Koliko vam je godina? Ne, ne zanima me kako se fizički osećate, a već znam da vam je psiha narušena. Prvo pitanje na početku teksta je bilo vezano za sećanja. Cenim da mnogi koji čitaju moje tekstove mogu da se sećaju JAT-ovih aviona u kojima se uredno pušilo. Dimilo se kao u vigvamu. Naravno da tada nisam pušila, tada sam se verovatno gušila, ali ne sećam se, a nemam ni posledice. Pre svega da naglasim, ja mrzim pušenje, ali ponekad mrzim i sebe, pa se ni sebe ne odričem.
Iritira me svaki oblik zavisnosti, od supstanci, ljudi ili stvari. Recimo, i telefon me izuzetno iritira, sigurna sam da zrači, oduzima vreme koje se može provesti mnogo kvalitetnije, ali kada ga nehotice zaboravim kod kuće, znojava i sa takihardijom se sa pola puta vraćam po njega. Dakle, ne volim da zavisim, ali ko me pita? Nemojte da vam neko podvaljuje priče, kako je nekada bilo drugačije. Verujte mi – nije. Da li se danas brže živi? Naravno da da, međutim, svako vreme ima svoje breme.
PROMENE
Ako diskretno, bez mnogo pretencioznosti i suvišnih analiza, premotam film u doba stare Juge, sve je bilo apsolutno isto. Dakle, prvo svaka kuća (koju sam ja posećivala) imala je televizor, malo kasnije je došao TV u boji, Komodor 64 kompjuter, telefon sa tipkama umesto brojčanika. Nakon Simod patika, pojavile su se adidas ili Starke, Startas ili Sebago cipele, kasnije Martinke i Fajerke. Vreme je donosilo trendove, u tehnici, tehnologiji, modi, ma, generalno u životu. Gramofone su zamenili HI-FI uređaji, umesto tri dobili smo šest pa devet TV programa. Tito je umro, a i Jugoslavija brzo posle njega. Neki prekul klinci su u doba tranzicije pokušavali da se pronađu, baš tamo gde su se njihovi roditelji izgubili. Nažalost, to traženje kroz najopasniju drogu tog doba je odnelo možda i najkvalitetnije mlade ljude tog doba.
I opet, kada bih premotala jednim klikom na dugme život unazad, došla bih na isto.
Mama koja pali cigaretu, posle napornog dana, tata koji čita Politiku uz orahovaču, ja sa vokmenom na kom se vrti Modern Talking listam magazin Ćao. Vesti na televiziji govore o ratovima, nestašicama hrane u prodavnicama, lošem državnom sistemu. Menjale su se vlade i vladari, rušile su se kule i stražari, nastajale su neke nove države i neki novi stanovnici. Mi smo bili samo posmatrači. Neki su bili glasniji, pa su misli da su time nečemu i doprineli, dok su drugi jednostavno ćutali, misleći da nema ko ni da ih čuje. Da, oduvek je sve bilo isto. Isto kao i onaj peti april 2002, kada je doneta odluka da na JAT letovima više nema pušenja. Tog datuma se sećam kao male revolucije, jer mom tati to baš i nije odgovaralo.
Odavno navučen na nikotin, jedan jako turbulentan let je morao da pregura bez svoje cigarete. Odjednom je stekao i strah od letenja. Sećam se da ga od tog dana nije mrzelo ni do Nemačke da vozi na sastanak, pod izgovorom da voli da svrati do starih prijatelja u Sloveniji.
Kako da ne!
Kasnije kada sam i ja postala zavisnik od štapića koji su tako seksi, shvatih koliko je vožnja jedna egzotična stvar. Vrlo brzo sam primetila da modna, muzička i filmska industrija pušenje prodaju kao simbo. Simbol moći, potencije, lepote i uživanja. Marlboro kauboj je uklonjen sa televizije, ali vrlo brzo stavljen na bilborde i u novine. Svi veliki holivudski zavodnici su kroz dim cigarete izgovarali istorijske rečenice, glumice nakon seksa palile cigaretu, a svaka prevarena, zapostavljena i nervozna domaćica/supruga u filmu je postajala lokomotiva.
Manekenke kao simbol devedesetih su po pravilu intervjue davale sa cigaretom u zubima, a rok zvezde su mikrofon i cigaretu držali istovremeno. Da, naravno svi su znali da je štetno, ali svi su pušili! Gušili smo se u dimu sopstvenog ludila, bez da smo imali jedno jedino opravdanje zašto.
Kažu da je kocka najteže izlečiv porok jer ne postoji fizička bol od zavisnosti. Ja tvrdim da je to pušenje. Svakako nije impulsivan porok kao kocka, ali je intezivniji, trajniji ili takoreći suptilniji. Tihi ubica. Srećom po nas slabokarakterne persone, pojavilo se nešto što je na struju i može da dimi.
DIGITALNO PUŠENJE
Uvek sam se stidela svoje perverzne zavisnosti koja mi je nametnuta. Zaista smatram da je ona mene izabrala, a ne ja nju. Međutim, vrlo brzo su nam zabranili i naše surogate za samotrovanje. Okej, sledeće je da će nam zabraniti da vozimo kola, ako nisu na struju, a potom verujem da ćemo morati da guramo kola kao Kremenko i Kamenko. Da, prvo ti vešto poture neku igračku, a potom ti, kada već ne možeš da zaspiš bez nje, objasne da je štetna.
Vrlo brzo očekujem da ćemo kuvati na drva i slati telegrame, jer sve što je unapredilo naš život ispostavilo se kao smrtonosno, opasno po nas i okolinu ili kancerogeno. I ovo nabrojano bi bilo okej, da ja imam bar 150 godina, a znate svi da nemam. Sve se ovo dogodilo za samo 35 godina mog sećanja. Dakle, od moje trinaeste godine, sa cela tri kanala RTS-a, stigli smo do preko 150 televizijskih kanala, na to bih dodala i Netflix, Disney plus, Max. Sa dvojnika i okruglog brojčanika na telefonu stigli smo do mobilnog koji na vaš glas poziva broj koji vam treba.
Muziku ili vremensku prognozu nam pušta Siri ili Alexa, zavisi da li ste Apple ili Android korisnik.
Od pet proizvođača automobila dovezli smo se do 105 koji svakih šest meseci izbacuju bar jedan redizajn. Nekako smo od modne industrije napravili najveću mafijašku organizaciju, gde deca štancuju perlama ukrašenu svilu zaključani u podrumima zemalja trećeg sveta (kao da smo mi bolji). Torba od kože sa imenom CHANEL ili Hermes košta kao jedan stan u predgrađu. Novac je postao nevidljiv, nalazi se na našim aplikacijama, a koristimo ga klikom našeg pametnog sata ili smart telefona. Setite se kada ste poslednji put složili svoju platu i sklonili je u donje rublje. Pa, da nije higijenski, uostalom onih pet podignutih kredita, su bili online.
ŠTA TO BEŠE NOVAC
Bitcoin ima veću vrednost od bubrega, a potpuno je nevidljiv i bar 95 posto ljudi nema pojma ni šta je.
Ipak postoji, tu negde oko nas i svako bi želeo da ima jedan. 11.170,00 dolara je vrednost Bitcoina danas.
I eto, na samom početku 2025. godine u Milanu je pušenje potpuno zabranjeno. Na ulicama ili bilo kojoj javnoj površini. U gradu koji je sinonim za dolce vita, za modu, dekadenciju i raskoš. Propisane kazne su poprilično velike, a ove moje svetleće sprave su izuzete. Spavaj, radi, ćuti, jedi, na jedan fashion način, zar ne?
Zar nisi ti, Milano, upravo bio ogledalo modno glamurozne anarhije?
Iako odavno ne pušim cigarete, te se ne osećam ugroženo, razočarao si me, Milano. Ne, ne mislim da je pušenje zdravo, pušenje je sigurno najgora stvar koja može da vam se desi. Međutim, kako smo postali tako licemerni? Svaki film, serija, knjiga sadrži drogu. Licemerje u slici i reči!
A, ti, Milano, ma, hvala što si me podsetio iako ne pušim, da ti više nikada ne dođem.
Mrzim licemere, a i ne pušim jeftine priče.
