Velelepnu prezentaciju najnovije resort kolekcije Nicolasa Ghesquièrea za kuću Louis Vuitton u Park Güellu umalo je zasenio haos.
Reč je o protestu koji je uoči defilea izbio ispred genijalnog Gaudijevog zdanja u Barseloni. Nekoliko stotina stanovnika ovog grada je negodovalo zbog drakonskih mera obezbeđenja koje su prethodile reviji, kao što je ograđivanje ulica, pa i legitimisanje i nasumičan pretres torbi prolaznika od strane specijalaca i privatnih agencija za obezbeđenje.
Bilo je to, na širem planu, i protivljenje dugoročnom planu novoizabrane gradske vlasti da Barselonu u godinama koje dolaze brendiraju kao destinaciju za luksuzni turizam. To podrazumeva i budžetski zaokret ka mondenskim manifestacijama, koji dalje produbljuje ekonomski jaz u katalonskoj metropoli. Plus, potkrepljeno argumetacijom da ta vlast poslovično zapostavlja sve obaveze oko održavanja ove Gaudijeve zaostavštine – osim kad treba organizovati neku terevenku za snobove.
Luksuz ili beda?
Okupljeni građani su nosili transparente Vaš luksuz je naša beda i Barselona nije na prodaju, te parodirali catwalk hod naočigled do zuba naoružanog kordona policajaca. Sa njima bi na trenutke ušli i u otvoren sukob, gnevni zbog saznanja da je deo kultnog stepeništa oštećeno tokom priprema za reviju…
Sa druge strane ograde parka od koga staje dah, na klupama postavljenim uz lucidne obline Gaudijevih stubova sedeli su džetseteri. Pharrell Williams, Sophie Turner, Ana de Armas. Tu je bio i Bernard Arnault, predsedavajući koncerna LVMH u čijem sastavu je renomirana francuska marka. Takođe, poznat je i kao najbogatiji čovek na svetu. Svako od njih je gotovo na ivici svojih sedišta čekao početak šoua. Istovremeno, nadajući se da neće istovremeno krenuti i biblijski pljusak jer je tih dana vreme u Barseloni (baš kao i raspoloženje na ulicama) bilo krajnje nepredvidivo.
Posle kiše, sija sunce
Pa ipak, vremenske prilike su bile blagonaklone prema organizatorima (više od komšiluka) dajući celom proplanku pogled na zalazak sunca kao sa razglednice. Ghesquière je blistao od sreće izašavši da se pokloni pred publikom u samom finišu revije. Jedna od stvari po kojima je Nicolas izuzetan svakako je i taj način kako komunicira isključivo kroz oblike i forme. Umesto tematske kolekcije, ponudio je inteligentnu i suptilno kodiranu proslavu modernističke umetnosti i arhitekture, specifičnu za estetiku katalonskog arhitekte.
Ghesquière je, tokom svog staža na poziciji kreativnog direktora u Vuittonu, kolekcije predstavljao u različitim arhitektonski atraktivnim celinama od Rija do Njujorka. Ipak, ovo je delovalo kao nešto što je pre svega njemu lično važno. Možda zato što Ghesquière i Gaudí, uprkos vremenskoj distanci u kojoj stvaraju, dele isti afinitet prema neočekivanim prirodnim oblicima. Ova znamenitost pod zaštitom UNESCO-a, sa tim lucidno zakrivljenim stazama obloženim kamenjem i kaleidoskopskim mozaicima, stvorena je iz nadrealne ambicije. Tu i tad, Nicolasova arhitektonski precizna reinvencija siluete osamdesetih, uz slamnate šešire pogodne za modni viral i dovoljno zicer Vuittonizama da zadovolji fanove brenda, dala je potpuno novo značenje frazi think big.
Šta su cruise (pardon, resort) kolekcije ako ne jedan džinovski flex?
Istini za volju, fenomen cruise kolekcija je u svojoj osnovi jedna demonstracija moći najvećih dizajnerskih imena. Što egzotičnija destinacija i ekstravagantniji setting, to bolje. To je kulminacija trenutka krojenog za privlačenje publiciteta. Neke kuće se u toj igri prosto bolje snalaze od drugih.
Balenciaga je maherski pristupila vascelom potencijalu mediageničnosti resort revije, organizujući je u Šangaju. Azijsko luksuzno tržište ne pokazuje indiciju da uspori. Takođe, morali su i da opravdaju veliko poverenje tamošnjih trendsetera. Uprkos činjenici da u Kini imaju više butika nego u bilo kom drugom delu planete, ovo je bio prvi put da tamo predstavljaju kolekciju. Navodno, na tome radilo nekoliko godina unazad.
Te kišne večeri u monumentalnom kineskom muzeju umetnosti, bivšem kineskom paviljonu za Expo 2010, Demna je nastavio gde je stao.
Sa kolekcijom fokusiranom na radoznalom istraživanju kodova kuće, rame uz rame sa sopstvenim uvrnutim poimanjem klasičnog glamura – pokazao je još jednom kako i zašto je uspeo da prevaziđe jedan od najvećih skandala u savremenoj pop kulturi, te nastavi da trasira estetiku koja utiče na ceo ekosistem trendova.
Koliko god bio subverzivan, on je na kraju dana među najpragmatičnijim modnim stvaraocima današnjice. Majstor u tome da balansira između kreativnog integriteta i tržišnog kredibiliteta. Publika se od dosadne kiše branila ogromnim crnim kišobranima koji su se uklapali u distopijsku estetiku. Modeli su, pak, marširali uprkos vremenskim (ne)prilikama. I sav taj kontejner couture izgledao je kao iz drugog sveta u poređenju sa svim tim šangajskim sivilom, prošaranim neonom na neboderima. Osam izlazaka u finalu revije bili su magija, naročito toaleta za koje su korišćeni apsajklovani materijali poput plastičnih kesa starih skoro deceniju, koje su ručno sečene u froncle i spojene žicom kako bi ostavile utisak perja ili folija za pakovanje poklona.
