ŠIŠKE
Danas sam bila kod frizera…
Ove sede koje vrebaju, kao loša reklama za probavu, iskaču bez da ih iko želi! Dve nedelje uživam kao srednjoškolka, a onda bup, evo ih, kao kakva mentalna lična karta, koju ne vadim osim kada me saobraćajac sa osmehom zaustavi. Oduvek sam govorila da ne postoji žena koja je lepa sa farbom na glavi. Takođe sam od onih koji tvrde da frizeri nakon nekog vremena treba zasluženo da dobiju diplomu terapeuta. Ono šta oni odslušaju za osam sati, malo koji terapeut ima prilike da čuje u komforu svoje ordinacije.
Pored mene sedi devojka, možda žena. Prelepa, mlada, ali zasigurno bivša. Da, mislim bivša, kao ostavljena ili je ostavila. Svakako bivša. Ima prelepu kestenjastu kosu, ogromne zelene oči, koje na ovalnom licu izgledaju kao dva jezerca koja će se izliti. Takođe, tu je mali prćast nosić i pune usnice bogom dane. Namešta od svoje guste grive iznad obrva, kako bi joj stajale šiške: „Da, baš takve hoću, guste oštre tačno do obrva!“ Dok joj predivna frizerka objašnjava da je bolje da za početak samo naprave blago stepenaste šiške koje, može da skloni sa strane, ako joj se ne dopadaju, ona kao buntovno dete odmahuje glavom: „Ne, želim da ne ličim na sebe!“
I eto ga, znala sam. Bivša.
Zagrlila bih je i rekla joj, da to ne radi, da će ta ravna linija iznad obrva samo biti loš podsetnik na još lošiju situaciju, da se od sebe ne može pobeći, jednostavno šta je kosa kriva?
Dara, tako se zove ona predivna frizerka pokušava i dalje da ovu lepu glavu sačuva ludosti, nagledala se ona nas pokidanih onoliko, pa zna da se tuga ne može odseći! Češlja dugu kestenjastu kosu, kao da čeka da se predomisli, da odluči da je prelepa i dovoljna, da će za par meseci srce biti ok, ali da šiške neće. Pre nekoliko godina sedela sam u crnoj udobnoj kožnoj stolici i naterala sam frizera da mi odseče šiške. Kada kažem naterala… „Ako mi ih ti ne odsečeš, ja ću sama kod kuće, makazama za papir!“
Dakle naterala.
Četiri meseca sam ustajala izgledajući kao Smrda Mudić. Uplakana što zbog njegove preljube, što zbog nokšir šiški koje nisam mogla da sklonim ni tonom laka za kosu, jer tražila sam guste, do obrva, da ne ličim na sebe. Zaista i nisam, ličila sam na nelečenu lujku, sa crnom kosom do pola leđa i laserski odsečenim prednjim delom. Izgledala sam kao neka hipi slikarka iz LA-a koja je samo zalutala u moje telo. Od patnje su mi oči upale, od tuge sam smršala, od bola su mi se skupile usne, a od mržnje sam dobila bore, na sve to dodajte proklete šiške… Da li sam napravila neki otklon od svih, ili krov za oči koje su plakale non stop, evo ne znam. Svakako bilo je u terapijske svrhe, ali terapija nije uspela.
Sećam se sa je jedna moja poznanica rekla: „Posle prve prevare odsečeš šiške, posle druge povećaš grudi, a posle treće samo naučiš da sve dobro naplatiš i živiš sa tim.“ Ja srećom do grudi nisam stigla, otišla sam pre nego se napravim na seksualnu radnicu, jer mi je muž seksualni radnik.
Dakle, te idiotske šiške su rasle.
Ništa sporije ne prolazi od podsetnika na vlastitu glupost, upamtite to! Četiri meseca sam, kad god se pogledam u ogledalo, videla sam sebe kao ružno pače i još dodatno se samokažnjavala mislima, da nije ni čudno što me je varao: „Pa pogledaj na šta ličiš, nemoćna si, jadna i otužna!“ Ok, fer plej sa unutrašnjom ja u tom momentu ne postoji. Nisam znala bolje, nisam umela da sebe podržim, nisam tražila pomoć. Ali, nakon dovoljno vremena, jesam otišla da nadogradim šiške, jesam se ofarbala u boju čokolade, jesam našla terapeutkinju i JESAM nastavila dalje. Dok gledam kako gusti pramenovi padaju na pod, gledam jedno ružno pače koje će vrlo brzo postati prelepi labud. „Vrlo brzo“ će njoj delovati kao decenija, jer tuga nekako uvek traje duže nego sreća.
Ipak, postoje putevi koje moramo preći sami.
Postoje staze koje su prepune trnja, a naša nespremna bosa stopala moraju ići preko njih, postoje… I da u životu je ok pasti na popravni, samo vas molim, ne ponavljajte razred, jer jednom su šiške, a posle Britney Spears.
Vaša glava je vaša, baš kao i srce, srećom kosa raste, a srce zaraste, bitno je da nastavite dalje.
Izašle smo zajedno iz salona, ja sa deset godina manje, ona sa osmehom osvetnice, ili sam ja možda pogrešila, možda je samo u pitanju Tik Tok trend, a ja ona koja previše razmišlja…
Kako god, šiške ne volim!
Vaša,
Foto: Profimedia
