Sinoć sam kao i većinu petaka mog raspušteničkog života organizovala večeru za prijatelje. To je postala neka, samo naša priča. Ja kuvam ostali donose vino. Cveće i sveće su uključeni u jedinstveno iskustvo našeg malog događaja.
Na meniju je uvek nešto preukusno, kalorično i nezaboravno. Nedelja puna stresa poslovnog, privatnog i socijalnog je iza nas. Vredi se opustiti napuniti baterije za sledeće dane. Retko se dešavalo da se jela na meniju ponove, još ređe da nešto preostane. Vina su uvek suva, ali su nam oči vlažne od smeha. Sinoć je neko od mojih prijatelja kroz šalu rekao da je bogu zahvalan što nisam pobornik molekularne kuhinje. I tek tako, ta jedna duhovita konstatacija nas je odvela u razgovor koji je potrajao do kasnih noćnih sati.
Gde smo kao ljudi krenuli, a u kom smeru zalutali i naravno enigma, gde će nas sav taj trend odvesti? Da li smo svesni koliko smo nesvesni i da li je Maslovljeva hijerarhija najtačniji prikaz života jednog čoveka? Pokušali smo da uz mnogo vina i malo rasprave ispravimo bar naše „krive drine“.
Po Maslovljevoj hijerarhiji
Da uprostim, čovek je biće koje nikada nije potpuno zadovoljno, kada zadovoljimo potrebe na jednom nivou, postaje zaokupljen onim višim. Piramida tih potreba je jasno napravljena, od osnovnih potreba (vazduh, hrana, voda, seks, san), sve do petog nivoa, gde pokušavamo da ispunimo sve svoje potencijale. Istražite to malo, potpuno je objašnjeno koliko smo predisponirani za nešto dobro, ali i kako lako odemo u smeru „molekularne kuhinje“.
Naravno pitaćete me sada, zašto sam se ostrvila na molekularnu kuhinju, objasniću…
Pre par godina, sam kao supruga vrlo uspešnog poslovnog čoveka bila pozvana u, prema svim navodima, spektakularan restoran u kom, to veče hranu priprema šef koji ima tri mišelinove zvezdice! Moram reći bila sam poprilično euforična, više zbog celog hajpa i samog poziva nego zbog gastronomskog iskustva. Sve zvanice su bile viđenije osobe, iz raznih inostranih medija, poslovno ostvareni, većinom milioneri, večera se dešava u prelepom letovalištu Forte Dei Marmi. Ja sam uživala u stajlinzima gošći, takmičenju u veličini dijamanta ili dizajneru koji je svojim modelom direktno sa piste obukao damu pored mene.
Mikro ostriga u sosu od mačijih trepavica
Međutim, mikro ostriga u sosu od mačijih trepavica, egzaltirana prepelica pofajtana kišnicom amazonske prašume ili balončić od organskog manga posut lavom sa Etne skupljenom nakon poslednje erupcije, dovele su me do očaja. Naravno imena jela sam izmislila, tako su mi izgledala. Ljudi su oduševljeno klimali glavama, ali cenim da nisu svalili onih par hektolitara šampanjca, pojeli bi cvetne dekoracije sa stola u roku od pet minuta! Iskreno ja sam posle večere otišla na pizzu.
Šta nas je tačno dovelo do nivoa, da umesto predivne ribe u soli i kvalitetnog hleba umočenog u maslinovo ulje u sred Italije, posrnuli grickamo nešto što liči na rotkvicu, a u stvari je dehidrirani bubreg neke ptičice? Gde se završava potreba, a nastaje obest? Koliko smo i gde pogrešili i zašto nam je potrebno da popijemo ajavasku da bismo shvatili ono šta nas šamara, ISTINU?!
Zašto je igralište bogatih postalo toliko primamljivo, kada je ponuda na terenu malo je reći nezanimljiva?
Kada su dvojac Dolce&Gabbana na reviji dronovima predstavili modele njihovih torbica, malo sam se zagrcnula! Gde je lepa elegantna žena koja korača pistom? Gde je glamur, pre svega čemu avangarda jednog već etabliranog brenda i kakvu poruku šalju? Ako želite da nas pripremite za budućnost, nemojte molim vas! Pobogu, pa ja treba da stavim tu torbu na zglob, neće valjda buboliki robotić leteti pored mene i nositi mi aksesoar?
Rob(ot) i virtuelni muž?
Elon Musk idejni tvorac Tesla automobila i najbogatiji čovek na svetu je napravio „suprugu robota“. Sjajno, zanima me samo da li joj je već podešena telesna temperatura i nivo ljubomore, jer razumite, klimanje glavom brzo dosadi. Puls i impuls nas čine ljudima. Uostalom kako se na kraju desi, da svi ti dijamanti, bitcoini, dronovi i roboti, dovedu njihove vlasnike direktno u crkvu, ašram ili na psihoterapiju?
