Takođe priče o jeftinim vinima i hrani su bajka, hrana i piće su skupi koliko i u Rimu i Parizu, samo sa mnogo lošijom lokacijom i kvalitetom. Žao mi je, ali isto novca ćete izdvojiti da sedite u prelepom rimskom Bolognese restoranu, koliko i u bilo kom, sa adresom u Lisabonu. Slažem se da je ljudska glad za novotarijama nezajažljiva, da su putovanja ono šta nas čini živim, ali dajte budimo iskreni.
Da bih izdvojila par dana da bilo gde otputujem, potrebna mi je organizacija engleske kraljice.
Zato, ne bacam svoje vreme na lako ćemo putovanja. Ovog puta, vino je presudilo. Prošli put osim sjajnog hotela i fenomenalne vinske ture ništa me nije kupilo. Na žalost mnogo godina kasnije – sve je ostalo isto. Tramvaji i dalje idu uzbrdo, pa nizbrdo, kao i ceo grad, prljavo je, kao što je i bilo, hrana je pohovana kao da ceo restoranski svet živi u jednoj ogromnoj fritezi, a ceo hajp oko tri vidikovca i jednog ocvalog dvorca na okeanu zaista ne daju mnogo nade za svetske putnike. Kaldrma je klizva na prve kapi kiše možete sresti sijaset bljudi na štakama. A, ceo grad je u kaldrmi.
Realno zabole me, ljutite se na mene koliko hoćete, ali videla sam bolje, jela sam bolje i pila sam bolje, za iste novce. Ne, nije mi ni malo neprijatno da kažem da sam pogrešila, ali me celo ovo papazjanija putovanje ipak ponukalo da razmislim. Ne o tome koliko je moj grad prelep ili prljav, čak ni o tome koliko smo mi jedna (pored svega šta nas je urušilo) nasmejana i gostoprimljiva nacija. Ni o tome što možda nemamo sve te modne brendove koji jedan evropski grad čine originalnim pravim. Ne.
Nateralo me da razmišljam o licemerju.
Jedina osobina, bilo ljudi, gradova, koju istinski ne podnosim jeste LICEMERJE. Ok?
Ovog puta želela sam da odem na autentično fado veče, ono gde sedimo u maloj kafanici u Pink Street, gde prstom možete dodirnuti izvođača, sa autentičnom hranom i domaćim vinom. Na fado se ne kasni, a ja kasnim uvek. Performans počinje u određeno vreme, gde hranu i piće naručujete pre nastupa, a u pauzi možete dopuniti čašu ili dodati nešto od hrane. Stigle smo na vreme i zaista uživale.
Fado jeste muzika za dušu, osećanja koja ta muzika budi su nestvarna skoro hipnotična. Restoran je bio taman toliki da svi gosti podjednako čuju i osećaju dušu nota. Vino je bilo sjajno. Hrana – grozna. Verujem da je moja želja da pojedem nešto slično paelji, bila prejaka.
U nekom momentu mog pokušaja da izvadim korijander iz školjke, ta nesrećna školjka je odletela direktno na fado izvođača. U Povo restoranu ću dakle ostati zapamćena, kao ona koja je školjkom gađala izvođača. Istina je da sam samo vadila korijander. Ali neke stvari, hteli mi to ili ne, jednostavno postanu urbana legenda.
Ovde dolazimo do pravila.
U restoranima nema pušenja. Ja jesam konzument nikotina. Ne pušim odavno analogne cigarete, već neki prokleti surogat, koji samo manje smrdi. Verovatno isto truje, ali eto, kao, na vas koji ste blagosloveni (nezavisnošću) ne utiče onoliko. Hiljadu puta rekoh i opet ću. Da mogu jednu stvar da promenim iz prošlosti, to bi bila prva zapaljena cigareta u toaletu Druge ekonomske škole. Dakle, nalazimo se u bajnoj Evropskoj uniji u kojoj cigarete svih vrsta možete kupiti, ali ne i pušiti. Normalno, zar ne? Ili ne?
Da ne dužim mnogo o licemernoj prodaji cigareta koje legalno za tričavih pet eura kupujemo, a nikako ne smemo da konzumiramo, preći ću na mnogo zanimljiviju situaciju. U pauzi između nastupa fado izvođača izašla sam da uzmem svoju dozu nikotina iz moje nesmrdljive zamene za cigaretu. Pored mene je osoblje restorana lagano rolalo džoint. Svako je svoje popušio, pa se vratismo unutra. Da, na sred ulice oni su uzeli svoju dozu thc/a, ja nešto lažnog nikotina, pa svi zajedno nazad fini i blaženi na jednu dozu emocija.
Nakon ne znam koliko procenata alkohola iz vinske boce, krenule smo put hotela. Opčinjene emocijom muzike, sa dovoljno maligana u krvi, iz one pomenute vinske boce, čekale smo neki prevoz. Na jako kratkoj razdaljini pojavio se jedan simpatičan dečko. Ovde vam ne pričam o vremenu iza ponoći. Elem, presimpatični lokalac je otvorio svoju aktovku sa jasno obeleženom ponudom. Kokain, spid, trava, prodavnica slatkiša za klijente Beti Ford klinike.
