Journal kolumna: ZLATNI (KA)VEZ

Utorak, 18. aprila 2023.

Kofein, užasno prekopotreban, i ni malo zanemarujući u mom životu. Ako prve dve kafe, naravno isključivo na prazan želudac, ne odrade svoj zadatak, umem da pribegnem i energetskom napitku, koji po svojoj marketinškoj verziji daje i krila. Ta krila mi ponekad pomognu da odletim, samim tim i nekoga izbavim iz zlatnog kaveza mojih prezahtevnih potreba. Sve počinje kao lepi zlatni vez, a na kraju je kavez. U krugu malih mentalnih poremećaja, sa moje dve najbolje drugarice analiziram sve od šta bi bilo kad bi bilo, do zašto je bilo kada je bilo.

View this post on Instagram

Muškarci su jednostavni?

Kompleksnost celog razgovora lako bi bila objašnjena u jednoj rečenici, bio je ugušen. I sve bi bilo jasno, tačno i precizno, da mi nismo ono šta jesmo, a znamo da gušiteljke nismo! Maliciozno će zvučati, ali pun mi je nos proseravanja i saveta, pun mi je i kofer cepanja atoma i analiza bogom danih muškaraca i toga šta oni misle.

Posebno mi se okreću očne jabučice nepovratno na gore kada ispred mene neko izgovori muškarci su jednostavni! Da, izuzetno je jednostavno zaključiti da je u velegradu kao što je Beograd to sranje od odnosa formirala matematika i statistika! Mnogo je više slobodnih žena, znači ponuda je ogromna, što znači da cena robe i potražnje pada. Da li sam nas upravo nazvala robom, nisam, tačnije nisam ja ONI SU!

View this post on Instagram

U petak sam sedela u jednom popularnom beogradskom restoranu, stolovi su bili prebukirani polnom određenošću. Od dvadeset stolova po mojoj proceni, dva su bila polno mešovita a ostali strikno muški ili ženski. Odviknuta od takvog rasporeda, samo sam posmatrala. Nakon dva sata analize i prevelikog računa otišla sam kući i počela da pišem.

Sve moje veze (u to ubrajam i brak) su počinjale bez ikakvog uslovljavanja, sa puno (možda) i previše slobode i bez preteranog pritiska, zajedno smo odlučivali o toku, uz emotivnu partnersku podršku, avajjj.

Kada zlatni vez postaje zlatni kavez?

Kada odnos u kome je sve sjajno, optočeno zvezdanom prašinom, postaje samo prašina na koju neko dobije alergiju? Da li je istina da muškarci vole kučke? Da li je emotivna manipulacija ono šta vezu, za nas žene čini kvalitetnijom? I najbitnije pitanje je šta iz svega toga mi žene dobijamo? Pa da počnemo tamo gde jesam, od kraja.

Svi smo različiti, ali to nikada neće biti opravdanje, jer tema je veza dvoje zrelih ljudi, dakle jasno je da smo zajedno, bili različiti ili ne. U nekim ranijim godinama, različitosti su i mogle biti primamljivije, tako smo upoznavali sebe, kroz naše dijametralno raličite partnere. Učili koje odnose možemo da trpimo, takoreći gde možemo ili treba da se prilagodimo, a iz kojih bežimo glavom bez obzira.

Takođe u tim ranijim godinama, igranje igrica, nejavljanja na telefon ili neodgovaranja na poruke su umele da podgreju i užare emocije i daju neke kratkoročne varnice ili zapale vatru, naglasiću u nekim ranijim godinama.

Neko se umori, neko pogreši, neko izgubi.

Slala sam sama sebi ogrome bukete (svakako obožavam cveće), pisala ljubavna pisma i ostavljala ih da ih ON vidi, čak i ljubavne sms/ove sa tajnih telefona, ne bih li učinila dečka ljubomornim i voljnijim da se bori za mene. I verujte uspevalo je, ahhh i te kako. Ženski mozak je, priznaćete, nenadjebiv kada je ljubavna borba u pitanju. Takođe, karta nezainteresovanosti ili nedostupnosti je bila moja uža specijalnost, malo me ima, malo me nema, malo imam vremena, pa sam odjednom pozvana na sve prestoničke žurke i party/je, na koje jelte moram sama. Sve vreme sam igrala igru, a priznajem, u tom momentu nisam znala da ću biti nadigrana. U svakom takmičenju bilo ono mentalno ili fizičko neko se umori, neko pogreši, neko izgubi.

Kavez

Naučene smo da je ljubav takmičenje, da moramo da se borimo, da ćutimo kada su oni umorni, da ne pitamo mnogo kada se njima ne priča, da ne forsiramo, da budemo nedostupne, intrigantne, tajanstvene, da budemo dame i šmekerke, drugarice i ljubavnice, rame za plakanje i navijačice u njihovim poslovnim pobedama.

Izdepilirane i pohotne, spremne da od tri sastojka spremimo brzinski obrok, elokventne poznavateljke moderne umetnosti, a možda i poznavateljke piva u lokalnom pabu, pre svega naučene smo da izgubimo sebe da bi imale njih! Dati nekome osećaj lažne slobode, oduzima nama pravu. Jer bogom dani muškarci će možda taj tanki vez doživeti kao kavez i otvoriti vrata krletke.

I taman smo naučile prvu postavu KK Partizan, ukapirale da je njegova mama pravila prženice na pek papiru u rerni, a dok se pije jutarnja kafa sluša se džez, upoznali ste sve njegove prijatelje, moguće i roditelje, pomogli ste i mami da spremi slavu, a sestra vam je namignula u stilu „ti si ta“ kad ono… Isplanirali ste letovanje sa zajedničkim prijateljima, a niste ga pitali, sjebali ste se. Zaboravile ste da ubacite njegovu ćerku na spisak putnika, a još na sve to ste počele da izgovarate MI u svakoj drugoj rečenici. Počele ste da pitate kada će doći na ručak, koji ste sa ljubavlju spremale bar dva sata, jednostavno počele ste da OČEKUJETE?!

Odakle vam pravo

Odakle vam jebeno pravo da od veze pravite obavezu? Ko je ukrao njegovu duhovitu, seksi devojčicu koja pravi špagu dok okreće palačinke i zasmejava njegove prijatelje i zamenio je jednom obavezujućom ženom? Gde je nestala ona koja ne očekuje, ne pita i ne pulsira. Gde je robot igračka koju je pazario na bazaru zrelih samosvesnih žena, onih koje znaju da se ponašaju? Pre svega odakle se stvorila ova nanogica i ko ju je stavio?

MI

Igranje igrica radi na određeno vreme, niko nikome nije obećan zauvek, pre svega zauvek ne postoji, bezuslovna ljubav postoji, ali samo između roditelja i dece. Veza bez obaveza ne postoji, to je MIT! Kao što ne postoji ni besplatna večera. Cena koju plaćamo je ona koju biramo, ljubav jeste dvosmerna ulica, zato ne birajmo slepe ulice!

I ne, ne volim pivo i ne želim da znam vrste koje ON pije, kao što ni on ne poznaje etikete vina koje ja pijem. I da, najbitnije od svega, zabole me! Zabole me i šta je mislio kada je rekao ovo i zašto se trza u snu i još me više zabole da li ga žulja nanogica, možda samo treba da smrša pa je neće ni osetiti.

Sloboda

I da, jesam i seksi i pohotna, ali stvarno želim da moje seksi i pohotno telo uvaljam u pesak na Grčkom ostrvu sa našim prijateljima, uostalom tako mi se hoće! Shvatih u jednom momentu da je čak i taj pesak simbol! Peščani sat i vreme koje curi, ja više nemam vremena za igre, kada mi se bavi time pogledam seriju Squid Game u kojoj svaka pobeda nosi jednu veliku nesreću.

Zašto bi mi bile Nađa Komaneči nekome, ko nas kao medalju drži u prašnjavom plakaru, bez da je napravio i jedan jedini pokret na gredi ljubavi? Mislim da je ovaj grad dovoljno oteo od nas, da je došlo vreme da MI odlučimo koga ćemo staviti u našu zlatnu krletku, pa ako ne ume da peva u kavezu, neće umeti ni na slobodi. A, šta će nam gavran, ako možemo imati slavuja? Uostalom, pevaćemo same.

Do sledećeg čitanja, vaša J.

Foto: Instagram

Piše: Jasmina Šupeljak

Journal.hr