Kada prođe dovoljno vremena…
A svakome je „dovoljno“ vrlo različito, shvatimo da smo bili kao davljenici koji su se držali grčevito za slamku, umesto da smo kroz tu istu slamku progutali vodu i možda ispraznili taj duboki očaj… Da ja sam se osećala poprilično očajno godinama, smenjivala su se dva osećaja, nemoć i očaj, a ni od jednog nisam umela da pobegnem. Iako, moram priznati bežanje od istine je bila moja omiljena atletska grana. Znate ono kada kažu „svaka žena zna“ da, znamo i šta sad, polite nas katranom i perjem!
Znale smo i da ćemo izgoreti na suncu bez zaštitnog faktora, pa smo zalegle na ležaljku i mislile da se to možda desiti neće. Svaki život ima svoj ritam, naravno da svi verujemo da će na kraju sve ispasti dobro, na kraju i bude, samo što možda na tom delu puta na cilj ne stignemo sa NJIM sa rukom u ruci, već držeći sebe za solarni pleksus i polivajući se flašicom vode po glavi, ali prolazimo cilj. Da, na obe noge, sa aplauzom publike. Samo vi koje ste izbacile vodu iz pluća i nastavile napred, znate o čemu pričam…
I naravno, niko i nije obećao da će biti lako, niko nije potpisao garanciju za sreću, a što je najgore jedino gde nas niko nije naučio da se za nešto u životu NE TREBA boriti je LJUBAV. Borba je vrlo jasno definisana kao, međusobno sukobavljanja, nadmetanje, takmičenje, utakmica ili žargonski FAJT (wiktionary)
I zato vas pitam drage žene, vas koje ne vagate koliko para na računu preostaje, koliko satova i torbi gubite, koliko svilenih haljina i prelepih cipela prepuštate onoj drugoj, jer priznaćemo da uvek postoji neka druga, treća ili peta, dakle vas koje ste digitrone ostavile u osnovnoj školi, da li je za ljubav potreban FAJT?
Prebrisala sam sve slike i pozvala mamu, nisam znala od grča u stomaku da li se opraštam zauvek od ramova ili prošlosti.
Dobila sam lekciju: „Ok, razumem te, ali moram da ti kažem ono šta već znaš, samo ti godine ne dozvoljavaju da prihvatiš. Dakle, sve šta se tebi dešava, već se dogodilo, dogodilo se milionima žena na svetu… Shvataš? Sve se generalno već dogodilo! I ljubav i prelepo venčanje i preljuba i rastanak, samoosuda, prihvatanje, nastavak dalje… I sve te žene su prošle isto šta i ti, osećaj stravičnog gubitka, nesigurnosti, očaja zbog dece, prihvatanja da su godinama bile manipulisane, krivice što su to dozvolile, patnje za onim lepim sećanjima! Ali, kada su ustale i sabrale se, one su bile pobednice! Prihvatile su da su izgubile samo sebe u borbi da sačuvaju dvoje. Da je bilo više ružnih nego lepih momenata.
Ne može se sačuvati ljubav. Ona postoji sama od sebe i za sebe, dvosmerna je i teče… Ako, moraš da se takmičiš, praviš strategije i kalkulacije, onda si vojnik, a ne ravnopravni partner. Ako ikada treba da se zapitaš, da li te neko voli, odgovor je jasan. Ljubav je neupitna, ona se oseća, kao i sva druga energija. Dakle, sve se već dogodilo i zato nastavi dalje!“
Shvatila sam da mi je ova lekcija trebala…
SADA je bilo vreme za nju, vratila sam ramove na isto mesto, lepe su slike u njima, da sada se sećam i suza koje sam prolila između svih tih jednim klikom uhvaćenih osmeha, sada znam… Ljubav nije borba i nije komplikovana, ponajmanje treba da bude ono kako je predstavljaju u filmovima ili knjigama rezultat teške patnje! Ona je meka, topla, obostrana i iskrena, a ako to već nije, stavite je u neku fioku prošlosti, jer samo tamo i pripada.
Uostalom, sve se to već dogodilo…
