgrađa bio pobednik. Čega, pitam se. Pobednik ČEGA? Eurosong je nekada bio format za porodičnu zabavu, gde smo mi klinci sa roditeljima navijali za svoje favorite, kada je Tajči sa svojom pesmom osvojila naša srca ili Marija oduvala ceo svet, svi smo se podjednako radovali! Nastup Helene Paparizou 2005. je meni i dan danas urezan u sećanju, a ta pesma je i sada hit, da skoro dvadeset godina kasnije. Elem, Nemo, koji za sada jedino NEMA ideju šta je i ko je, je pobedio. Pesma je solidna, TO je simpatično lepo biće… Aaaa? TO? Da, neko je sada rekao, možete da slavite slavu, ali usput ćete i slaviti TO? Ne razumete? Nešto vam nije jasno? Ali ujedno ne smete ni da pitate, jer ćete biti osuđeni i popljuvani puritanci?
Kada se pojavila Končita ili žena sa bradom, bilo mi je previše!
Ženu sa bradom sam videla kao mala u cirkusu, a tvrdim da tamo i pripada. Život sam po sebi ponekad bude freak show, a jedno renomirano takmičenje to ne zaslužuje. Ili bi vama zaista bilo ok da ja sutra dođem u jutarnji program RTS-a da pričam o modi, sa brkovima u muškom odelu potpisana kao Jasmina Šupeljak (nebinarna osoba). Nema veze, sa kumama i prijateljima na grupama Vibera ili Whatsappa budite zbunjeni, zgroženi i zgranuti, ali javno se pravite kako je sve to normalno? A, šta tačno nije normalno? Nije ni malo normalno da sat vremena pokušavam da objasnim detetu od deset godina, koje zna da skuva nudle, ode autobusom u tržni centar i tečno govori engleski, šta je TO. Moje dete, moja odgovornost i obaveza, zar ne?
Odrasla je okružena mojim gej prijateljima, rođena je u strejt porodici, nije ni malo zbunjena ni svojom ni tuđom seksualnošću. Kapira odlično šta je koja vera, još bolje poznaje nacije i boje kože, ali TO nismo uspele da razjasnimo, jer ni ja ne umem da razumem. Neki od vas su mi na društvenim mrežama pisali o Oliveru Mandiću i raznim izvođačima koji su koristili u performansima karmin, lakirane nokte ili ženski nakit. Jasno, jedino što znamo da je Oliver ON i da je njegov performans pravljen u cilju skandala. Čak se nije nikada ni autovao da li je strejt ili gej. Na kraju cele parade ludila, moj zaključak bi bio jasan. Lazanja je jako ukusno i ni malo jednostavno jelo, ali Baby Lasagna je momak koji je moralni pobednik Eurosonga ove godine.
Momak koji je svoju ogromnu novčanu nagradu donirao dečijim bolnicama!
Takođe, ne postoji ni jedan zakon na ovom svetu koji će mene kao čoveka dovesti do toga da MORAM da prihvatim ono šta mi ne prija. Biram šampon, biram hranu, biram odeću i prijatelje, jasna sam i po pitanju seksualnosti, koju prati moj fizički izgled. Ako sam za neke stvari neodlučna, sačekam, razmislim, pa izaberem. Trudim se da nikoga ne zbunjujem ili savetom navedem na neku pogrešnu odluku. Dokle god budemo prihvatali servirano osećaćemo se zbunjeno, a samim tim i loše.
Možda se i Nemo jednog dana odluči šta će biti kad poraste, kao i pentagram Irkinja… Do tada zaista ne želim da mi se pod nos potura ni TO ni ONO. Moj izbor jeste bio da pritisnem dugme za kanal RTS-a, očekujući nešto poput San Remo nastupa, ali kao u horor filmu, nešto me mamilo da nastavim da gledam. Kako neko reče na X mreži taj: Loš after na Ibizi. Ako kupujem džin, zaista u flaši ne očekujem vodku! Eurosong nije mesto za istraživanja seksualnosti i pomeranja seksualnih sloboda, već muzičko takmičenje… Avaj.
Zaista, saberimo se, ne moramo se praviti da nam prija tuđa neutvrđena dijagnoza. Zar nam nije dovoljno to što moramo da živimo okruženi onima koji ih imaju na papiru?
Vaša,
