PLAĆENA REKLAMA
Deveta epizoda serije „I tek tako“. Imam neke svoje situacije, kao i svi vi… Zamislite, nije život Instagram ili bajka, ili šta god. Život je jednostavno život – nekad siv, nekad žut. Neko trenutno otvara šampanjac, neko pali sveću, neko otvara kutiju uspomena i zapostavljajući onaj potpuno sivi deo, seća se žutog, roze i sa pogledom u daljinu razmišlja, kako je bilo lepo.
Nisam nimalo u fazi života za evociranje uspomena
Niti sam zaboravila sva sivila koja su me, eto nekom ludom srećom, izgradila sa nešto čvršćom i nesalomivijom konstrukcijom. Mislim da generalno lekcije koje nam profesor život servira od nas naprave ili maturante ili diletante. Niko me nije pitao za mišljenje, a kao da mi je to nekada pa bio problem, ali…
Malopre rekoh „nisam nimalo u fazi…“ Ipak, kada sam davne 1998. odgledala prve epizode moje zuvek omiljene serije SATC, postala sam opčinjena zavisnica, zaljubljenica, najveći fan i sigurna sam jedna od retkih koja zna apsolutno svaki autfit SJP od prve do poslednje epizode svih sezona. Takođe, nije na odmet napomenuti da znam napamet svaku rečenicu izgovorenu između četiri Njujorčanke koje su obeležile jednu eru. Sve njihove ljubavi, svađe, raskide, kućne ljubimce, promene vere ili kuća, vantelesne oplodnje, proživljavala sam kao da se dešavaju meni.
Da, naravno znala sam da sa platom glavne junakinje čak ni dvehiljaditih niste mogli imati ni za pola para, jednog para cipela, a kamoli u nedostatku prostora u plakaru, držati ih u rerni.
Ali, koga je iskreno bilo briga?
Sve smo želele biti svakodnevno Keri, vikendom Samanta, četvrtkom Šarlot, a ponedeljkom Miranda. Iz današnjeg trenutka gledano, taj serijal je bila jedna velika plaćena reklama. Reklama za život kakav ne postoji. Baš kao što onaj prokleti deteržent nije nikada oprao sve sudove stanara iz bloka 45, kao što ona pelena zvanično nije zadržala svu Anikinu kaku, a krema protiv bora jedino šta je uspela je da mi zamasti kosu. Naravno, nikada nismo prestali da se nadamo da ćemo od novinarske plate kupovati Manolo i Louboutin, niti da ćemo moći da sa Birkinkom na podlaktici imamo neobavezan oralni seks u kancelariji, dok se čekiramo za privatni avion ili da će nas jedan mali slatki bucmasti Jevrej sa izuzetno dlakavim leđima, primiti u svoju zajednicu, usvojiti sa nama malu Kineskinju i voleti nas do kraja života.
Jedino šta je bilo realno u toj celoj plejadi obmana je da se lako ostaje u drugom stanju baš kada ne želite. Da, sa tipom koji nema cvonjka, a nakon toga, realno morate da se iz centra preselite u predgrađe da biste ga doživotno izdržavali.
Dakle od četiri jedan…
…loš procenat realnosti, ali kako bi se prodala bajka, ako bi obrnuli računicu? Bili gej ili strejt, svako je imao svoju ikonicu kojoj se moli u ovom najnerealnijem od svih realnih projekata. Par puta sam rekla da je Game Of Thrones imala više šanse za istinu nego moja omiljena serija. Po mom mišljenju su veće šanse bile da mi se u dnevnoj sobi izlegne zmaj iz jajeta, nego da se sa Zverkom ganjam dvaes’ godina. No međutim, kako mi svi jesmo baždareni na priče iz nepričave, znam sada zvučim kao hejterka, što i priznajem da jesam, iz one sive zone bežimo gde drugo no u bajke.
Jer, to se sigurno nekome desilo, zar ne?
Jeste, isto kao što je Kalisi jahala zmaja. Nego, da ne izgubim nit… Kako su živele te četiri vedete života, tako sam živela i ja. One su sazrevale, pratila sam i to, moda koju su magično predstavljale, gradila je moj stil godinama. Pojavila su se i dva nastavka filma, sjajne lagane duhovite već zrele žene su me ponovo podsetile da makoliko sve te dogodovštine bile fikcija, uporedo daju nadu da u toj prolaznosti života, prava prijateljstva opstaju. Možda ne toliko posuta zlatnom prašinom glamura, ali svakako postoje i žive!
Ipak toliko godina živeti, pa makar i na filmskom setu, nemoguće je samo „glumiti“, a nama ženama treba taj mali začin bele laži kako bi pregurale dan. Jednostavno naš „ženski princip“ ište malo mašte. I tek tako, neki pametni ljudi su rekli, da nam treba nova doza nade. Oživeli su naše omiljene, sada već poprilično zrele žene, ali ne sve četiri.
Ona koju smo negde svi sa dozom puritanske neprijatnosti obožavali je rekla – ne
Isplivale su razne istine, neprijateljstva i verovatno ono šta i dalje sebi ne želimo da priznamo… BAJKE NE POSTOJE. Ovog puta nam to nije pokazao i dokazao neki konj koji je u nekom momentu bio princ, već jedna „samo žena“. Toliki animozitet koji nije mogao biti okrpljen ni silnim nulama iza jednog od brojeva prve desetice, pokazao je da se ne može sve kupiti novcem, a pogotovo ne prijateljstvo. Makar bilo i iscenirano. Kao što svi znamo Samanta se nije pojavila, deveta epizoda se završila.
Iako iz epizode u epizodu, osim savršene mode, ne postoji apsolutno ništa što bi mi ublažilo zevanje i dalje sam zakucana svakog četvrtka ispred ekrana. Negde onako izdaleka znam da ste i vi. To se zove posvećenost, ne napušta se sestrinstvo tek tako. Očajnički potez vraćanja, već sto puta osakaćenog Ejdana izgleda kao plaćena reklama za ljubav.
Rezervni igrač je vraćen u igru i napokon će dati trojku sa pola terena?
Bravo, bravo za Holivud, tu predivnu fabriku obmane! Koliko je bivših koji sede na dnu ormana, nakon ove epizode otreslo prašinu sa ramena i selo na prag da bude pozvano? Koliko se vas setilo onog nekog zakopanog vašim „pogrešnim“ izborom i pomislilo, vreme je da ga pozovem. Eto, baš jednim mailom napisaćete, „Hej stranče?“ I živećete srećno do kraja života. Jer, pre toga ga niste prevarili, osakatili ili bar mu stavili do znanja da je on najpogrešnija greška vašeg života. Ali, kad već nema Samante, pa daj bar da nas osim Šarlotinim botoksom šokiranim licem, Mirandom koja je napokon iz pravog života postala gej i u filmskom, Če osobom koja je TO (žensko koje je muško, ali nije ni baš muško, tačnije sama ne zna šta je, pa je TO) decom koja su takođe moguće ONO, hajde da vratimo LJUBAV!
Koju? Pa onu sa rezervne klupe, dajmo nadu napokon svim rezervnim igračima?
I dok svi zevajući ipak gutamo ovo nekoliko puta podgrejano jelo, samo želim da nas sve opomenem.
Bivšima je mesto baš tamo gde su, u prošlosti. Jer kada se kamere ugase, a svetla dana upale, ono šta vas je nekada bolelo, neće proći TEK TAKO.
Vaša,
Foto: Instagram, Profimedia
