Juče sam ispod jednog mog instagram posta napisala „Rim i ja, veza bez obaveza.“ Zamislila sam se nad tom rečenicom, laž, istina ili nešto između? Mnogo puta sam rekla, izjavila, ma i napisala: Ja nisam osoba od sivih zona. Crno ili belo brate, prija ili ne prija, ukusno ili bljutavo, reč onako u meni izaziva potrebu za objašnjavanjem. Naravno, moj rolerkosterovski mozak je odmah krenuo – gore, dole. Da li postoje veze bez obaveza?
Šta je veza?
Da li ih prepoznajemo kao kres šemu, koliko je minimum obaveza u neobaveznoj vezi, ko ih određuje i bira i ko postavlja granicu? U mom (ne tako zanemarljivom) dejting životu bilo je što bi se reklo šareno – karakterno, fizički, materijalno raznolikih partnera. Neke veze su počinjale iz prijateljstva i trajale dugo, neke iz lude letnje noći (i trajale koliko i letnji pljusak), ali sve su se očitavale kao VEZA. Da, neke su bile manje intezivne, sa manje očekivanja, ali su se pretvorile u dugu bajku, neke su odmah gorele kao požar u Arizoni, a onda jednim šmrkom realnosti bile pretvorene u pepeo! Međutim, nikako nisam uspevala da iskopam u memoriji neku koja bi se mogla nazvati neobaveznom.
Samo neobavezno
Moje grebanje ispod površine najčešće završi kao rudarski iskop, sa potpuno neočekivanim ishodom. Krenula sam da ispitujem prijateljice u potrazi za tačnim odgovorom. U ovoj priči nisam uspela da nas odbranim brzim životom u novom dobu, niti koronom i njenim posledicama, a ponajmanje osamljivanjem ljudi i potpunom apatijom, ne, nažalost došla sam do jednog jedinog zaključka. Neobavezna veza ne postoji, kao što ne postoji ni besplatna večera! Čak i veza sa vašim mobilnim aparatom, nameće jednu obavezu, a to je da ga stavite na punjač.
Ljudi su emotivna bića, vibriramo, zračimo i imamo potrebe. Sigurna sam da će mnogi od vas pokušati da mi objasne kako baš imaju takvu vezu, danas, evo sada, kako su ih imali pregršt, a kako su se neke završile kasnije i brakom. Tako je, ali to šta ste vi imali je bio samo sporiji početak veze, koji je kasnije kulminirao u nešto više, a ovo drugo bih nazvala samo kres kombinacijom (sa nadom). Zašto kažem sa nadom?
Koliko shvatih iz moja tri whatsapp chata, pregršt glasovnih poruka i dva telefonska poziva sinoć – jedna osoba se u ovakvom odnosu nada, a druga postavlja granice. Možda ja grešim, ali sve moje prijateljice su mi rekle isto: ili su one očekivale više ili oni, a neobavezno je samo bilo pogrešan naslov za odnos. Uostalom, ko određuje gde je granica i ko je povlači? Citiraću jednu od mojih sinoćnih, vrlo stručnih konsultatnkinja: Jedan seks nedeljno u kontrolisanim uslovima je čist sportić, ali večera u restoranu, javno pojavljivanje i dogovori za sledeća viđanja je jasna emotivna komunikacija i potreba, dakle odluka da se bude u vezi.
Zašto ostajemo u hladnim odnosima?
Slažem se da neprihvatanje naših različitosti, strahovi iz prethodnih suživota, popunjavanja slobodnog vremena iz dosade, kratko rečeno nekompatibilnost vode ka tome da za nešto oko čega nismo odlučili nazovemo nekim bledunjavim imenom. Ovde svakako neću pametovati oko vaših izbora, u vremenu kada su nam dostupni svi mogući alati da prodremo u svoju dubinu ja mogu reći samo jedno: svaka veza je različita, svaka ima svoj ritam koji dvoje zajedno diktiraju, ali su sve obavezujuće i baš onakve kakvim ih mi pravimo. Iz onih koje nam ne prijaju trebalo bi da odemo, kada nam je telu hladno mi ga obučemo, zašto onda ostajemo u hladnim odnosima? Gledajući smenu godišnjih doba ili meteoroloških pojava, da nakon zime dolazi proleće, nakon kiše sunce, moguće je da očekujemo da će se i srce preko puta našeg vremenom zgrejati, to se verujte retko dešava. Naravno naša očekivanja vode i ka razočaranjima.
Strah od obaveza je samo mit
Verujte ljudima kada vam kažu i pokažu ko su, ne zavaravajte se da će se neko zbog vas promeniti. Ljudi se menjaju samo zbog sebe, ali to nije tema ove priče. Kao što nas sunce ne pita da li sme da izađe, tako ni mi ne traba da trčimo ispred vremena. Na kraju krajeva, detetu treba skoro godinu dana da prohoda, zašto mi mislimo da jednom odnosu treba mesec ili tri da bi ga krstili? Mit o muškarcima koji se plaše jakih žena ili imaju strah od obaveza je SAMO MIT! Na izgovore ćemo nailaziti na svakom koraku, a jedino tačno je to, da on nije TAJ!
Foto: Instagram
