Odavno ne čitam novine, trebalo mi je mnogo vremena da se izopštim iz tog kruga. Kruga u kome se osećamo kao hrčak koji se vozi po njemu, a ništa se ne menja. Naslovi su komplet imbecilni, sa pokušajem da nas od osećaja radoznalosti i želje za informacijom na kraju dovedu do blage anksioznosti ili depre. Gutala sam nekada davno ta slova kao gladna životinja parče mesa, a tako sam se i osećala nakon čitanja većine tekstova…
Jednostavno sam prestala, isključila sam deo koji je radoznao, namestila sam filtere koji odbacuju senzacionalističko đubre. I iskreno odmorila sam se!
Instagram kao takav nudi ono šta nam treba.
Retko mi se pojavi nešto šta me ne zanima, a svi znamo da je to moda i hrana, ok nećemo se lagati i neka fina vina i rakije. Pojave se tu i tamo poznati performeri, razni holivudski tračevi, ali crna hronika i glavni akteri iste me odavno zaobilaze… I tek tako nekom logikom algoritma iskočiše mi vesti o Pi Didiju. Ako imate bilo kakav prozor u svet informacija, sigurna sam da ste već prežvakali ceo slučaj.
Za vreme korone imali smo priliku da posvedočimo mnogim teorijama zavere… Na kraju, kada su Epstina pronašli obešenog u njegovoj ćeliji, shvatili smo da tu nije bilo ni teorije ni zavere, već potpuna i gola istina.
Ovo gola se može slobodno doživeti i bukvalno, jer seksualne igrarije perverznih matorana svakako su GOLE. I tako redom čitajući, a pomalo žmireći kao kada gledam horor scenu, vidim potpuno isti scenario kao kod pokojnog Epstina. Razni moćnici Holivuda orgijaju, sa mladim i lepim devojkama i mladićima. Naravno drogirani i pijani. Jer kako drugačije?
Sve to uredno zabeleženo kamerama uhapšenog Didija, što je kasnije arhivirano i po potrebi korišteno za ucenjivanje, onih koji su mislili da su toliko MOĆNI. Pedofili, narkomani, perverznjaci i ostala gomila sa dna kanalizacije, koja hoda crvenim tepihom i mami na uzdahe.
MOĆ
Mamac kome retko ko odoli. Nešto što nas mami kao sijalica leptira. Nažalost, one koji su krenuli ka tom sjaju vrlo često i spali. Sam opis tih žurki je meni bio nebitan. Da, svi su u belom, svi piju šampanjac, brčkaju se u bazenu, slika uspeha, zar ne? Želite biti deo toga, u nadi da ćete upoznati nekoga, ko će vas preporučiti nekome, a onda ćete vi tako lepi i talentovani USPETI.
Jasno je da put do uspeha ne vodi liftom, već stepenicama. Naravno, desiće se ponekad i da se sapletete, pa se skotrljate malo dole… Namestite krunu i krenete dalje, zar ne? Ali, šta ako taj neko ima snimak vas u grupnom seksu, kako se drogirate ili najcrnje, da su u sve to bila upletena i deca? Da, onda su vaši ulozi bili preveliki, za to malo slave i moći, zar ne? Postali ste rob sopstvenih želja, a znate da ste prodali dušu đavolu i da nema nazad. Ovaj ceo skandal se desio tamo negde, u kako kažu bolesnoj Americi.
Da li zaista verujete da se to ne dešava u vašem, mom okruženju?
Da li mislite da je oko nas moć besplatna? Da li zaista najtalentovaniji i najuporniji uspevaju? Nije li nam slučaj vlasnika škole glume dovoljan? Sigurna sam da ne postoji nijedan segment javnog života koji je blagosloven isključivo uspehom, vrednih, radnih i posvećenih…
Ima ih koji su i tako uspeli, ali malo u odnosu na one koji su morali da kleknu pred čiku sa rogovima. Nije dovoljno biti uspešan, mora se biti i moćan, zar ne?
EMOTIVNI AUTIZAM
Tako bih opisala stanje svesti ljudi danas. Aseksualni muškarci, koji svoju impotenciju leče raznoraznim drogama. Očajne žene koje histerija razvaljuje, jer kao što znamo ta bolest nastaje zbog NEMANJA seksa. Deca koja opijeno zijaju u TikTok kao stado ovaca. Stanje akutne nesvesti koja nas sve trpa u hroničnu apatiju…
Juče mi je Anika objasnila da je na svim mrežama hit Olivera Ćirković koja je napisala neku bajku o Pink Panteru, sa željom da joj kupim tu knjigu. Da, moja ćerka od 10 godina je mislila da je ispovest jedne robijašice, neka bajka… Kako je došlo do toga? Ušla sam na TikTok i za malo se onesvestila. Deca od 12/13 godina na Sajmu knjiga se snimaju pored velike zvezde Olivere uz trending hit pink panter, a tašne leptir mašne… Gde su roditelji te dece?
Od te spisateljice, nisam očekivala da ih potera na štand sa dečijim knjigama, ali od nastavnika koji su ih doveli na sajam očekivala bih bar da ih nateraju da zaobiđu takav sadržaj. Ispovest pljačkašice zlatara, koja je pola života provela iza rešetaka, uz bajkovitu priču o njenim košarkaškim uspesima, ni pas sa maslom ne bi progutao. Uostalom kada je već pogrešila, a imala bogomdan talenat za košarku, pa zašto nije otvorila školu košarke za decu i time pokazala da je uspeh i moć u sportu? Ne, ona je izdala tri knjige o lopovluku…
Da, te knjige neko kupuje. Ne osuđujem Oliveru što je svoje grehe pretočila u knjigu, ali ako piše dobro kao što krade, bolje da napravi blog o kuvanju… Bezbolnije je za sve. I tako na kraju dana imamo gomilu alavih i gramzivih likova, koji u trci za moći, sapliću se i posrću, dok u padu, na dno vuku sve oko sebe. Jer kada tone brod, pacovi ga prvi napuštaju. Ne verujte nikome ko vam kaže da je moć nešto lepo. Moć je sinonim za gordost, ma za sve smrtne grehe, a nadam se da znate koji su?
ŠTA KUVAŠ?
Uostalom, život je kao kvalitetno jelo! Ne možete napraviti Beef Welington, od jeftine svinjske kolenice! Pazite šta stavljate u vašu šerpu, jer to ćete VI i pojesti na kraju dana. Ako, trpate jeftine sastojke, a mislite da ćete zamaskirati začinima, verujte mi varate se. Žilavo meso se teško žvaće, a još teže vari.
Takođe vodite računa i sa kim sedite za stolom. Ako vam je društvo loše, nema te hrane u kojoj ćete uživati. Za kraj najbitnije, vaša šerpa je samo vaša i niko vas ne može naterati da u nju trpate ono šta stoji prvo u izlogu mesare. Izbor je vaš, baš kao i život koji živite. Možda vas nikada nije snimila nijedna kamera, ali šta ćemo sa onim što vi sami znate? Da, treba živeti SA SOBOM.
