Nedelja je, od jutra sam ispred šporeta, napraviti postan ručak je ozbiljna vratolomija… U ovom slučaju to je recimo, veganski ručak, kako Uskršnji post skoro pa i da nema dane sa ribom. Ne bi to bila neka komplikacija, da mi ne dolaze roditelji, oni svakako nisu veliki fanovi avokada, humusa ili, ne daj Bože nečeg drugog čemu ime ne mogu da izgovore.
Dakle držim se paradajz čorbe, raznovrsnih pečurkica za mladim lukom, đuveča i pite sa jabukama, igram na sigurno. Volim kada njih dvoje dođu, retko kada uspem mamu da nagovorim da nedeljom izađe iz svoje kuhinje, ona uživa da nas kao kvočka okupi, nahrani, mazi i gleda svoju decu i unuke kako preglasno komentarišu događaje od prethodne nedelje. Tatin zadatak je jedino da nam svima zabrani mobilne telefone za stolom i da na kraju skuva domaću kafu.
Mačke
Nego, da se vratim na moj ručak, brat je sa snajom na putu, pa mislim da je i to jedan od razloga što se ova svečana nedelja odigrava u mom domu. Naravno, glasna smo porodica, tema temu stiže, ja se jedino u politiku ne razumem ali primećujem njihovu komunikaciju očima. On ne izgovara „Ova pita je sjajna“, ali ona naglas komentariše „Jel da da je bolja od moje“? On klima glavom, a ja gutam knedlu: jebote ja ovo nikada neću imati!
Moja deca su već velika, ujedno uz njih posmatram spiralu vremena koja me stavlja na donju lestvicu. Žive svoje divne živote, mene zovu random, što zbog overavanja zdravstvene knjižice, što zbog poklona za svoje devojke. Ja ću umreti sama i poješće me mačke!
Ili sigurniji scenario, moj leš će nakon 7 dana pronaći spremačica. Što oni glasnije hvale voditeljku sa RTS-a, i jedno drugom dopunjavaju rečenice, to ja tiše tonem u dubinu crnih misli. Kažu da se čovek poznaje po načinu na koji odlazi, razmišljam, zašto bi me uopšte bilo briga za način, ako je već otišao? Zašto bih analizirala osobu kojoj je lakši način bio i bolji? Uostalom da li je njemu bilo bitno kako je osobi koja OSTAJE?
Pripadanje
Kada sam posle sedamnaest godina ostala sama, nije mi nedostajalo telo, prisutnost ili iskren zagrljaj, to odavno nisam imala. Nedostajalo mi je pripadanje, DA, ja sam bila nečija žena! Verujem da je to u našoj ženskoj prirodi, da pripadamo. Ne kao predmet, ne kao objekat, nego kao odabrana duša.
Kao da je to neka tajna moć, postati i ostati (ovo OSTATI je izgleda postao najteži zadatak) nečija SUPRUGA. Znate ono kada u nekom slučajnom susretu u Maderi, on kaže Peri iz neke boktepita koje priče, „Ovo je moja supruga“, a vi kao kvasac. Hvala bogu na mom toku misli, jasno da je tom istom Peri pre par večeri u Pavillion-u rekao, „Ovo je moja riba“.
Dok kuvam domaću kafu, moj dobri kooperativni mozak mi lupa šamar jačine Žan Klod Van Dam-a! Jebote, ja pripadam samo njima, mojim roditeljima! Da, prelepo je biti nečija žena, žena muškarcu koji vas čuje, vidi, ne beži od vas kod neke druge žene, priča u glas sa vama, ne stidi se da pokaže koliko vas poznaje.
Naravno, prošle su godine, vaše sise su negde u visini pupka, njegov stomak je taman pao da baci senku na cipele, ali vaša deca kojima ste zajedno promenili 10 hiljada pelena vas voze na aerodrom da proslavite 20 godina braka u Lisabonu.
Šta dolazi posle ljubavi?
I da, vaša firma možda u poslednje vreme ne kida na tržištu, sede vam prečesto prave račun kod frizera, botoks možda ne drži tu silu gravitacije, ali vi nekako znate, da kada se pogledate u oči, jebi ga sve ste pregurali, a najbolje tek dolazi! Blago vama.
Međutim karte se ne dele svima isto, nekada je ekipa sa neba, smislila za neke od nas malo težu ukrštenicu, u čije kockice ne možemo da stisnemo u polje za šta dolazi posle ljubavi 4 slova BRAK, za neke od nas to je RAZVOD. Nema stiskanja, nema skupljanja, raširite se, krevet je sada samo vaš! Skontala sam u međuvremenu da nemam mačke, da me kume, brat i roditelji zivkaju na dnevnom nivou i da se sigurno neću usmrdeti, dok ne shvate da sam capnula!
Takođe sam se setila svih suza, patnje i nerazumevanja, svih neprospavanih noći, usamljenosti i grča u stomaku, „poslovnih putovanja“, svih nemira i zapostavljanja. Uostalom bolje da vas pojedu mačke, nego tuga, lepši je naslov za naslovnu novina.
Vaša J.
Foto: Instagram
