Otrovom se ne leči, kao što se zlobom ne dolazi do sreće.
Danima, a za današnje vreme, reklo bi se predugo, slušam i gledam komentare na Madonnin „pilowface“ izgled na Grammy događaju. Dosadno je i meni, koliko i vama verujem. Dušebrižnici, jelte, po milioniti put u odsustvu bolje ekskluzive srljaju u propast novinarstava baveći se stavljanjem na stub srama šezdesetčetvorogodišnje (malo je reći) pop ikone.
Ne morate biti nimalo informisani, sve da ni televizor nemate i živite na Tibetu, da eventualno mazite kravu pokraj prašnjavog puta u Indiji, jednostavno malo ću pogrešiti ako kažem da možda 10% populacije ne zna ko je Madonna. Tema i naslovi na račun njenog izgleda i ponašanja su buknuli do granica najvećih svetskih katastrofa pa se zapitah – odakle smelosti? Na pamet mi ne pada da vas edukujem o njoj, da vam iznosim statistike njenih uspeha, skandala, humanitarnih poteza, niti istoriju nastajanja prve kontroverzne pop ikone, NE.
Ono što mene zanima u vezi ovog momenta (koji nije ni prvi ni poslednji na svetskom zvezdanom nebu) je da li bi iko od pomenutih kritičara, kada bi bio ispred Madonne, IŠTA rekao njoj u njeno prepumpano lice? Sama reč smelost govori da nešto SMEte, osmeliti se na neki potez…
Koliko su svi hrabri ispred svojih tastatura ili ekrana telefona, iza svojih lažnih twiter i instagram naloga, da li je vaš alterego ovladao vama? Da li biste voleli ipak da ste ono šta niste, hrabri, smeli i direktni.
Moć trača
Trač je kao snežna kugla koja se volšebno pretvori u lavinu, odjednom od bake nasleđenog stana na Senjaku od 37 kvadrata, na twitteru sam postala vlasnica vile na Senjaku u kojoj se održavaju korona žurke (a ja nisam baš neka JAVNA ličnost)! Pokušala sam da dođem do načina i razloga kako se to dogodi…
Sve i jedan profil koji je razglabao na temu, mog izgleda, vlasništva hotela, brakova, bili su sa lažnom slikom, lažnim imenom nekog crtanog junaka ili takozvanim pseudonimom. Svi negativni, uvredljivi komentari koje redovno dobijam na Instagramu takođe su isključivo sa lažnih i zaključanih profila, koji me naravno i ne prate. Pitanje eskalacije „hrabrih“ ljudi se poteže dakle od postojanja društvenih mreža. Zanima me, fenomenološki, da jedna reč zlobe nosi 1000 kalorija u plusu da li bi ta osoba promislila pre nego se za jedan dan ugoji 1 kilogram? Mislim da bi potreba za zlom bila automatski suzbijena, isto kao i kada bi se ta osoba našla ispred vas sa mogućnošću da vam lično kaže da ste „silikonska nakaza“.
Razumevanje u različitosti
Jasno je da se ni vi ni ja ne dopadamo svima, da svi imamo potpuno različite načine odrastanja, primarne porodice i vaspitanja, dakle različiti su nam i stavovi, ideje lepog, manje lepog i ružnog. Da li nam to daje za pravo da mrzimo, osuđujemo i mazohistički gledamo u tu osobu dok razvijamo klupko animoziteta do granice opsesivnog pljuvanja ličnosti, koju NE POZNAJEMO? Ili je lek da zalijemo svoje cveće u bašti našeg nimalo savršenog života, oplevimo svoje dvorište i popijemo dozu SEBE? Otrovom se ne leči, kao što se zlobom ne dolazi do sreće.
Niti jedna osoba na ovoj planeti ne želi da bude omražena, neprihvaćena ili povređena, jasno je da ovaj tekst neće pomeriti planinu, niti je to moj cilj, ali možda da na jedan tren zastanete i promislite, pre nego otkucate uvredu nepoznatoj osobi.
Teret javnih ličnosti
Biti na bilo koji način javna osoba povlači i sjaj i očaj. Slažemo se da su mane i vrline u tom slučaju i pod reflektorom javnog mnjenja, pod lupom javnosti i medija, međutim čini se da se više „uživa“ u padu ili sunovratu no u uspehu i sjaju. Nekako prsti lakše otkucaju uvredu i osudu, nego pohvalu i podršku…
Sigurna sam da ste bogzna koliko puta imali potrebu da se izjasnite povodom nečijeg izgleda ili načina oblačenja u komentaru na nekoj od mreža, pa ste ipak odustali. Ja bar jesam!
Chiara Ferragni x Sanremo
Chiara Ferragni je na San Remo festivalu imala moćnu poruku! Svaka haljina koju je to veče iznela je bila Dior kreacija i svaka je imala svoju temu. Pre svega ja nisam njena obožavateljka, njen stil je odavno za moj ukus mlak. Pratila sam je dok je blogovala, nastavila sam da je pratim jer se divim njenom uspehu, porodici, majčinstvu i poslovim uspesima. Komentari koji su maliciozni, seksistički, pre svega su osuda njenog stila kao „jedne majke“.
Ko tačno piše zakone o tome kako se oblače majke? Da li neko treba da mi kaže da se mini suknja ne nosi posle četrdesete? Da li posle dobijanja deteta prestajemo da živimo kao pre? Uspeh se ne prašta, a Chiara je u saradnji sa Dior modnom kućom istinski OBJASNILA!
Jedna od haljina je na ideju njenog menadžera, crnim perlicama na belom platnu bila izvezena komentarima mržnje kopiranim direktno sa njenog instagrama! Ono šta sam ja pročitala između redova, a nadam se i drugi koji su propratili događaj je „Ja sam majka, ja sam supruga, ja sam ranjiva, ja sam voljena, ja sam žena, JA SAM CHIARA“.
Ja bih samo dodala da, javna ličnost nije isto šta i javni toalet, čak i javni toalet se plaća pre korišćenja.
@dior
Foto: Instagram
