Juče sam po ne znam koji put gledala film Jedi, moli, voli. Naravno da sam pre ovog nebrojanog puta gledanja istog pročitala i istoimenu knjigu. I dok ovo pišem, prisećam se gomila motivacionih knjiga i filmova koje sam pročitala. Mase izreka ili quotes-a, takođe tu ubrajam i YouTube videa slične sadržine i mantri, kao i pokušaje meditacija. Naravno u mom slučaju, neuspešnih, seminara i tehnika o samopomoći. Ok, znači, radilo se, nije da nije. Bila sam možda najneodgovorniji učenik, ali svakako redovan i predan.
Da se vratim na film.
Ona je shvatila na neki način da je uhvatio tandoprc, da taj mi izraz visi iznad glave! Nezadovoljna je svojim izborima, svojim emotivnim partnerom, stagnacijom i načinom života. Ostavlja sve i odlazi u Italiju da počne da oseća. Hranu, ljude, emociju, stiže i do raznih drugih zemalja, ne znam tačno sa kojim novcem, ali svakako. Za vratom joj ne dišu ni zahtevni tinejdžeri, ni bivši muž, a ni tamo neka mama ili svekrva. Ona je samo odlučila i uradila. Veliko bravo od mene, ali ja sam kao i svaka blentava žena i čekala samo taj poljubac sa Havijerom na kraju, pa da odspavam zasluženih šest sati realnog života. Da kao i uvek budem jasna, ne meni ništa u životu nije pomoglo, osim mene same. Odslušala sam i odgledala milion različitih sadržaja, kao što rekoh pročitala celu knjižaru selfhelp knjiga, obogatila mnoštvo pisaca gorenavedene literature. Osećala sam se bolje, ispunjenije, odlučnije, nažalost na par dana, jer u svim tim predivnim delima, nedostaje jedan deo.
Deo koji se zove ono između ili jednostavno ŽIVOT.
Momenat kada vam se pijani kreten zakuca u zadnji deo novog automobila, kada vam se dete razboli baš pred najvažniji poslovni sastanak ili onaj kada morate da otkažete porodično letovanje, jer ste upravo saznali da porodicu više i nemate. Da, taj deo je valjda pod podrazumeva se. Podrazumeva se da ako čitate ovu knjigu, život vam je stao na žulj? I onda čemu sve? Da li će mi novac dolaziti iz očekivanih i neočekivanih izvora, da li će dete ozdraviti ako se sa tri prsta lupkam između obrva ili zapalim sveću sa kristalima? Neće naravno! Zato što je život jedna nezaustavljiva sila dobra i zla, a mi samo učesnici istog. Nisam rekla da ga zato treba pustiti, nili se prepustiti! Ja sam simptomatično godinama unazad bežala! Desi se problem, kofer je već u gepeku, napravim problem, kofer je ispod miške, predosetim ga, već sam na skyscaner aplikaciji i kupujem kartu. Da li sam nešto postigla tim svojim izbeglištvima? AMA BAŠ NIŠTA, osim oskrnavljeno bankovnog računa, koji me naknadno samo podsećao mesecima, koliko sam GLUPA!
A, verujte mnogo više boli kada sami sebi to kažete, nego da vam to izgovori hiljadu ljudi.
U mom slučaju mudrost nije nasledna, a verujte imala sam od koga da je nasledim. Kod mene se sudbina poigrala, pa sam ovaj vatra na vetru karakter pokupila od babe. A, to nije dobro, znam. Impuls od kog drugima preskače puls je kao da pijete sopstveni otrov!
Radi brzo kaj se na tenane je moj životni moto…
Dozvoliću sebi da ne budem nežna prema sebi, ok? Ali, na to drugima neću dati pravo. Slažem se da je prijateljski savet uvek dobrodošao, ali pitam vas koliko ste ga tačno puta i poslušali, molim vas razmislite o tome. Da, svi mi u nekim malo komplikovanijim životnim situacijama, izaberemo opciju pozvati prijatelja. Setite se poslednje situacije, pozvali ste, ispričali se, klimali glavom, da da, znali ste da je to ispravno. Takođe ste apsolutno sigurni da ta vaša drugarica, drug ili mama, vama žele samo i jedino dobro! Sve ste znali, stavili ste možda i na papir za ili protiv, ali… ALI, vaše unutrašnje biće je odigralo jedan potez, jedan jedini mali potez oportumizma, reklo je NE!
Uostalom, ovo je moj život i ako želim sama ću da ga userem!
Bravo, bravo za sve nas male buntovnike koji su svesni svoje nesvesti, za sve nas koji žive život, a ne život njih! Bravo za sve nas budale koje ipak znaju da je svako zlo za neko dobro! Za sve nas pričalice, brbljivice i hazardere. Ma bravo za sve nas koji gaze po trnju da bi pipnuli zvezde, jer. Lakši način jednostavno ne postoji, a život je zaista jedna luda vrteška. I nemojte se stideti odluka, one su vaše. Ja sam ponosna na sve svoje pizdarije, jer svaka je doprinela ili da se ja smejem ili bar vi. A ponešto sam i naučila! Ne mnogo priznaću, ali bar sam se pošteno zabavila. Jer, šta je sve ovo i čemu sve ovo, ako se malo i ne zabavimo? Zašto baš sve mora da ima neki ispisan tok? Možda se zaista suprotnosti privlače i možda jednu princezu voli najviše baš neka tamo bitanga? I možda ću se i ovom teksu ubrzo smejati, ali znam jedno… Jedno koje ne sadrži „možda“.
A, to je ovo divno „danas“. Ovaj trenutak sreće, da baš ovaj dok čitate ova slova.
Svi grešimo, neke prepreke preskačemo, neke srušimo, a neke i zaobilazimo, lekcije su ispisane na svakoj, jer kako kažu veliki mozgovi, ne raste se u zoni komfora! Pa ja bih rekla da sam baš porasla, jer se i nisam baš nešto banjala u komforu svojih izbora… Ali, moji su, baš takvi kakvi jesu! I nemojte ćutati, pričajte, plačite, smejte se, kažu da se od zadržavanja emocija dobija psorijaza… Naravno, nikada nemojte preskakati da pozovete prijatelja! Jer, ko će vam sutra, kada prođe ono vaše hrabro i odlučno „danas“ reći onu neslavnu kratku i ubitačnu:
Rekla sam ti, a nisi me slušala!
Mozda sam polupana,
a šta i da sam cela?
Možda i nisam za velika dela,
uvek sam radila baš šta sam htela,
živela život ni crna ni bela,
jednom i plakala ispod belog vela,
nekada uz tugu noćima bdela,
pa uz smeh ljubila jutra vrela,
sama oko sebe mrežu sam plela,
išla sam napred odlučna i smela,
drugima polupana, al’
MENI SAM CELA!
Foto: Profimedia, Instagram @alarido_, @claudiabbelchoir, @celebmoodboard
