PROŠLOST
Sve čega nema je u jednoj narandžastoj hrapavoj kutiji. A, ono čega ima, pa tu je, ne treba mi podsetnik, zar ne? Takođe ne želim da se prisetim koliko sam bivala glupa. Jer bivala je više puta od bila? Ja nisam bila jednom ili dva puta, nego ono tvrdoglavo glupa do iznemoglosti. Znam da kada bih zavukla ruke u tu gomilu, prvo bih shvatila osnovu postojanja svake žene.
Slušaj majku!
Svaki taj papir sa ovekovečenim podsetnikom moje gluposti bi izvrištao tu jednu jedinu rečenicu. Jer kada mi je govorila, da mi suštinski dajemo energiju ljudima, poklanjamo im besplatno misli, suze ili osmehe, mi ih činimo živima u našoj glavi i duši, a želimo da zauvek nestanu. Ovde je konkretno mislila na sve moje partnere. Sve promašaj do promašaja, pa tako u krug. Dan-danas se pitam zašto nisam slušala mamu. Nisam sigurna da će Anika mene čuti, ali u taj deo ne bih još uvek ulazila, za to ima vremena. Nego da se vratimo na moju ličnu, proverenu i dokazanu glupost.
Da li se neke žene, prosto rode pametne ili se taj stav samodopadnosti, samouverenosti i samodovoljnosti uči?
Da li je na kraju osporavana knjiga Zašto muškarci vole kučke u stvari lektira za naše ćerke koju treba da savladaju pre srednje škole? Ne znam, ali vraćajući se u prošlost, shvatila sam samo da je trebalo da budem mnogo veća kučka. Pardon, kučketina. Jer, ako stavim na vagu kajanja, više se kajem što neke stvari nisam uradila, nego što jesam.
Takođe još jedna lekcija moje mame, koju nisam slušala. Ne žmuri, otvori oči, ako žmuriš propustićeš i kišu i sunce! Šta god da se dešava suoči se, jer što duže čekaš boleće jače. Ne, nisi ništa oprostila, već si naučila da živiš u zoni komfora, a ta zona je najskuplja. Ostajanjem u disfunkcionalnoj vezi terorišeš i sebe i njega, jer si ti odlučila da to uspe? Kako misliš da može da uspe nešto što je odavno propalo? Brine te šta će drugi reći? Koje račune ti plaćaju ti drugi? Rastanite se dok su deca mala, posle će biti samo teže. Neki ljudi jednostavno nisu stvoreni za zajednicu, ako to prihvatiš sada, život će ti biti bajka. Ne, to što stalno pričaš loše o njemu, njega ne povređuje on i ne zna da ga spominješ, a tebe vraća iznova i iznova u prošlost, daješ mu svoj osmeh, dan, san. Za ženu je najbitnije da je samostalna, u suprotnom će se osećati kao cirkuska zabavljačica vlasnika cirkusa (muža).
I tako još mnogo rečenica koje nisam umela da čujem, stoje složene u toj kutiji.
Na dugom putu koji je dakle zabeležen hronolški, crno-belo i u boji, neke lekcije sam i naučila, a sa nekim se i dalje borim. Sigurna sam da bih sliku na kojoj primam nagradu za literarni rad pred publikom slatko cmoknula ili onu gde sa Senkom trčim po plaži na Krfu. Ah, da, bila bih sretna da ugledam i onu sa diplomiranja, dok me tata ponosno grli. Ali, neka, još uvek nisam spremna da se sećam. Želim i dalje da se školujem u školi života. Jer, ipak iskustvo nas čini najboljim učenicima, praksa, što bi se reklo.
Moguće je da ću još koji put ispasti potpuno glupa, ali sada taj luksuz sebi mogu da dozvolim, već u mojim godinama mogu se samoprozvati magistarkom pogrešnih odluka.
Pa šta?
Vi kao ne grešite? Vi baš rado pregledate vaše albume? Ako je tako, čestitam, vi ste onda doktorirali život.
A, za mene ne brinite, mama je još uvek uz mene da mi udari pečat na magistarski rad.
Foto: Instagram: @filippzorz
