Journal kolumna: SVINJAC

Svinjac

Ova kolumna bi mogla da počne i završi jednom jedinom rečenicom: „Nikome ne dajte drugu šansu.“

Znam, rigidan stav, ali provereno tačan.

Da, mogla bi da počne i tako što ću reći da mi je žao što ne mogu da budem Vedrana Rudan i da uz sijaset iskrenih psovki i surove istine počnem i završim ovu tužnu priču.

Nažalost, nisam Vedrana, pa će biti manje psovki, više reči samoosude i ponajviše istine.

Kada je Keri u svima nam dobro poznatoj seriji Seks i grad, preslatkog i svakoj majci dragog Ejdana onoliko puta bacila na kolena, a onda mu svoju krhku ruku pružila da ga rehabilituje, mali deo mene je vrištao: „Nemoj Ejdane, najebaćeš ponovo.“

I tako i bi!

Nadrljao je toliko puta, da mislim da je zaslužio epitet rezervnog igrača kog ubacuju samo kada su baš svi premoreni i povređeni, a utakmica zasigurno neće doneti pobedu timu Keri.

Da, da, rehabilitovali su i tog nesrećnika kroz nastavak serije, ali ne lipši magarče do zelene trave, koga to zanima?

Kome treba ta ruka utehe, ili utešna nagrada?

Jer, ako nisi bio broj 1, svi brojevi posle tog su samo kilav pokušaj života, da nas ubedi da za sve ima nade

A, ima li je?

Ako ste ikada bili na selu ili nekoj vrsti seoskog imanja, verujem da ste videli svinjac. Svinjac je ograđen, ima vedro i u njemu žive svinje. Ako ima potrebe da ulazite u taj prostor, prvo šta treba da znate je da tu dosta smrdi, govana ima na sve strane, a i svinje nisu probirljive, jedu sve šta se stavi pred njih.

Zato često čujemo da za neke ljude kažu da su svinje.

Kako je život tako osmišljen da smo dosta u kontaktu sa raznoraznim ljudima, namesti se i da upadamo u kočine (drugi naziv za stanovanje svinjske populacije), a i da ugazimo u govna.

A ja sam, izgleda, životno odbrana da budem čest posetilac takvih lokacija.

Tako je – ovde dolazimo do izbora, lekcija i sudbine.

Ni sama ne znam koliko sam puta sebi obećala da se neću vraćati na staro, bodrila sebe rečenicama koje sadrže: „Ljudi se ne menjaju, ko te jednom prevari, opet će, lažov je uvek lažov, ne bacaj bisere pred svinje“, ali i onu najdražu – „stavi svinji cilindar, džaba viri njuška!“

Ali, stari dobri strah od samoće, vera u bajke, usamljenost ili nešto peto, jednostavno me obmanu, a ja sebe samoobmanem.

I da, zaista sam mislila da postoje priče sa drugim srećnim krajem i da je zaista nada ono šta čovek poslednje gubi.

Okej, priznaću da sam od onih koji vole „svima da dokažu!“

Naravno, dobro je dokazati neku naučnu teoriju, jer se ona bazira na činjenicama, jer ona nečemu doprinosi, dakle nauka – ali da li je tako i u životu?

Činjenica je da se ljudi ne menjaju, da će svinja i sa lepim šeširom, novim sakoom i cipelama zaista ostati jedna obična svinja!

Pa zašto se onda trudimo?

Ako zanemarimo strah od samoće i sve ostale navedene stavke, pa čak ubacimo i fantastičan seks i možda neke nijanse koje nam razvlače osmeh, verujte, za čas će u treptaju oka iskočiti neki kukuruz zaglavljen između zuba i shvatićete da je pored vas isti onaj koji vas je lagao, varao i povredio.

Još gore od svega je, što će ovog puta boleti više, boleće vas ego, boleće vas svi oni koji su rekli: „Nemoj Ejdane“, boleće vas što ste jebeno opet vi dokazali da bajke ne postoje!

Onda ćete biti ljuti, jako ljuti, ljući nego ikada pre, jer opet ste sami seli na vruću ringlu, a sada nemate pravo da viknete jaoj!

Nemate pravo, da!

Jer, svi su vam rekli, a vi ste gurnuli čećernu vunu u uši, roze naočare na oči, a cveće pod nos, da ne osetite smrad.

Negde u dubini solarnog pleksusa znali ste, ali nekako jednostavno verujete, da ako ste vi toliko srećni, ma nema šanse da to umišljate. Jer sreća se ne umišlja, nju jednostavno, osećate, živite. Da, odlično ste naučili lekcije prethodni put, malo ste obazriviji, malo manje verujete, malo ste spustili kriterijume, jer ipak, prilagođavanje je ono šta čini jednu vezu. Primetili ste koliko je sve opuštenije kada ste vi opušteni. Prihvatili ste različitosti, asimilovali se sa potrebama, naučili da kontrolišete impulse!

Greška!

Velika životna greška! Za koji moj vi imate i čemu da se prilagođavate? Vi ste upravo ono šta jeste sa svim vašim tantrumima, sa svim vašim željama nadama i potrebama, kao što je to i osoba preko puta vas. Lagati sebe, da bi onaj preko puta živeo svoju istinu? Bravo glupačo.

Lažov će uvek biti lažov, oni ne lažu iz moranja, ljudi lažu iz potrebe da sačuvaju sebe, da se zaštite, ali ako niste u ratu ili na osuđeničkoj klupi – čemu laganje?

Ah da, prevara, tu najčešće mora da se laže.

I eto ga, jebi ga, došli smo do one bolne suštine, gde mi krvari srce. Znam, i vama, naravno.

Ma da, jasno je, krvari ego, ali nekako ne umem da razdvojim ta dva, jer tu je bes, potreba za osvetom i sve šta ide uz to. Prevara je, znate, kao jedan ozbiljan cunami, nosi sve pred sobom, učesnike, okolinu, prijatelje. Obriše u nepovrat, veru, nadu, istinu.

I na kraju, uvek ono jeftino pitanje – zašto?

Vidite, na to nikada nećemo dobiti odgovor, jer tu pravog, tačnog, konkretnog odgovora i nema.

Svi učesnici su, jelte, tužni, krivi, pa možemo reći uhvaćeni kao jelen pred farovima.

Da, takođe je i neprijatno!

Svima je malo i neprijatno, jer niko nije planirao.

Sada postaje i smešno, znam, ali kako objasniti onaj osećaj kada se svi pomalo stide.

Neko jer je verovao, a nije trebalo, neko jer je uhvaćen sa rukama u tegli marmelade, a neko jer je jednostavno javno osramoćen. Ali, mleko je prosuto, krava je opet šutnula kofu i sada nema nazad. Znam, znam, ona je kurva, on je svinja, vi ste budala. Ili, ona je samo kolateralna šteta jedne budale, a vi ste srećni što ste imali gumene čizme kada ste zagacali u kočinu punu govana.

Jedno crevo sa jačim šmrkom će sve to oprati, jedno sunce će vrlo brzo te čizme osušiti, a vi, ili ja u ovom slučaju, ne zalazite više među stoku, ako već niste poljoprivrednik.

Iako mi je prijatelj advokat pre neki dan rekao da zdravlje i muškarca nikada ne proveravate, jer ćete uvek naći nešto, ja vam kažem, verujte svojoj intuiciji!

Jer, ako sumnjate uvek je da!

Do sledećeg čitanja,
Vaša J.

Foto: Profimedia