Dok vadim posteljinu iz mašine za sušenje psujem na sav glas. Da neko sluša sa strane mislio bi u najmanju ruku – ova žena je nepravedno dobila otkaz ili izgubila novac na berzi.
Ali ne, ova žena je greškom kupila pogrešan omekšivač!
Navike
Sledeća misao, nimalo nebitna je, „Jebote Jasmina, saberi se, to je samo omekšivač!“
Razvlačim posteljinu, nameštam krevet, naravno uzimam laptop da sve ovo sada stavim na papir. Jedna tako minorna situacija je mene, stabilnu, civilizovanu, svesnu osobu pomerila! Da, moja navika koja je ustaljena, moj nos je NAVIKAO, a slučajnost me POMERILA do granice da sam se zamislila oko hiljadu drugih stvari, situacija, događaja. Koliko mi u stvari biramo, a koliko toga je izabrala naša podsvest, sudbina ili nešto treće? Koliko smo mi u stvari spremni da se prilagodimo?
Prilagodjavanje
Ah, kako suptilna, a istovremeno gruba reč, zahtevna, PRILAGODITI SE. U nekoj, ne tako dalekoj prošlosti, za mene je ta reč značila nešto potpuno drugačije. Bila je sinonim za ŽRTVOVATI SE. Međutim, kada sam nakon razvoda odmah i po hitnom postupku htela da prodam stan i napustim košnicu uspomena, lepih i ružnih, prekinem niz sećanja i neopisive tuge, moja deca su bila duboko razočarana i tužna. Njihova dečija svest, to moje bežanje od sebe je videla kao još jedan dodatni stres i nepotrebnu promenu u njihovim tada već u korenu pomerenim životima.
Ok, tada još uvek nesvesna svoje duše, reagovala sam mozgom… Ostala sam „zbog njih.“ Izabrala sam da renoviram, adaptiram, preslažem, jednom rečju PRILAGOĐAVAM. Na tom putu upoznala sam sebe u nekom potpuno novom i u tom momentu, neprihvatljivom svetlu. Delovalo mi je da ja nešto moram, a moj prirodno jak karakter to nije lako podnosio. Opet sam bila umišljena žrtva tuđih potreba i dobrobiti.
Proces prilagodjavanja na prilagodjavanje
Jasno je da su u tom momentu to moja deca, samim tim sam se osećala malo manje oštećeno, ali ipak sam sebi postavljala pitanje: zašto opet ja? Zašto ne mogu JA da odem, zašto ne mogu JA da biram, zašto, zašto, zašto? Kao i uvek u životu, stvari sam učila na malo teži način i to sam počela da doživljavam kao blagoslov. Prestala sam da se svađam sa duhovima iz prošlosti, sa puno ljubavi sam se prilagodila novonastaloj situaciji, taj put je bio trnovit, sa puno osuđivanja drugih, dok nisam shvatila jedno.
Ne biramo roditelje, ne biramo kakvo će biti vreme sutra, ne biramo kada će biti noć ili dan. Tim ljudima, vremenskim prilikama ili smeni dana i noći se vrlo lepo prilagođavamo, zašto onda stvari koje sami biramo, partneri, ljubavnici,prijatelji,posao koji radimo postaje naš neprijatelj? Zašto izaberemo nekoga ili nešto, a potom želimo da bude deblji, tanji, ćutljiviji, lakši, manje zahtevan, zar ne bi bilo logično da se prilagodimo našem izboru?
Promene
Zato što uostalom, kada se ugojimo par kilograma ne počnemo iste sekunde da izbacujemo večeru ili treniramo? Prosto ne možemo da migriramo iz našeg tela u neko drugo, zato što moramo da se prilagodimo situaciji, a potom da delujemo. Dok mi dišemo ili trepćemo iz sekunde u sekund oko nas se dešavaju promene: cvet ne čeka vaše odobrenje da procveta, on jednostavno cveta. Sunce vas ne pita da izađe, kao što nas ni kiša ne pita da li sme da padne. Zašto onda mi očekujemo da se neko ili nešto menja zbog nas?
Neće i pre svega NE TREBA!
Da, sada me misao već odvela kao i uvek do ljubavnih jada, nerazumevanja ili neprihvatanja. Nikada se nemojte zapitati (a ovo kažem iz ličnog iskustva) gde ste i da li ste pogrešili! NISTE!!! Ljudi u velikom procentu nose svoje kodove, navike, dobre i loše iz porodice, škole, načina odrastanja i sredine.
U zaljubljenosti, toj kombinaciji hormona koji vam boje pogled u roze, ne postoje nerešive situacije, niti kako se u Holivudu kaže nepremostive razlike u karakteru. Medjutim, roze naočare imaju tu lošu osobinu da se jako brzo razglave, najčešće spadnu i izgube se, tu nastupa realnost, a ujedno i hrabrost.
Hrabrost
Kakva hrabrost, pitate se? Pa evo iskoristiću ime jedne divne pesme „Love is battlefield“, možda čak i izreku „U ljubavi i ratu sve je dozvoljeno!“ I ne očekujte da će biti lako, kao što rekoh, roze naočare su klimav predmet. I verujte vašim bakama i mama, one znaju najbolje, ah da sam ih barem slušala.
Motivacioni govornici su kao holivudski film, nakon THE END ili kraja you tube videa nastupate VI, spremni da napravite korak. Taj jedan korak napred, pa bio on ka vašoj drugoj polovini duše ili odlazak u potragu za njom… Dakle, ako je ljubav borba, najhrabriji opstaju.
Koliko je prilagođavanja potrebno da bi jedna prava ljubav opstala, znaju samo oni koji je žive, a oni koji su migrirali, znaju koliko je bilo teško i moraju priznati svoj gubitak u bitki zvanoj ljubav. Uostalom, nisu svi stvoreni za vojskovođe niti za pobedu. To postolje je rezervisano za hrabre i odabrane!
Za to se morate potruditi, prilagoditi, učiti i mučiti. Bela zastava je ponekad najbolje rešenje, da stradalih u nepotrebnom ratu bude što manje, jer sami znate i birate koje su borbe vaše. Sve šta u životu lako dođe, slabo se poštuje i ceni, zato ako se imate za šta truditi, samo napred. Ponekad su male adaptacije, mnogo jeftinije nego migracije! Verujte mi na reč.
Do sledećeg čitanja,
Foto: Pexels; Instagram
