Egipat. Piramide, sunce, pesak, more. Ili još jedno od mnogih u nizu mojih bežanja od sebe? Ljudi imaju naviku da se u momentu bilo kakvog potresa, sklupčaju, šćućure, na bilo koji način zaštite. Ja od kad znam za sebe, BEŽIM. Bezbroj puta sam obećala da se to više neće ponavljati, bezbroj i još uvek brojim. Ne zatvaram se u sobu, ne analiziram preterano, samo pokupim pasoš i nestanem.
I ne, nemam potrebu da budem sama, samo osećaj da ako nisam na istoj lokaciji sa problemom, on više i ne postoji. Na neki način nadam se da će za tih par dana izbledeti, oslabiti i proći. Na žalost to se nikada nije dogodilo.
Koliko puta treba da ponovimo isto da bi shvatili da će se DESITI ISTO? Kada je dosta i kada će Kalimero naučiti da je do njega, a ne do onog preko puta njega?
Kamila
Vrtlog našeg poljuljanog samopouzdanja radi sledeće: ako skinem još dve kile, ako izbelim zube, ako ispeglam još ovih par borica ili nadogradim kosu, možda malo glumim nedodirljivu, malo više trepćem, ćutim ili manje pijem. Manje pitam, više pipam nežno po njegovim emocijama, manje zahtevam, više dajem, bolje kuvam ili aktivnije treniram. NE!
Odgovor na svako AKO, je NE! Stvari se prosto dešavaju. Mazala sam faktor 50, bila sam ispod suncobrana, pila beta karotin i ipak sam izgorela. Prvi put u životu sunce me je spalilo, da da, Jasmina i sunce ti je pokazalo da šta god uradila, ako treba da te sjebe, sjebaće te.
Godinama sam bila laboratorijski miš u lavirintu ljubavi, tražila ispravan izlaz i najbolje rešenje, slušala, istraživala, učila. Vrtela se u krug i verovala da sam došla do nekih važnih lekcija. Avaj.
Drugi deo
Na sve načine to je pogrešno, osećaj je čudan, leptirića nema, taj ste deo odavno prošli, ali vrlo lako možete da završite kao leptir na sijalici.
Zašto ste onda tu? Da li je ljubav dovoljna i da li treba lepiti polomljen krčag, za koji znamo da će samo lakše procureti? Koliko je prilagođavanja dovoljno, a koliko je to rušenje vašeg identiteta, a najbitnije koliko je onaj prekoputa spreman da se u drugom krugu da ili kao i obično samo skuplja med koji ste vi teškom mukom vrcali?
Možda mi neki posebni emotivci tu količinu akumuliranih emocija u ovom životu moramo da potrošimo, i pružimo ih na dlanu onima koji nisu imali tu sreću imanja. Možda je to naš kosmički i karmički zadatak.
Druga šansa
I verujte mi na reč, najbitnije je da imate prijatelje, ne neke tamo savetodavce, već one koji će vam posle nove povrede samo brzo skinuti flaster i reći: Ovde moramo staviti i šav i zavoj, ova je baš duboka, zagrliti vas i sačekati da zaceli.
