MISLI(TI)
Septembar… Većina ljudi svoje odluke, dobre ili loše, planove, ideje preispituje oko Nove Godine, svog rođendana ili u nekim prelomnim momentima života. Ja, eto u septembru. Iza mene je neko klimavo leto. Leto koje je izgledalo kao manekenka bez šminke. Sunca je bilo onako, mora je bilo kao na Instagramu – poznatih starleta, ljubavi kao u horor filmu, a hrane kao na 24Kitchen kanalu. Sve u svemu bledunjavo i taman dovoljno da se izpreispitujem za sve pare, što bi se reklo.
Šta je život? Da li je sreća dostižna ili samo onaj deo maslačka koji nam izmakne nadohvat ruke? Pa uvek mislimo da je baš taj neuhvatljivi komadić bio ono šta bi nas upotpunilo, usrećilo ili ugrejalo. Da li je majčinstvo ono šta nas čini celim? Možda novac nije cilj, već samo sredstvo, ali kako bez tog magičnog papira kad već račun u pošti ne možemo platiti osmehom? Da li je baš on bio pravi, a ja sam možda previše stiskala i očekivala? I pre svega, šta za koji moj ja tražim na ovoj planeti, koja je upravo jedan veliki reality, gde ako ne serviram svoju dušu (pa i guzicu) ne ostavljam trag niti postojanje?
Misli mogu biti zajeban neprijatelj mira ili je možda bilo ovako…
On svakako nije bio pravi, ako sam ja morala da bilo šta pritiskam. Ljubav je sloboda, sloboda koju dajemo sebi i drugima. Da, novac je neophodan, zato ga zaradite. Svojim radom i trudom stvorite te papiriće koji su nam neophodni. Ne prodajte se, već stvorite, uvek postoji lep način. A, da li ću ostaviti neki trag na ovoj planeti, ne znam, jer ja ovde samo gostujem. Trudiću se da budem dobar gost, a to je jedino bitno.
Zaboravila sam da vam kažem, spavala sam u kamp kućici na samoj plaži, videla sam kako more ljubi nebo, slušala sam talase i jela smokve umotana u neko staro ćebe… Shvatila sam ono „nešto“.
I da, za mene je septembar uvek bio mesec za preispitivanja, ali onaj početak teksta je neka stara JA, a sada kažem…
Dobro nam došao!
Počinje škola, kuva se paradajz, beru se šljive. Na ulicama su ponovo saobraćajne gužve, političari pričaju nove bajke, ulice su naravno pune rupa, a bake i deke pričaju o povećanju penzija, baš kao i pre pedesetak godina. Ne ložite se, jer svako vreme ima svoje breme, nije pre bilo ni bolje ni gore. Ne upadajte u zamku, nije život za preživeti, nego ŽIVETI. Onako je kako mi izaberemo.
Hvala ti leto, bilo si sjajno – slano kao more i slatko kao smokva! Život i jesu suze i smeh, da i onaj uzdah i izdah i mnogo toga između, samo gledajte da naučite da dišete, duboko i zahvalno, jer ipak vi DIŠETE.
