Journal #trendspotting: Početak ere Hajdera Akermana u Tomu Fordu – širom zatvorenih očiju i raširenih ruku
Ackermann je svestan kompleksnosti zadatka.
Kuća Tom Ford jeste gospodin Ford, rekao je. Ne postoji drugi ambasador osim njega. U tom smislu, Ford je poput duha u mašini. Mnogi dizajneri nasledili su kuće koje i dalje nose imena svojih osnivača. Tu leži i koncept genetskog koda brenda. Međutim, s vremenom, kada se osnivač udalji, ime brenda može postati samo apstrakcija. Kada dovoljno drugih dizajnera preuzme kormilo, lako se zaboravi da su nekada kupci bili verni određenoj silueti ili estetici.
Tom Ford, međutim, predstavlja poseban slučaj.
Brend postoji tek dvadeset godina, a Ford i dalje deluje kao dominantna figura, čak i bez zvanične titule. Osnovan 2005. godine od strane Forda i Domenica De Solea, Tom Ford je bio eksperiment. Može li Ford, koji je stekao slavu transformišući Gucci i postavljajući temelje konglomerata koji je postao Kering, izgraditi brend od nule koristeći samo snagu svog imidža? – Bradu od tri dana i dlake na prsima koje proviruju iz košulje?
Možda je to i jedan od razloga zašto niko nije shvatio mandat Petera Hawkingsa ozbiljno. Nije prošlo mnogo vremena od njegovog imenovanja nego što su se pojavile glasine da Ford nije zadovoljan pravcem koji je postavio. Hawkingsove kolekcije dočekane su s mešovitim kritikama, a Ford je, u potezu koji se tumačio kao otvoreno distanciranje, na prošlogodišnju Met Galu došao u Saint Laurent odelu.
Do jula, Hawkings je bio van igre.
Nedugo zatim, Ford je pozvao Ackermanna. Kada je došlo do izbora novog kreativnog direktora, postojalo je samo jedno ime na listi. I to ime bilo je moje, ponosno ističe Haider u intervjuu za The New York Times. Iako je tad već preuzeo ulogu kreativnog direktora u kompaniji Canada Goose i bio u pregovorima sa jednom velikom francuskom modnom kućom, Tom Ford mu se uvukao pod kožu. Odmah sam počeo da razmišljam o tome šta bih mogao da uradim, rekao je. Šta bih želeo da uradim.
Ackermann je dizajner koji razume da prava moć leži u oduzimanju suvišnog.
Kod njega se seksipil bezobrazno krije u vidokrugu. Načinu na koji sako obavija telo, u šapatu svile na koži, u napetosti između strukture i fluidnosti. Ova kolekcija je bila studija kontrasta, spajajući Fordov svima poznat stilski vokabular sa Akermannovom oštricom. Tu su bili odjeci Fordovih dana u Gucciju—ali kroz filter hladnokrvnijeg, intelektualnijeg senzibiliteta. Rizično nizak struk na kožnim pantalonama, asimetrične kožne jakne, opasno futurističke naočare i svilene bluze raskopčane sa predumišljajem. Neki od modela su, kako je briljantno primetila Veronique Hyland iz američkog Ellea, izgledali kao kada bi se Lisbeth Salander zaposlila u korporaciji. Krojenje je bilo gotovo skulpturalno, unoseći cerebralnu eleganciju koja je prepoznatljivo Akermannova. Nije nostalgični pogled preko ramena—ovo je rekalibracija. Ne verujem u velike reči poput glamura i moći. Snaga žene nije u naglašenim ramenima. Snaga žene je ono što nosi u sebi, krhkost koju možda želi da pokaže, poetično zaključuje Haider.
Malo je dizajnera koji uživaju toliko nepodeljeno poštovanje među dizajnerima poput njega.
I ne samo zbog slavnih sledbenika koji sežu od Timotheeja Chalameta do Tilde Swinton, te minucioznog minimuma marketinga sa kojim opstaje kao najgore čuvana tajna najbolje odevenih ljudi na planeti. Tilda opisuje njegov rad kao istovremeno drevan i supersoničan. Daphne Guinness ga naziva Saint Laurentom svemirske ere. Heider je jedinstven po tome što oblikuje tkaninu poput umetnika, dajući joj tihu, ali neosporivu snagu. I dolazi u kritičnom trenutku za kuću. Nakon Hawkingsa, Tom Ford Fashion—sada pod Zegna Group—beleži pad prodaje od 12,2% u trećem kvartalu 2024. godine, s izazovima u maloprodaji koji su premašili rast direktne prodaje. S obzirom da brend traži jači oslonac u ženskoj kolekciji, Ackermannovo imenovanje je proračunat, nadasve dugoročan potez.
Ovacije gostiju (i prisan zagrljaj od Forda lično) rekle su sve.
Na reviju (u Parizu, kontraintuitivno Tom Ford tradiciji) bilo je pozvano svega dvesta ljudi, uključujući Toma i Domenica De Solea. Želeo sam nešto intimno, rekao je Ackermann. Mislim da je to suština luksuza. Ne bi trebalo da bude dostupno svima. Svetu treba manje cirkusa. Želim da kolekcija deluje bogato i plemenito, ali i tiho. Da privlači pažnju bez vriske. Izranjajući iz postavke koja je podsećala na zamagljena stakla tuš kabine, modeli nisu samo nosili odeću kodiranu perfidnom low fi provokacijom devedesetih, oni su taj trenutak i doživeli kao svojevrsnu ulogu u filmu koji dokumentuje eru što je Toma učinila Fordom, ali snimljenom trideset godina kasnije.
Sve je bilo prožeto sirovom senzualnošću, bezgrešnom lascivnošću i sinematičnim elektricitetom – Tomov amanet konačno je pronašao naslednika koji razume i moć suzdržanosti, poeziju oštrog revera i naboj neizrečenog. Gospodin Ford i ja oduvek smo flertovali profesionalno, poverio se u intervjuu Ackermann. Revija se završila jednom sa Into my arms od Nicka Cavea, i to je reklo skoro sve što treba da znate o tome gde je tačka susreta Heiderove i Tomove harizme. U tome koliko ozbiljno shvataju žudnje.
But I believe in love
And I know that you do too
And I believe in some kind of path
That we can walk down, me and you.
