Šta nas je 2024. naučila o luksuzu i bedi (kreativnoj, pre svega)?
U teškim vremenima, moda je uvek neverovatna. – slavno je govorila Elsa Schiaparelli. Ova 2024. na izmaku će, do određene mere, potvrditi citat ekstravagantne modiskinje. Pa ipak, čini se da je od preterivanja na pisti upadljivije bilo ono što se dešavalo „iza kulisa“. U ateljeima kuća što nose slavna imena i konferencijskim salama luksuznih konglomerata. Česte smene garde na pozicijama artističkih direktora neretko upoređivane sa igrom muzičkih stolica i fudbalerskim transferima postale su toliko redovna pojava da bi retko ko trepnuo ako bi određeni brend promenio kreativnu direkciju više puta tokom iste sezone.
Kako je sve to uticalo na ono što svi mi nosimo iz dana u dan?
Tihi luksuz je – utihnuo. Bogami, utihnuo je onaj bučni luksuz jer su se skoro svi prestižni brendovi u drugoj polovini godine suočili sa ozbiljnim padom prodaje. Masovna moda je, prigodno en masse, stavila greenwashing u drugi plan i za naše praznične fitove proizvela rekordnu količinu šljokica. Beograd se, umesto za balove, odevao za blokade. Sve u svemu, prethodnih 12 meseci u modi naučilo nas je da je sve što je sveto ujedno i prokleto (naročito dugo upražnjen tron u Chanelu), i da je arhivska kreacija uvek dobra ideja za crveni tepih. I dok, polako ali sigurno, pojas čak i najširih pantalona popušta pred novogodišnjim slatkišima, red je da se prisetimo nekih ovogodišnjih trenutaka koji su uzdrmali establišment.
Poslednja Gallianova Margiela revija
Sada, iz ove perspektive, dok još nagađamo gde će se ponovo ukazati kao kreativni direktor, tako prokleto poetično deluje činjenica da je njegova poslednja revija visoke mode za Maison Margiela pala na noć prvog punog meseca u 2024. godini, takođe poetično opisanog kao Vučji mesec. Tomovi modne proze se mogu napisati o tom toliko subverzivno senzualnom performansu zanatske veštine i lucidne provokacije, ali baš kao i u Holivudu, najbolji filmovi nemaju sequel…
Comeback Marca Jacobsa
Nakon nekih turbulentnih godina – o kojima svedoči što je najčešća Google pretraga vezana za slavnog američkog kreatora bila What’s going on with Marc Jacobs? – čini se da je gospodin sa nemoguće oštrim veštačkim noktima zacementirao svoj status u establišmentu.
Od zapanjujuće inteligentne alegorije na reviji kojom slavi 40 godina, koliko je prošlo od kada je dobio priznanje za studenta dizajna godine. Sve do premijerne gostujuće uloge urednika decembarskog broja američkog Voguea.
Sabatova iskušenja u Gucciju
Čini se da nijedan drugi kreator nije pod toliko budnim okom modne javnosti tokom svog kratkog staža u slavnoj kući. Verovatno zato što je većina ljudi osećala izuzetnu emotivnu povezanost sa radom njegovom prethodnika, Alessandra Michelea.
Izabravši efikasno nasuprot eklektičnom, uzdržanost nasuprot euforiji… Sabato je ubrzo postao poster boy za kategoriju dizajnera koju trendseteri i trendspoteri vole da mrze. Jedina koja mu u tome može parirati je verovatno Maria Grazia Chiurri čija, premda izuzetno lukrativna, Dior vizija u očima mnogih već dugo biva simbol svega što je trulo u industriji luksuza.
Povratak Chloé devojke
Blagoslovena mladolikošču i energijom, malo hipi, malo rokerka, u tragovima romantičarka i iznad svega slobodoumna. Nova-stara Chloé devojka deli auru sa Stevie Nicks i Jane Birkin (pa što ne reći i Kate Moss).
Zahvaljujući Chemeni Kamali, konačno nam se vratila.
Čini se da dugo nismo sreli tako idealno poklapanje lične estetike i onoga što modna marka predstavlja.
Da li ovakav rivajvl može da ima tržišnu dugovečnost? Ako je sudeći prema tome koliko dugo Sienna Miller figurira na Pinterest tablama svih žena koje poznajem, ne treba da beremo brigu za ove boho mačke u čizmama.
Vaccarelova golotinja sa predumišljajem
Kada je Anthony Vaccarello oblikovao veliki deo svoje kolekcije za Saint Laurent oko materijala za hulahopke, bilo je to više od njegove tradicionalno erotomanske tačke gledišta. On je u tom trenutku imao prst na pulsu post Ozempic estetike.
Ona je postulate body-positivity borbe zamenila superslim vizurom koja vrišti rane dvehiljadite.
S druge strane, rekordna poseta izložbe Transparencies u Yves Saint Laurent muzeju u Parizu bila je mudriji znak o tome kako je tajming bio perfektan.
Opasna haljina Cate Blanchett
I dok se method dressing, ta prokleto profitabilna praksa odevanja za crveni tepih, otimao kontroli kao kakva nova holivudska zavera usmerena na žene, Cate Blanchett je imala drugu ideju. U Kanu je ponela pripijenu Haider Ackermann pour Jean Paul Gaultier toaletu otkrivenih ramena. Ista je iz prve izgledala kao jednostavna crna večernja haljina. Potom su fotoreporteri uhvatili leđa haljine, u nijansi nežno roze koja se graničila sa belom. A kada bi Cate podigla šlep haljine (što je učinila u više navrata), videla se i smaragno zelena postava. Na crvenom tepihu, sve to zajedno neodoljivo je asociralo na palestinsku zastavu.
Luksuz ili beda?
Revija Louis Vuitton u barselonskom Parcu Guell mogla bi ostati upamćena kao jedan od najambicioznijih ketvoka godine. Tu je samouverena otmenost Nicolsa Ghesquièrea doživela svoj decenijski maksimum. To jest, da ispred kapija Gaudijeve fantazmagorične bašte okupljeni građani nisu nosili transparente Vaš luksuz je naša beda i Barselona nije na prodaju, te parodirali manekenski hod naočigled do zuba naoružanog kordona policajaca.
Sa njima bi na trenutke ušli i u otvoren sukob.
Gnevni zbog saznanja da je deo kultnog stepeništa oštećeno tokom priprema za reviju… Bila je ovo možda i, sasvim nenadano, najbolja metafora za godinu opasnog modnog življenja. Glamur više nije garantovan, pa čak i kada tako deluje na pozivnici.
Foto: Spotlight / Justin Goff / Goff Photos . / Doug Peters / Alamy ./ OLIVIER BORDE / Bestimage ./ Profimedia / Instagram (@marcjacobs / @louisvuitton / @nicolasghesquiere)
