Preksinoć sam bila na jednom fenomenalnom događaju. Najradije bih to veče provela kod kuće, sa tek raspakovana tri kofera i glavom u bubnju mašine za veš. Da, jasno vam je da sam tek stigla sa mora, namerno ne kažem odmora, jer deca i odmor ne idu u istu rečenicu! Bar moji klinci nisu izgleda prošli tu osnovnu dresuru, pa mi letovanje izgleda više kao rudarski posao, ali svi su se vratili veseli, crni i zdravi, osim mene. Ja sam dobila afte u ustima, groznicu na donjoj usni, perutam se kao gubavac, a tako i izgledam! Da se ipak raspišem o nečem lepšem?
Dakle moja draga prijateljica Ena Luna me je pozvala na predstavljanje njene kolekcije naočara za sunce, a to se ne propušta. Samo ću vam reći da sam uspela da se izgubim u sred Novog Sada i da zakasnim na početak! Eto, toliko sam bila umorna. Kao i svaki loš učenik koji kasni na čas, ostala sam ispred vrata. Da da, ispred vrata, bioskopske sale! Sada već smem da vam prepričam film, koji sam naknadno pogledala. Glavna tema ili fabula da se stručno izrazim, je devojka koja nakon ludog noćnog provoda kasni na posao, grabi svoje stvari nasumično po hotelskoj sobi, poprilično baulja, ali u jednom kadru uzima naočare za sunce i trči ka kancelariji. Na sastanku je čekaju sve kolege i koleginice uštirkani, blazirani i poslovni, sveži kao jabuka. Te iste kolege su sa njom prethodnu noć bile u provodu ili nisu? Ona stavlja naočare i vidi potpuno drugu situaciju, noć u disko klubu, ples, koktele i DJ-a koji frenetično diže atmosferu.
Dakle do naočara je?
Svi mi želimo da imamo oba od života, belo i crno zar ne? I ispeglanu belu košulju na sigurnom radnom mestu, ali jaku subotu u klubu sa prijateljima? Ok, film me je oduševio, ali naravno momentalno otvorio novu temu u mojoj glavi…
Koliko nas živi u matrixu?
Da li ste sigurni da poznajete sebe, pošto sam ja skorije shvatila, da ni najbliskije ljude zapravo ne poznajem. Koliko vam se puta desilo da skontate da neki prijatelji na koje ste se mogli opkladiti isto koliko i na sebe, naprave šokantan potez koji vam za sekundi sruši veru u ljude?
Moj poznanik koji je gej kao vrata, pre par meseci se oženio, ŽENOM!
Da, ja sam se takođe prekrstila. Zbog porodice, kaže. Pomislih, pa neka mlada srećno živi sa tvojim mamom i tatom, jer sa tobom sigurno neće. Takođe sam skoro od veoma dobrih prijatelja, pozvana na svingersku žurku. Evo nemam pojma zašto verujte, moguće da su se sažalili što sam sama pa ko veli, tamo je ponuda pojačana, da lakše proberem.
Za te ljude sam mogla da kažem sve, osim da su svingeri.
Jasno je da svi imamo male prljave tajne, zar ne? Pitanje svih pitanja je, da li one nekog drugog povređuju, ako ne, onda smo ok! Mene je recimo razvalilo saznanje, da moj tadašnji partner redovno konzumira marihuanu, nekome to ne bi smetalo nimalo! Svakako čim postoji potreba za skrivanjem ili tajnom, svesni smo da to nekoga povređuje, zar ne? Pitanje koje se samo nameće je, ZAŠTO PROVODITE ŽIVOT SA OSOBAMA OD KOJIH MORATE KRITI ISTINU?
Zašto živite matrix?
O ljubavnim spletkama i preljubama bih u cugu mogla da napišem podeblju knjigu, ali valjda smo se te teme svi zasitili ili nismo? Probudiš se, poljubiš ženu izgrliš potomke, sedneš u auto i prvo sledeće, napišeš ljubavnici poruku. Fenomenalno, zar ne? Odeš na more sa porodicom, a nakon toga na poslovni put sa njom? Ma da, nećeš valjda suprugu pljeskati po guzi i povući je za kosu u toku seksa! Pa, vi ste decu našli u kupusu. Ili je u pitanju nešto sasvim, sasvim treće. Ljudski mozak izgleda uživa u intrigama, u tim malim perverznim tajnama, skrivanjima, hodu po sivoj zoni, koji vrlo brzo preraste u crnilo. Zbunjujuće je koliko ovaj fenomenalni aparat za razmišljanje u narodu poznatiji kao mozak, jako slabo koristimo. Ulaganje napora u vođenje dvostrukog života, nakratko donosi satisfakciju, potom dolazi do zasićenja, dosade i potrebe za novom najčešće većom tajnom.
Da li vam je nekada neko rekao da se samo kašalj i trudnoća ne mogu prikriti?
E, pa ja vam obećavam da se ništa ne može sakriti! U vremenu u kom živimo, definitivno imam utisak da se sve dešava in real time. Zabrinjavajuće je i zastrašujuće, ali kukali smo kada su pisma putovala po petnaest dana. Evo izvolite sada, slika putuje u kliku, tražili smo pa gledajmo. Ako vas to plaši koliko i mene, zar se ne plašite da ćete biti uhvaćeni, ili vas to u biti PALI? Kažu da se zločinac uvek vrati na mesto zločina, šta vam to govori? Osim ako niste vuk u šumi, a niste, svaka vaša akcija izaziva lančanu reakciju, zato razmislite dva puta. Živeti stvaran i iskren život je zaista lako, jer Ptica koja je rođena u kavezu misli da je letenje bolest.
Neo je izabrao crvenu pilulu, kao i ja.
Živeti istinu je zaista oslobađajuće, probajte i zahvalite mi osmehom ujutru ispred ogledala. Nemojte se kriti, budite ono što jeste, možda će vas to koštati nekih prijatelja ili odnosa, ali na duže staze, neće koštati druge. I za kraj, volela bih da kao u Luene filmu, stavim naočare i proživim neku ludu žurku, neki moj lični fetiš, a ujutru da odmorna spremim deci doručak i odem na trčanje u Košutnjak.
Kada nema žrtve, nema ni zločina.
Ako to ikada bude moguće, kupujem sve modele, jer ipak svi mi volimo ponekad da pređemo granicu, bitno je samo da carina ne bude preskupa.
