Večeras pijem crveno vino, crveno pijem kad mi sve dopizdi.
Moguće da bih već uveliko spavala, moj sat pokazuje jedan iza ponoći. Spavala bih, ali mi se ne da. Rođena sam 1976. u Beogradu. To sam napisala bar hiljadu puta, izgovorila bar sto puta toliko. Znam, pitate se zašto je to bitno? Zato što sam rođena u jednoj zemlji koja se zvala Jugoslavija, odrastala u nekoj drugoj, pa trećoj. Evo ja više i ne znam u kojoj sada živim! Takođe priznaću da sam jugonostalgičarka. Jebiga, bilo je lepo sa mamom i tatom u Splitu na moru. Bilo je zanimljivo na Jahorini na skijanju. Super smo se provodili po Skoplju u Ljubljani i dan danas imamo familiju.
Jasno je da sam jugoslovenska Beograđanka.
Neću vas zamarati ratnim godinama, čemu, o tome svi sve znamo? Možda neka skraćena verzija? Bilo je ružno i zajebano, izginuli su neki super klinci za ciljeve nekih popaljenih deda. Doneli su nam ništa, uzeli su nam sve. Jer mir je ono jedino šta je dobro i neplativo u životu živog bića. Tako u tom stilu raspaljivanja mržnje, koliko je ko veliki Srbin, Hrvat, musliman… A, svi umiksani kao voćni šejk! Pola naših matoraca su bili u brakovima sa Jugoslavijom! Da i to pojednostavim. Tetka mi je na radnoj akciji upoznala teču iz Sarajeva, a tetka sa tatine strane na letovanju u Grljevcu njenog muža, eto. Sve nas je uvo bolelo ko je odakle dok Tito nije iza onih njegovih fensi naočara iz Pariza zatvorio oči, prilike su se promenile. Neki koji su prethodno klečali na kukuruzu, osilili su se. Upriličili su nam da cigarete kupujemo ispred starog Merkatora na poslagane po kartonskim kutijama, da benzin sipamo iz litarskih PET boca, da nam plata od pet eura bude normalna, a da hleb izbacuju iz kamiona.
Kako kažu, daj čoveku vlast i videćeš ko je.
Ubrzo kada su nam raskurcali državu, smislili su da nas, jebiga, bombarduju. Aha, nas žive ljude usred Evrope. I eto tada sam mislila da je to najveći strah koji mogu da doživim. Ok, plastično sam objasnila veliko količinu vulgarnosti, agresije i sile, sprovedene nad mojom zemljom, sunarodnicima, nama klincima, koji nikada nećemo zaboraviti reči Avram/a Izrael/a:“Opasnost, opasnost!“
Mnogo godina kasnije, shvatila sam da je najmanja opasnost ikada bila od bombi, opasnost je uvek i zauvek će biti od likova koje su mnogo mrzeli u osnovnoj školi. Kasnije su neki od tih klinaca uspeli onako lako savitljivi, a tu veštinu su dobili kako bi izbegli animozitet drugara, da dođu na neke pozicije. U kompanijama, politici ili svejedno, sve se to prožima. Još kasnije su shvatili da će sve učiniti da te pozicije sačuvaju, jer samo tako mogu da dokažu svima koliko su DANAS jaki. Jer, svoje primitivno poreklo, nekulturu i prošlost će zamazati tompusom, skupim satom ili privatnim avionom. Po pravilu su osvetoljubivi, jer napokon MOGU!
A, tako će moći i da jednoj pevačici uzme dete?
Da, ona nije za nas majka? Ona je pevačica, pa je na sve to i Hrvatica, a na mrežama je u kupaćem u januaru?! Ona je javna ličnost, a samim ti svako ima pravo na javno mišljenje? Ne budimo licemerni.
Za mene ona je samo MAJKA!
Večeras sam videla na Instagramu mural.
Osvanuo je u Beogradu.
Na tom muralu su Severina i njen sin.
Njen bivši je odlukom nekog suda dobio strateljstvo nad detetom. Verovatno neki „moćan“ tip? Ja tu ženu ne poznajem, ja njega ne poznajem, ja malog ne poznajem, ali znam… Znam da je detetu na celom svetu jedino potrebna majka. Rado bih dala priliku svakom muškarcu na ovom svetu da nosi pod grudima svoje dete devet meseci, da ga rodi, podoji, odgaja. Da se kraj njega budi, da mu napravi prvu kašicu, pa sav ponosan aplaudira kada je proguta. Takođe da na prvu reč i korak pusti suzu radosnicu, da tapka boginje onim glupim belim praškom, da peva prve uspavanke i čita bajke u koje više ni sam ne veruje. Da ga odvede i ostavi prvi put u vrtić ili isprati u klupu u osnovnoj školi…
Priroda je nekako nepristojno namestila, da to rade mame. Da, žalim se!
Ja bih volela da sam mogla ujutru da obučem odelo, opeglanu košulju i da kažem kako ću ceo dan biti na sastancima, da posle toga odem sa poslovnim partnerima na tenis, a dosta često i na „službeni put“. I eto, službeno su se napravile neke silne pare, stekla se neka moć, usput se zalomila i poneka žena, pa smo se rastali? Ok, dete je tu, naše je, NAŠE. Dete nije stan koji možemo da prodamo i podelimo, nije sportski teren gde se takmičimo, to je naša krv i meso, a naša obaveza jeste da ga sačuvamo. Naša ljubav je njegov mir! Detetu je mesto uz majku! Pravo oca jeste, a i obaveza da učestvuje u odrastanju svog deteta, pre svega da tu svoju moć iskoristi da ga nauči, kako je lepo biti i bogat i plemenit. Kako je lako poštovati onu koja mu je život podarila, onu koja bi mu isti i dala bez da trepne! Volela bih da pogledam u oči te sudije, to moćno veće i advokate koji za šaku novca donose odluku da odvoje nokat od mesa, ali i to manje boli.
Ja potičem iz loze jakih žena, iako sam se naslušala bajki, kod mene se nisu zapatile, nikada nisam bila metiljava princeza. Vaspitana sam da je žena stub, okosnica i prioritet. Kroz život sam to i naučila. Nekada davno otac mi je ispričao neku priču, moguće da je iz Biblije, zato ću je samo prepričati onako kako sam je upamtila. Davno beše.
Nekada davno, sin jedinac se jako zaljubio!
Ta žena koja je bila predmet njegove žudnje je za dokaz njegove ljubavi, zatražila da joj on donese majčino srce. Sin toliko opčinjen i zaslepljen uzima majci srce i kreće da ga pokaže izabranici. Trčeći ka njoj on pada i srce majke mu ispada na zemlju. Kako je pao malo se ugruvao, a srce progovara „Kako si sine, boli li te?“ Posle ove priče, plakala sam dugo, tada još nisam bila majka, ali sam naučila da se u tu ljubav ne dira. Nije ni po Bogu ni po pravdi. Niti se može Dunav u Moravu skrenuti, niti dete od majke oteti. I ne, ja ne mrzim muškarce. Ja ih volim i razumem. Znam da postoje oni koji su stene i oslonac. Oni, koji su odlazeći ostali dostojansveni, jer kažu da se čovek poznaje po načinu na koji odlazi. Malo ih je, ali ja ih poznajem.
I iskreno ne znam kako bih završila ovu priču…
Možda: „Bog ne može biti svuda, pa je zato stvorio majke.“
Foto: Instagram @jasminabelgrade, @severina
