SREĆNI SUBOTOM
„Opet si mi doneo hrizanteme!“ Vikala je iz kuhinje, dok je seckala paprike za sataraš, Gordanino omiljeno jelo. U stvari jedino jelo na koje se nije namrštila. Naslonjena na klizavu kuhinjsku površinu sa oštrim sečivom u levoj ruci, žmirkala je i upijala poslednje trzaje oktobarskog sunca. Mrzi centar grada, taj jebeni krug dvojke uvek joj je bila adresa za cinične umetnike, skorojeviće i siromašne naslednike, koji eto baš nikako iz navike ne mogu da pređu most.
„Nikola ne pravi se gluv, uostalom, ako toliko voliš ovo seljačko cveće, stavi ga u tvoju radnu sobu, pa se davi u pogledu i mirisu.“ Kako uvek uspe da ne čuje ono šta mu ne odgovara? To je magična moć, taj selektivni sluh…
Baca nož u sudoperu otire ruke o krpu i tabana bosonoga ka radnoj sobi.
„Pusti mi Ninu Simone na vinilu i drži ovo grozno cveće, znaš da sam rekla margarite bele i nijedne druge, namerno me zajebavaš danas!“ Gleda je… Oči su joj za nijansu tamnije kada je besna. Nekim neartikulisanim pokretom ruke stavlja pramen kose iza uha, grudi joj se nadimaju, a nosnice šire kao kod bika koji će svakog trena poleteti ka crvenom plaštu toreadora. Bože koliko je lepa.
„Lala, zašto se srdiš, znaš da na Kaleniću oni prevaranti prodaju subotom bofl, samo su hrizanteme bile sveže!“
„Skorojeviću!“ okreće se na peti dok joj haljina skoro pa ostaje na podu, „Kalenić“ frkće kroz zube .“Ko još normalan ide na taj vašar sponzoruša i lopova?“
Gordana dolazi na ručak i ništa nije kako treba, njena kompulsija nadjačava realnost. Subota je i ništa nije savršeno!
Lala, čuje u pozadini Little Girl Blue i nastavlja da secka povrće. Preciznim pokretima odstranjuje delove, kao da izvodi najzahtevniju operaciju na otvorenom srcu.
Nikada joj nije bilo jasno to srpsko pravilo da se snaja i svekrva ne vole! Izgleda da je tu mnogo više takmičenja nego na Olimpijadi. Prvih godinu dana, godpođa majka je čak spočitavala i za marku praška za veš, izbor čaša za vino, pa čak i otirača ispred ulaznih vrata! Jer, ko pobogu stavlja otirač za cipele sa cvetnim detaljima. Kako je neprikladno otirati blato o cveće! Nabirala je nos kao mali hrčak čak i u momentima kada je Lala ređala nedovoljno uglancan escajg. Supa je uvek bila „pomalo“ mutna, povrću je uzela dušu pečenjem, a pile je očigledno bilo kljukano kojekakvim hormonima i antibioticima. Srećom kao i svaka zaštitnički nastrojena majka sina jedinca, iako u kasnim šezdesetim, imala je ozbiljnu karijeru advokatice, pa je jednom u dve nedelje mogla biti otrpljena…
Nikola je na sve to gledao sa dozom humora…
Šalio se kako u ovom sportskom takmičenju jedini dobitnik je on. Penje se na prste da dohvati beli uštirkani stoljnjak, kobaltno posuđe spušta nežnije nego novorođenče, razmišlja o tome šta je sve spremna da istrpi zbog ljubavi. Niko joj nije rekao da uz to vitko telo, toplo srce i lepo lice ide još jedno ne tako zanimljivo, a još manje prijatno biće, one koja ga je teškom mukom rodila i SAMA odgajila…
Da nažalost tata je otišao iznenada i prerano – u Lalinoj projekciji, taj čovek se spasio! Mada Nikola tvrdi da su se neizmerno obožavali. Hmmm, možda je zbog toga toliko ljuta na ceo svet, njih mladih i zaljubljenih? Mleko za koh je naravno iskipelo i napravilo onaj ušećeren miris koji je seća na njeno detinjstvo u Splitu… Miris vanile širi se celim stanom, nervoza izalzi iz svake njene pore, jebiga ništa nije kako treba! Žile joj iskaču po čelu u još jednom naletu besa. Svaki ručak kod njene svekrve je pravi mali spektakl. Aperitiv i predjelo, prati supa koja ima teksturu i izgled najprovidnijeg šardonea sa u milimetar tačno isečenim, naravno domaćim rezancima! Dva glavna jela, sa uvek savršeno pripremljenim povrćem, Crepes Suzette omiljeni desert njenog jedinca, a sve to propraćeno dekoracijama i muzikom kao da sutra ne postoji…
Kako se takmičiti u igri u kojoj se pobednik znao davne 1976. u Zemunskoj bolnici. Jedna je majka!
Odjednom,njegove ruke su na njenim bokovima:
„Lala opet ne nosiš gaćice.“ Okreće se nežno prema njemu, gleda ga duboko u providno plave oči, sklanja mu naočare i naivno ga ljubi u vršak nosa.
„Čemu služe objasni mi? Ako moram da trpim taj oklop pet dana u mesecu, ne moram stalno, tebi služe da drže ovo…“ upire kažiprstom u smeru njegovih prepona, smeškajući se zavodljivo.
„Meni stvarno nisu potrebne“.
U trenu se priseća kako je jutros imala to svoje malo perverzno zadovoljstvo kada je kroz Kralja Petra išla da kupi cigarete dok joj je povetarac milovao butine, da… nikada neće nositi gaćice.
Ljubi je u ključnu kost, pomera joj kosu boje kestena koja kao da sa jeseni dobije neki crvenkasti ton, podiže je na mali drveni sto, svilena cvetna haljina je na podu. Razdvaja joj butine i prstima miluje malu tetovažu između grudi.. gricka joj ušnu resicu dok se poigrava sa njenim usnama boje trule višnje, želi je, koliko i ona njega… Njegova Lala. Dok se prepliću zvuk vinila, jeka Lalinog vrhunca i ulična buka, zvono na vratima ih vraća zajapurene u sada.
„Dodaj mi haljinu kretenu, došla ti je majka!“
Gleda je tako nezakonito slatku, grize je za rame i vezuje joj haljinu. Briše zamagljene naočare…
„U pravu si sve je mnogo lakše bez gaćica“.
Ona se osmehuje dok preliva kolač vrelim mlekom, okreće se preko ramena: „Nikola, stavi one predivne hrizanteme na sto“, jer sada baš je briga za sve.
Foto: Profimedia
