MOĆ
Dok nas obuzimaju misli ili nam se dešavaju te nepredvidive situacije, zaboravljamo koliko smo u stvari bahati prema sebi. Koliko nam života promiče zapostavljajući one situacije na koje možemo da utičemo, jer smo lenji. Dane i godine provodimo u statičnom stanju letargije, dopuštajući sebi lenjost. Od lenjosti, fizičke i mentalne, nema gore bolesti. Niko od nas se nije rodio debeo, tužan ili siromašan. Svima nam je dodeljena ista karta, karta života. Pa zašto onda dopuštamo da mislimo da je neko drugi kriv? Zašto dozvoljavamo da prođe pet Božića do početka zdravije ishrane i treninga, da čekamo da suprug prestane da nas vara ili da prekinemo neki odnos koji traje iz navike? Zašto smo uporni u samosažaljevanju zbog nekog pogrešnog izbora? Koliko ćutanja će nas naterati da progovorimo, pre svega zašto se plašimo da je prekasno? Prekasno je jako teška reč, zar ne? A, verujte mi čekajući da nas obuzme hrabrost, ponekad zaista i bude – prekasno.
Jer, naša moć je ista kao i moć prirode, samo se priroda nas ne plaši, a mi?
Plašimo se šta će reći drugi, plašimo se da ne povredimo osobu preko puta sebe, sebe držeći u ulozi žrtve? Lažemo, boreći se za istinu? Patimo da ne bi neko drugi patio? Bravo, budale.
Plašeći se samoće živimo usamljeni?
Koliko samo ljudi poznajem koji žive potpuno depresivni u zajednici da ne bi bili sami.
Zamislite da ste pas?
Vaš vlasnik odlazi u drugu zemlju, ostavlja vas kod novog predivnog vlasnika.
Jednostavno, navika će vas dovesti do par dana patnje, malo prilagođavanja novoj sredini, a za mesec dana nećete više biti tužni, već možda i srećniji u novoj etapi života. Da, psa niko ne pita, on je vlasništvo, zar ne?
Super, tako je, ja imam psa, ali zašto bih ja mislila da sam bolja od nje? Pa, zato što ja mogu da biram, zar ne?
I pored mogućnosti izbora, ja biram da živim kao pas?
Dakle biram da preko puta mene sedi neko sa kim ne želim da sedim, spavam pored nekoga kraj koga ne želim ili idem na večeru sa nekim sa kim ne želim da jedem? Još jednom – bravo budale. Naša moć je upravo mogućnost izbora, a za tako nešto potrebna je hrabrost. Sve za šta se uhvatimo u životu je rizik. Ako već rizikujete, pa kladite se na sebe, pobogu. To se ne zove sebičluk, već igranje na jaku kartu. U životu je bitno da ne izgubite sebe. Mnogo puta mi se dogodilo da odlutam i to ne na kratak period. Izgubim sebe potpuno, prihvatim neke situacije iz raznih strahova, stečenih navika ili kopiranjem situacija iz primarne porodice. Međutim, ako mi unutrašnji instinkt napravi nemir u solarnom plexusu, znam da je došlo vreme da se borim za sebe. I te borbe su verujte jako teške, mnogo teže nego što sam mislila da će biti.
BOJNO POLJE
Ne možete biti dobar ratnik, ako ste ceo život sa glavom u pesku čekali da nešto prođe. Doduše, nekoliko puta će i proći, ali kada vas pogodi pesnica života nespremne i neobučene, nokautiraće vas. Ja sam birala svoje bitke, kažem, nije ih bilo malo, nisu bile ni lake, ali na vreme sam shvatila da život nije bajka, da ne postoji besplatna večera, kao ni dobitak bez ulaganja. Takođe sam naučila da i previše ulaganja najčešće donosi gubitak, ako ulažem na ćopavog konja. Sažaljenje sačuvajte za beskućnike i nezbrinutu decu, oni koji stoje prekoputa vas ga ne zaslužuju, jer su, verujte, sposobni da vas povrede potpuno isto kao i vi njih.
I jedno sjajno pitanje, koje me uvek motiviše i koje sam odavno naučila iz knjige Umetnost Ratovanja:
Šta biste sve bili u stanju da uradite, kada biste uradili sve što možete?
MOŽETE MNOGO
Prestanite da se plašite promena, sneg ne pita da li sme da padne, sunce svako jutro izlazi bez dozvole, vatra vas ne pita da li sme da gori, pa zašto onda vi čekate da nešto uradite za sebe? Ne učim vas da budete bahati i arogantni, već dobri prema sebi. I kao što je vaš partner zatražio razvod, a vama to zaista nije odgovaralo, tako i vi nastavite dalje, jer vama to odgovara. Ili vam više odgovara da sedite sa slinama na vašem rukavu i hamburgerom u ustima čekajući da on shvati kako ste vi ipak bili bolji? Bolji kome? Budite dobri sebi. Uloga žrtve je patetična sama po sebi. Vi se niste rodili slabi, vi ste oslabili. Oslabili ste jer ste išli linijom manjeg otpora, izbegavakući konflikte i žmureći dok se ispred vas odigrava život. Mislili ste da ako dovoljno puta izbegli borbu u ringu, ne može da vas sačeka ulična tuča? Nažalost nije tako, ja sam to naučila na teži način. Ne izazivajte borbu, ali uvek budite spremni na nju. Setite se da su sitna slova u ugovoru najopasnija. Tako je i u životu, neprijatelj je u sitnicama.
Ako već morate nešto da menjate, menjajte sebe, jer na ovaj svet ste došli sami i goli. Upravo ćete sa njega tako i otići.
I baš zato budite živi dok živite, budite i vatra i led, a ne prolećni povetarac koji svima prija, ali ga se na kraju niko i ne seća.
