Journal #trendspotting: Feminizam u modi današnjice, negde između aktivizma i dezena divljih mačaka
Povodom prikazivanja pre-fall kolekcije, Maria Grazia Chiuri preselila je Diorovu mitologiju na neočekivanu lokaciju.
Prospekt Hajts u Bruklinu ne zvuči baš kao kvart gde obitavaju modne marke sa serifnim logotipom. Još manje kao one koje prodaju ceger za knjige (makar on bio i famozni book tote) po ceni višoj od tri hiljade dolara. Pa ipak, odabir Muzeja Bruklina nije bio slučajan. Kao uostalom i sve na čemu ova dizajnerka bazira svoj Dior manifest još od kada je za piece de resistance svog debija u toj kući izabrala majicu We should all be feminists.
Ovaj prividno demokratski odevni predmet, koji pozajmljuje naslov knjige nigerijske spisateljice Chimamandae Ngozi Adichie, polomio je internet. On je i cementirao status Chiuri kao nove proleterke vazda blazirane francuske couture tradicije. Muzej Bruklina je nadaleko čuven kao jedna od prvih kulturnih institucija koja je formirala odeljenje za feminističku umetnost.
U tom prostoru je smeštena i kultna instalacija umetnice Judy Chicago, The Dinner Party. Postavke za mitsku tajnu večeru na koju su pozvane žene koje su menjale istoriju, od carica nekadašnjih imperija do istaknutih savremenih autorki. Da se lista zvanica za ovo delo formira danas, jedan gizdavi set za ručavanje bio bi obeležen imenom Marie Grazie Chiuri. Ona je ipak prva žena koja se ikada našla u odlučujućoj ulozi u Christianovom ateljeu.
I tokom svog mandata utrostručila je profit kuće. Ovo je još monumentalnije značajno u modnom trenutku gde jedva da ima žena na čelnim pozicijama u kućama što definišu mejnstrim prestiža. U LVMH, najvećem konglomeratu luksuzne robe na svetu pored Dior jedino još Pucci ima ženu na poziciji kreativnog direktora. U tržišnom takmacu Keringu taj broj je – nula.
Christianova muza sad ima novu Dior inkarnaciju.
Inspiraciju za ovo pre-fall putešestvije, Chiuri je trasirala sve do žilet oštre senzualnosti Marlene Dietrich. Njen androgeni stil je bio predmet uzavrele društvene diskusije u to vreme. Dietrichova je obožavala Diora, bili su bliski prijatelji i provodili nebrojene vikende na njegovom poetičnom imanju na severu Francuske.
Slavno je insistirala na tome da je baš on odeva i na velikom platnu, o čemu svedoči i nezaboravni ultimatum izrečen Alfredu Hitchcocku pred snimanje filma Trema – Nema Diora, nema Dietrichove!
Retko ko je učinio više od Christiana Diora da siluetu peščanog sata učini simbolom savršene žene. Udenut struk i naglašene obline prvi put viđene u kolekciji New Look 1947. bile su ne samo modna senzacija nego i fenomen od šireg kulturološkog značaja. On je izrodio vizuelni templejt ženstvenosti za ostatak dvadesetog veka.
Dietrichova, koju i dalje pamtimo po prepoznatljivoj talasastoj frizuri, uštirkanoj beloj košulji i smokingu na čija ramena možeš da se posečeš, drugi je pogled na žensku moć u filmskoj umetnosti. Upravo taj dualizam je možda vrlo karakterističan za rad Marie Grazie Chiuri. Sa jedne strane tu je nezamenljiv komercijalni karakter onoga što slovi za okosnicu njene Dior vizure, a sa druge potreba za subverzivnom zavodljivošću neočekivanih lajtmotiva u kolekcijama.
Ona je bila hiper glamurozna, reći će Maria Grazia Chiuri novinarima u bekstejdžu revije. I jedna od prvih glumica koja je razumela moć koju izgled igra u tome da definišete sebe.
S obzirom da je ovo bilo i retko preko-okeansko Dior revijsko iskustvo, omaž stilu Velike Jabuke bio je očekivan.
Njujork je neodvojiv deo Dior pejsaža još od Carmel Snow. Tada je najmoćnija modna urednica ovog grada, nakon te revije iz 1947 rekla – Ovo je prava revolucija, dragi Christiane. Tvoje haljine imaju potpuno novi izgled.
Od toga je i nastalo ono famozno new look – ostalo je istorija. Međutim, čuveni Francuz nije bio dočekan sa istim entuzijazmom svuda. U Čikagu su ga zatekle žene sa transparentima poput Burn Monsieur Dior. Smatrale su da njegova prepoznatljiva silueta svodi žene na proporcije i ulogu krojačke lutke.
Zato je ova pre-fall kolekcija, pak, bila i omaž savremenim heroinama američkog poslovično ležernog stila. Onima koje suvereno vladaju stilskom metodologijom high-low. Saddle bag, reminiscencija na Gallianove dane u toj kući, opet je statusni simbol kao kad se prvi put prikazivao u Seks i grad. Rivajvl ove obožavane serije na strimerima istovremeno je i dobar podsetnik kako Carrie Bradshaw možda jeste modna, ali definitivno nije ikona feminizma.
Chiuri je pak gledala u pravcu svih bezimenih heroina uličnog stila Menhetna i Bruklina. Bogme, nije bežala od bukvalnog Ovo je moja ideja onoga što predstavlja stil Njujorka. To je grad u kome svi šetaju, i to daje funkcionalnost modi.
Dodala je – Prizori žena koje nose patike i pored njih drugi par cipela u torbi, ili na sebi imaju glamuroznu večernju haljinu preko koje je prebačen kaput na putu kući, su izrazito uticale na moj stil. Ezoterični saundtrek revije – Yoko Ono umiksovana sa Ninom Hagen. Plus živi nastup Kim Gordon – podcrtali su taj neuništivi duh grada koji nikad ne spava.
